Slika Spiridona Kopicla
Na domaćem tržištu trash književnosti pojavila se nova knjiga pod nazivom „Slika Spiridona Kopicla", autora Predraga M. Azdejkovića. Reč je o delu koje na sasvim jednostavan, ali potresan način čitaoce vodi kroz avanture jednog ambicioznog mladića, koji je vremenom zbog svoje ambicije dušu prodao Đavolu. Knjigu možete nabaviti na svim kioscima za samo 299 dinara.
Odlomci iz knjige
...
Rođen je uz velike muke jedne oktobarske večeri 1958. godine. Pupčana vrpca je bila obmotana oko njegovog vrata koja ga je davila. Doktori su ga jedva spasili i plač Spiridona Kopicla začuo se porodilištem.
Bio je jako usamljeno dete. Nije se družio s decom iz komšiluka, jer su ga ismejavali zbog njegovog prezimena i zvali ga Spira kopile. To je jako uticalo na njega i kako će vreme pokazati ostavilo jako puno posledica na njega.
Slična priča bila je i u školi. Sedeo je sam, ismejan i odbačen od druge dece. Činjenica da je počeo da nosi i naočare samo je dolilo ulje na vatru ismejavanja i odbačenosti. Zbog usamljenosti kreirao je neki svoj svet u kome se osećao prijatno i u koga nikog nije puštao. Maštao je o estradnoj slavi i da će jednog dana postati poznati muzičar, koji će biti voljen i poštovan, i tako se osvetiti svima koji su ga ismejavali. Već sa 15 godina je počeo da svira harmoniku po svadbama i ubrzo je postao velika šatorska zvezda u Srbiji. Ali to nije pomoglo da ismejavanje prestane, već je postalo okrutnije. Urbana beogradska mladež, kojoj je on želeo da se dopadne, počela je da ga zove Spira seljačko kopile. Na veliku žalost Ibarske magistrale, Spiridon je prestao da svira harmoniku, a Kemiš je odahnuo jer više nije imao konkurenciju.
Skrhan i razočaran odlučio je da pobegne od kuće, što dalje od pakla u kome je živeo. Razmišljao je o samoubistvu, ali je bio suviše velika kukavica da sam sebi oduzme život.
- Možda ću naići na nekog davitelja koji će me osloboditi muka i ovog odvratnog života, - pomislio je.
Odlučio je da prati vetar koji je duvao te večeri. Lutao je i pratio vetar. Nije ga bilo strah, jer je izgubio volju za životom. Svakog trenutka je očekivao da iz mraka iskoči neki manijak koji će završiti s njim. Ali kao što je običaj, manijaka nigde nema kad su ti potrebni. Nakon nekoliko sati se umorio od hodanja, jer je bio šmokljan koji nije imao kondiciju i odlučio je da predahne. Seo je na zemlju da malo odmori noge. U tom trenutku iz mraka izašla je čudna individua, koja je počela da se približava Spiridonu s leđa. Na glavi je imao crnu beretku, crni plašt i štap u ruci. Spiridon ga nije čuo kako mu se približava i na smrt se preplašio kada ga je ovaj čudak štapom lupnuo po ramenima. Spiridon se ukočio od straha i nije imao snage ni reč da progovori.
- Ne brini, vetar te je meni doveo. Da ti pomognem. Pođi samnom.
Spiridon je ustao. Noge su mu klecale, ali je krenuo za čudakom.
- Nije dobro kad tako mlad smrt išteš.
- Kako to ovaj čudak zna, - pomislio je Spiridon u sebi.
- Znam. Ja sve znam, - rekao je čudak.
Spiridon je osetio jezu, ruke su mu se tresle, a srce je htelo da mu iskoči.
- Nemoj da se plašiš. Ja ti želim pomoći. Evo stigli smo.
Bili su ispred male drvene kolibe. Čudak je tri puta lupio u vrata i ona su se otvorila. Spiridon je ušao za čudakom, koji je upalio fenjer. Bio je to mali slikarski atelje u kome su na sve strane ležale slike sa letećim balvanima. Čudak je uzeo jednu sliku i rekao Spiridonu da sedne na stolicu. Čudak je otključao kovčeg iz kojeg je izvadio zlatnu četkicu.
- Ovo je posebna četkica, koja je napravljena od kose našeg najvećeg sveca. Njome ću naslikati tvoj portret.
Posle dva zamaha portret je bio gotov.
- Priđi momče i dobro slušaj šta ću ti sada reći. Ovo je čaroban portret koji će ti dozvoliti da ostaneš večno mlad i lep. Dobro ne baš lep, ali večno mlad. Ovaj portret će stariti umesto tebe, što će ti pomoći da postaneš popularan i voljen. Dobro ga čuvaj, jer ako uništiš ovaj portret, to će biti tvoj kraj. A sada odlazi.
Čudak je izbacio Spiridona iz kolibe, a on u čudu nije uspeo ni da mu se zahvali na poklonu. Kada se okrenuo kolibe više nije bilo, samo su na nebu lebdeli debeli balvani.
Vratio se kući i okačio svoj portret na zid. Seo je za pisaći sto, uzeo parče belog papira i uradio svoju prvu analizu tržišta, odredio ciljnu grupu, slogan, medija plan i PR prioritete. Bio je spreman da pokori svet.
...
Prošlo je više od trideset godina kako je dobio čarobni portret od čudaka, ali taj portret više nije visio na zidu, već je bio dobro sakriven od očiju javnosti u specijalnom sefu. Čak ni sam Spiridon nije smeo da ga pogleda, jer mu se nije dopadalo ono što bi video. Ali, Spiridon je od usamljenog šmokljana kojeg niko nije voleo, prvo postao idol mladih, da bi kasnije shvatio da mu popularnost nije dovoljna, već da želi moć, te izrastao u marketinškog vladara iz senke iako su ga retko viđali s devojkama. Pričalo se da je u svojoj šaci držao sve, političare, medije, privrednike, čak i samog predsednika.
Vremenom čarobni portret nije mogao da upije tu količinu manipulacija i prevara koje bi počinio Spiridon, tako da bi se na njegovom licu pojavljivale sitne bore i u kosi sede vlasi. Ljudi su polako uviđali njegovo pravo lice. Bore su postajale sve veće, a kosa sve belja. Hvatala ga je panika.
Informacije o njegovim manipulacija i prevarama su počele da cure u javnost, mediji su počeli da pišu o njima, iako je pokušavao da ih na sve načine uguši. Njegovo marketinško carstvo je počelo da se drma, ali šta će se dogoditi sa Spiridonom do kraja knjige:
a) uništiće portret i umreti u najgorim mukama
b) naručiti novi čarobni portret od Biljane Cincarević
c) njegovo carstvo će se srušiti i vratiće se na svoj početak i opet biti usamljeni šmokljan kojeg niko ne voli
d) pobeći će iz zemlje sa svojim verenikom Krstom Krstićem.
Ako želite da saznate kakva sudbina na kraju čeka Spiridona Kopicla, kupite knjigu na dobro snabdevenim kioscima. Samo 299 dinara.
Citati iz knjige:
„Spiridon Kopicl sebe smatra previše ozbiljnim. To je njegov prvi greh."
„Predsednik nije genije. On je samo ukras. On nikad nema ništa da kaže, ali to govori zanosno. Predsednik predstavlja trijumf materije nad mišlju kao što Spiridon Kopicl predstavlja trijumf misli nad moralom."
„Vlast! U njoj je strast za svojinom. Odbacili bismo vlast od sebe, kad se ne bismo bojali da će je drugi uzeti."
„Kad vam ode vlast, s njom će otići i vaša lepota, a onda ćete iznenada otkriti da vas ne čekaju nikakve pobede ili ćete se zadovoljavati onim malim bednim pobedama koje će vam sećanje na vlast učiniti gorčim od samih izbornih poraza. Svaki mesec koji prohuji, približava vas nečem strašnim, vreme je ljubomorno na vas i ono vodi rat protiv vas i vaših krinova i ruža. Lice će vam pobledeti, obrazi upasti a oči se zamutiti. Užasno ćete patiti. Održite vlast sada dok je imate."
Predrag M. Azdejković
