Konkretno

Stalno pričamo da je na trulom zapadu velika otuđenost, nedostatak vremena, loša hrana (uporedimo samo njihov i naš paradajz), bezidejnost... Da ne bude baš sve najcrnje setio sam se jednog svetlog primera šifrovano nazvanog " GYM". To je veoma pozitivna stvar koja je došla sa zapada do nas i predstavlja svakodnevno vežbanje kao način života. Gym je i teretana, i pilates, aerobik, boks, pa i tai bo ili kako se već zove... Koliko sam ja ukapirao te zapadnjake, Gym je odlazak na sport u zatvorenom a koji nije košarka. To je opšti trend fizičke kulture za svakoga i model svakodnevnog vežbanja kao načina života. Zapadnjaci su, u velikoj meri, ukapiralu da nemaju vremena da budu bolesni, da je skupo da se leče, da je nepraktično da nisu u kondiciji i iznad svega da im se ne isplati da imaji infarkt miokarda usled nataloženih nezdravih navika na krvnim sudovima. 

Uvek me je fasciniralo koliko ljudi malo znaju o svom telu i koliko malo energije su spremni da utroše na njegovo oblikovanje. Vrlo često poznaju bolje svoj automobil nego sopstveno telo, znajući kad je vreme za zamenu ulja, guma, akumulatora, sedišta i patosnica dok dozvoljajvaju sebi da se šetaju okolo na tankim nogama sa požutelim zubima i stomacima kao da su baš tako hteli da izgledaju. Nakon srednje škole i obaveznih časova fiskulture za mnoge muškarce sport se svodi na popunjavanje tiketa sportske prognoze i hroničnu povredu kolena koja se obnavlja na fudbalu svakog prvomajskog izleta. Za mnoge dame uz ispijanje kafe i okretanje šoljica najjače sportsko naprezanje je šoping i prostiranje veša.

Stalno pričamo da je na trulom zapadu velika otuđenost, nedostatak vremena, loša hrana (uporedimo samo njihov i naš paradajz), bezidejnost... Da ne bude baš sve najcrnje setio sam se jednog svetlog primera šifrovano nazvanog " GYM". To je veoma pozitivna stvar koja je došla sa zapada do nas i predstavlja svakodnevno vežbanje kao način života. Gym je i teretana, i pilates, aerobik, boks, pa i tai bo ili kako se već zove... Koliko sam ja ukapirao te zapadnjake, Gym je odlazak na sport u zatvorenom a koji nije košarka. To je opšti trend fizičke kulture za svakoga i model svakodnevnog vežbanja kao načina života. Zapadnjaci su, u velikoj meri, ukapiralu da nemaju vremena da budu bolesni, da je skupo da se leče, da je nepraktično da nisu u kondiciji i iznad svega da im se ne isplati da imaji infarkt miokarda usled nataloženih nezdravih navika na krvnim sudovima.

Statistike pokazuju da manje od 10% ljudi koji se učlane u neki od srpskih gym-ova, kod nas znanih i kao teretana, ne izdrže duže od mesec dana. Verujte mi to nije zato što je naporno, jer ni ne stignu da počnu "muški" da treniraju, već zbog frustracije što ne mogu magičnim štapićem da pretvore svoje telo u nekog od "Spartanaca" sa jasno izdefinisanim svim mogućim mišićima. Dame bi naravno htele sada odmah da imaju zadnjicu kao Dženifer Lopez. Tu su naravno i malo preciznije želje tipa "Hteo bih malo da uvećam ramena ali da ne budem previše krupan", htela bih da zategnem noge ali nikako da budem mišićava", "hteo bi da izdužim mišiće ruku" i sl. ...

Ciljeve u teretani treba postavljati svakako, ali treba biti i realističan. Opštu opuznulost mišića negovanu godinama, uz višak od 20kg sala, ne možemo, u svega mesec, dva, da pretvorimo u telo Bred Pita ili, suprugu mu, Tomb Rajdera. Treba težiti što boljem izgledu i davati svoj maksimum kroz vežbanje, dijetu i disciplinu a ne izgledu modela sa televizije. Tako se izbegavaju zamke razočarenja nakon čega dolazi do odustajanja.

Na visinu i skelet, kao i na boju očiju ne možemo da utičemo ali na neke druge stvari možemo. Vežbanjem i oblikovanjem tela možemo da utičemo samo na dve, vrlo bitne, telesne karakteristike:

1. Veličinu mišića koju možemo da menjamo i vežbanjem ih nateramo da rastu. Moguće je, ređe, namernim zapostavljanjem u vežbanju smanjiti neki mišić zarad opšte simetrije tela.

2. Količina masnog tkiva može vežbanjem i načinom ishrane da se smanji, ostane ista ili čak, uprkos našim željama, da se uveća.

Da li vežbanjem sa težinama mišići rastu? To bi smo mi želeli ali ne mora da bude tačno. Podizanjem kašike sa supom, čak i skoro beskonačan broj puta male su nam šanse da će neki mišić da nam naraste, baš kao što od hodanja nećemo dobiti bilderske noge. Bitno je, dakle koliku težinu i kako je dizati?

Vežbanje u teretani podrazumeva podizanje težina, bilo slobodnih, na zapadu zvanih free weights, kao što su dvoručne ili jednoručne šipke sa tegovima ili na nekim spravama na zapadu zvanih takođe spravama. Mišić vrši rad kada se skraćuje generišući privlačnu silu između svojih krajeva, i ta sila koja preko poluga u telu i poluga sprave koju koristimo kod vežbanja stvara obrtni momenat koji podiže teg. Mišićne ćelije su vlaknastog oblika i one vrše svoju funkciju u lokomotornom sistemu isključivo svojom kontrakcijom. Uprošćeno mišić se skraćuje da bi se načinio pokret.

Vežbanjem sa težinama koje su bliske onim koje možemo samo jedared da podignemo, mišić je izložen značajnom stresu. Kada se mišić optereti silom kao što je to slučaj kod podizanja tereta, mišić se suprotstavlja sili gravitacije istom silom. Organizam se brani od takvog stresa pokušajem da spreči radnju koja, potencijalno, može da ošteti mišić. Tom prilikom mozak dobija intenzivnu informaciju o umoru. Ali, ako nastavimo da vežbamo, ignorišući umor, kao što obično činimo, mišić se brani od povrede sopstvenim zadebljanjem, tako zvanom hipertrofijom. Na taj način sila se raspoređuje na veću površinu mišića.

kontrakcija-misica

Većinu vežbača ne interesuje kako konkretno radi mišić, baš kao što ih nije briga ko je izmislio koju spravu u teretani. Vežbače u teretani uglavnom interesuju neke praktične stvari tipa "koliko?" i "kada?". Probao sam da izdvojim neka, od često postavljanih pitanja u teretanama i započnem odgovore na njih:

1. Kako vežbati mišić?

Za razvoj mišića, principijelno, treba koristiti težinu od preko 60% od one koju možemo da podignemo samo jednom, u daljem tekstu "maksimalna težina". Ispod 60% od maksimuma.

Što je težina veća, možemo da uradimo manji broj ponavljanja. Ono što možemo da podignemo samo jednom se naziva maksimumom i to je 100%. Težine koje možemo da podignemo ne više od 2 - 3 puta su na nekih 90% od našeg maksimuma, dok su 4 - 6 ponavljanja na 80% -85%.
Raspon od maksimalnih 6 do 12 ponavljanja je u zoni 80% do 60% od maksimuma.

2. Koliko ponavljanja?

Istraživanja su pokazala da broj ponavljanja od 6 do 12 najbolje utiče na hipertrofiju mišića uz prirast snage. Broj ponavljanja manji od 6 je najoptimalniji kod razvoja snage koju kolateralno prati i veličina mišića. Veći broj ponavljanja od navedenih je uglavnom za neku mišićnu izdržljivost uz veoma malo uvećanje i skroman prirast snage.

Kod izbora broja ponavljanja moramo voditi računa o težini koju podižemo. Da bi šokirali mišić treba raditi maksimalan broj ponavljanja. Ako na primer planiramo da uradimo 10 ponavljanja pregiba bicepsom a nakon poslednjeg ponavljaja imamo snage za još par pregiba to znači da moramo da povećamo težinu za sledeću seriju, a ako je to poslednja serija, onda na sledećem treningu treba uzeti u obzir da smo bili relaksirani u podizanju nedovoljne težine. Princip je da za porast, " bodibilding", mišića treba vežbati sa težinama koje ne možemo podići više od 12 puta.

3. Koje težine?

Težinu biramo u skladu za željenim brojem ponavljaja. Samo adekvatno stresiranje mišića vodi ka njegovom rastu. Dakle ako planiramo da radimo 10 ponavljanja u nekoj vežbi, težinu treba da odaberemo veoma strogo, tako da možemo da uradimo 8 i da se borimo za zadnja dva ponavljanja.

4. Koliko radnih serija?

Pravilo je da manji mišić ima manji radni kapacitet. Zato biceps i triceps možemo raditi u nekih 4 do 6 serija, grudi i ramena 6 do 8, dok noge i leđa mogu da se rade i u 10-ak serija u 3 - 4 različite vežbe. Naravno mislim na serije sa intenzitetom da ne možete više ni jedno ponavljanje da uradite od predviđenog. Ima veliki broj vezbača koji se hvale ogromnim brojem serija ali oni, verujte, ne vežbaju. Oni samo pomeraju težine koje su ispod praga nadražaja.

Ovo treba uzeti uslovno i treba uzeti u obzir iskustvo, starosnu dob, povrede, kao i genetiku.

bodybuilding-žena

5. Koliko pauzirati između serija?

U zavisnosti od veličine mišića koji vežbamo, utreniranosti i težine koju podižemo, pauze treba da budu malo kraće nego što je potrebno za oporavak od prethodne serije, dok nas ne prođe, baš sasvim, osećaj peckanja u mišićima. To je subjektivan osećaj ali pravilo je da je za manji mišić potrebna pauza od minut, za mišić srednje veličine dva do tri minuta a za masivne particije kao što su leđa i noge nakon jakih serija odmorite 3 do 5 minuta ili koliko god je potrebno za nastavak treninga.

Većina stvari u bodibildingu baš i kao dužina odmora između serija je stvar ličnog iskustva i osluškivanja signala koje daje telo.

6. Koliko dana odmora između vežbanja iste mišićne grupe?

Veličina mišića je obrnuto proporcionalna sa njegovim radnim kapacitetom a direktno vremenu potrebnom za oporavak. Veći mišić, dakle treba više vremena za odmor. Leđa i noge ne treba raditi sa manjom pauzom od 4 - 5 dana, grudi, trbuh i ramena je zgodno odmoriti barem 2 - 3 dana između treninga, a ruke 48 sati. Većina ozbiljnih bodibildera rade svaku mišićnu particiju samo jednom nedeljno!

Strongman savetuje: Trening nogu i leđa treba uvek razdvojiti par dana zbog zamora leđa. Znači nikako raditi danas čučanj a već sutra teško mrtvo dizanje, jer je to siguran način kako, na duge staze, pribaviti sebi interesantan zdravstveni karton, pun hroničnog povređivanja. Iz istog razloga ne treba raditi grudi i ramena bez pauze od barem dva dana između treninga.

Izvor: stetoskop.info

Autor: Strongman