dok dobuje kiša..

lepa noć kišna i beogradska, i moja sestra me čeka u jednoj knjižari... hodam i kisnem ulicama - i one su me čekale.

na nešto me sjeća taj grad... prvo 6 maj djurdjevdan, tatina slava. sedim s mamom, jedemo neslavski rizoto sa dagnjama. pa 11 maj, bio bi mu rodjendan. pa tako sedimo i mnogo sati provedemo zajedno posle ko zna koliko vremena. ima jedan klub "ptica" preko puta - to mi je kancelarija. ne šetam gradom, samo zovem na kafu u komšijsku baštu.

 neke ulice.

uzela sam pasoš za dva dana, zahvalujući jednom v.

radila sam intervju sa jednim iz 1389. on sed, njegova plava žena ima kratku kosu i simpatična je. poslužuju torteline. odgovarao je na pitanja i bio je super i pošto su i on i ona bili super ja sam odlučila da im i intervju bude super, zato što nisam našla onu ružnoću koju sam videla  kada sam pisala o njima da su "državna ispostava za političke sahrane" da su "specijalni odred militantnih narikača koji dolazi da svojom "odbranom" zada poslednji, smrtonosan udarac poličkom upokojeniku"

a onda taksi, kišne ulice, brza vožnja, taksista puši, palim cigaretu

posle moja sestra i ja sedimo u  kulturnom centru, pije kiselu pijem kraću s mlekom. dolaze za naš sto, prave se da nas prepoznaju u stvari nešto nude. pričaju joj o nekim skupim katalozima za izložbe (25.000 za jednu izložbu koja traje jednu noć) pa meni  o skupim monografijama.  pa sve tako... onda odu.

ostanemo same i pričamo...

 selenin crtež

jednom mi je kupila mantil za kišu sa mini maus. i roze helanke (ona je 15 godina starija...)

 ... onda sam napustila ritmičku gimnastiku i upisala se na đež balet. posle dugo ništa, a onda teretana. sad opet ništa.

sad je zora i ja čekam da dodju po mene da me voze  nazad na ono mesto.