(Ovo su podsećanja na vreme kada je realizovano alternativno vođenje kroz postavku Muzeja švedske istorije)

Kad smo već kod svetsko-sistemske priče... sećaš se one prilično impresivne, samokritične nacionalno-istorijske teze u muzeju? O tome kako je Švedska postala ekonomska sila zahvaljujući ratnoprofiterskoj državnoj strategiji u „tri svetska rata“ (gde se za prvi računa Tridesetogodišnji rat)?. Jednostavno se švedska privreda okoristila, omastila o te katastrofe; zahvaljujući geografsko-istorijsko-političkom

Dva su dana u godini kada smo skloni da sebi i drugima dajemo čvrsta obećanja kako ćemo se promeniti i početi sve iznova; kako ćemo ubuduće biti mudriji, bolji, praktičniji i sve što dosad nismo bili, a trebalo je. Jedan od tih dana je onaj prvi u kalendarskoj godini, a drugi ovaj, prvi dan proleća, kome smo širom otvorili svoja vrata i srca.

Naša ulica nije oduvek bila ovakva, zarobljena u besprekornom asfaltu, sa urednim trotoarima i lišena romantike. Žao mi je naših mlađih komšija koji je nisu upamtili u drugačijem ruhu. Za tom, starom odeždom naše ulice, mi stariji danas često žalimo, dok se nalakćeni na kapije svojih ograda prisećamo nekih lepših i, sigurni smo, bezbrižnijih vremena.

Kasting je proces odabira pravih ljudi za igranje specifičnih uloga. To je kritičan korak u filmskom procesu, jer izbor glumačke ekipe može da vine u nebesa ili da uništi film. Ali kasting nije važan samo u filmskoj industriji, već i u svakom drugom zajedničkom poduhvatu. Bilo da je to sportski ili poslovni tim, kao i društveni ili neki drugi pokret, prava ekipa je esencijalna za uspeh.

Neki bi čak rekli da su različiti pristupi kastingu upravo ono što na kraju i pravi razliku između drugačijih kultura, ideologija i društvenih uređenja. Po njima kasting je 90% uspeha produkcije, bilo da je filmska, poslovna, politička ili bilo koja druga.

Programi savesti (5)

Već sam te ubeđivao da taj dupli cinizam završava u opštem nepoverenju prema proizvodnji i protoku informacija koji je po Čiberu potpuno u buržoaskim rukama (kao što to neće primetiti značajni ovdašnji bard umereno-liberalnog buržoaskog novinarstva Z. Panović na ovoj diskusiji i kao što će organizatori razgovora obrisati pitanja koja sam postavio na fb eventu, npr. u vezi psihologizacije i stigmatizacije recipijenata „dezinformacija" i povezivanja tog trenda sa njihovim

Izložba "Lavirint 90-ih", prostor Miljenko Dereta  

Ono što je uopšte poznato, nije zbog toga što je poznato takođe i saznato...

(G.F.W. Hegel, Fenomenologija duha)

Večite devedesete dobile su i svoj muzej. Trenutno se nalazi se u lavirintu. U lavirintu, za razliku od maze-a, nema mnogo izbora, mnogo traganja i otkrivanja a pogotovu nema izbora oko cilja ulaska u lavirint i izlaska iz lavirinta. Cilj je dolazak do njegovog centra a izlazi se na istom mestu gde se ulazi. Put do centra i natrag do izlaza/ulaza

 Pokušao sam samostalno da izdokonam etimologiju reči podcast i nisam dospeo nigde. Onda sam pitao sveznajućeg Interneta i ispostavilo se da je stvar banalna - "pod" u podcast nije "mahuna", podcast nije "lansiranje mahune" (kao da bi to imalo ikakvog smisla). Pod u podcast je od iPod zato što su se u početku slušali manje više isključivo na iPodu i to je onda samo tako ostalo - podcast. Meh, toliko o tome.

Osim poznatih - uspavanog Lexa Friedmana koji na neki volšeban način uspeva da dovede kod sebe sve - od anonimnih ex CIA opertivaca, preko Elona Muska pa do Džefa Bezosa