Plakanje u bioskopu

U davna, pradavna vremena, dok sam jos bio momak bio sam silan dasa. Maltene kao onaj pevac iz crtanog filma. Imao sam savrsenu kombinaciju uspeha kod zena. Bio sam i lep i dosadan. Tako da sam doskocio onoj poslovici koja povezuje lepog i dosadnog sa seksom.

Smatrao sam da je neophodno da budem seksualni predator. Uvek sam se trudio da imam novu curu bolju od prethodne. I to sto cesce. I sto vise. Kao nekakva trofejna zbirka. To je, verovatno bila neka rezultanta mojih zelja i ocekivanja okoline.


Subota vece, nas prvi sastanak. Ona stanuje kod Palilulske rampe. Komsije smo. Ona 18 godinica, 181 visoka, lepa u licu, prezgodna, sa malo vecim grudima, crnka... Ja 23 - 24 godina. Mlad dakle, gusta crna kosa, lep u licu, plocice na stomaku, skupa garderoba. Kao u pesmi Bjelog dugmeta "Momak na losem glasu i mamina princeza...". Zove se Maca.

Dolazim po nju prepoznatljivom bordo bubom starom 20 godina. Izlazim, otvaram joj vrata buljeci u grudi. Obukla se skroz na ofanzivno. Sve tesno i sve svuda kipi. Jos nije svesna da nije vise devojcica. Cim je sela u kola trazi stanicu sa narodnjacima. Nezno iskljucujem radio i dajem joj crvenu ruzu sa zadnjeg sedista. Za uzvrat dobijam super kratki poljubac u usta. Zmarci... Lep osecaj. Aska i vuk... Pocinjemo.

"Imam karte za premijeru "Teorija zavere" sa Mel Gibsonom i Dzulijom Roberts"

"Super, ja bas volim filmove"

"Da znam, da ti bas volis filmove."

Vec sam kupio sokove, samo jos kokice i spremni smo. Prethodno sam sredio svoju sobu i obavestio caleta da se ne sunja mnogo po stanu jer ocekujem goscu. Deja vu.

Dok ulazimo u bioskopsku salu drzi me ispod ruke. Ovo joj je prva sezona kada je od devojcice postala devojka. Neke cure su tada lepse od bilo koje mis sveta. Jednostavno ne moze a da se ne primeti zivotna energija, koja kulja iz nje. Imam utisak da svi bulje u Macu. Buljim i ja, diskretno. Milo mi. Ona se samo smesi dok tako slatko pacheci hoda na stiklama.

Sedamo, gase se svetla. Puna sala napeto prati radnju filma. Cak sam i ja prestao da gvirkam u nogice. Drzi me za ruku dok je sporadicno hranim kokicama.

Mel Gibson glumi taksistu koji veruje da su razliciti dogadjaji u svetu u stvari zavere vladinih agencija sa razlicitim namenama. Pokusava da uveri Dzuliju Roberts, koja je zamenik tuzioca, a ciji je otac ubijen pod summnjivim okolnostima. Ona fina, saslusava ga, bez obzira sto je on prototip ludaka. Ispostavlja se da zavera postoji i da ti isti koji su ubili njenog oca pokusavaju i nju da ubiju. Mel Gipson je spasava smrti i ostavlja nam se utisak da je poginuo.

 

Tuzno, tuzno...Bas srceparajuci kraj. Pocinjem da kapiram da sam u suzama. Ne da mi oci vlazne, nego bas placem. Idu slova na spici, pale se svetla meni lice kao da sam se umio, pa nemam peskir. Okrecem glavu u stranu, da me Maca ne vidi takvog, uplakanog. Licem u lice sa mladim bracnim parom iz moje zgrade. Ljudi me cudno gledaju. Suzdrzavsi se da ne ridam i okrecem se prema Maci. Nek pukne bruka.

Mala maca me tesi:

"Ma dobro, to je samo film."

Zavrsio sam taj izlazak sa njom, manje vise neslavno. Nikad vise je nisam pozvao. Bilo me sramota.


Tek sam nedavno poceo da placem i da se ne stidim.