Čekajući odluku MSP o Kosovu

Za dva dana će MSP doneti mišljenje o legalnosti proglašavanja kosovske nezavisnosti. Raste nervoza u očekivanju da se vidi kako će to mišljenje glasiti. Eksperti uglavnom govore da neće biti decidiranog stava i da će obe strane, i kosovska i srpska, moći kazati da su one u pravu.

I u Beogradu i u Prištini se vrše pripreme za period posle saopštavanja odluke. Neke opozicione stranke u srpskom parlamentu su zatražile skupštinsku raspravu i inoviranje strategije u odnosu na Kosovo. Toma Nikolić je dobio poziv da sa Vučićem dođe u Brisel kako bi, kao već "dokazani evropejac" porazgovarao sa Štefanom Fileom, komesarom za proširenje EU, i nakon tog razgovora dao izjave kao da mu ih je napisao Boža Đelić. Izdvajam onu gde kaže - Nisam čuo da se naše integracije u EU uslovljavaju Kosovom -. Lepo.

Jeremić se nada novim pregovorima o statusu, Oliver Ivanović također. Boža Đelić je tradicionalno optimističan. Čak je i Dinkić osetio potrebu da na tu temu nešto kaže.

Funkcioneri iz Prištine su decidirani - da će pregovora biti ali samo i jedino o tehničkim pitanjima.

Hašim Tači je otputovao u Vošington. Primiće ga Džozef Bajden, američki popredsednik i Tači kaže da tamo ide kako bi uskladio buduću strategiju sa Vošingtonom i Briselom. 

Iz Prištine još poručuju da ih neuzbuđuje sadržaj preksutrašnje odluke. Smatraju da proces međunarodnog priznavanja koji je već daleko odmakao nije moguće vratiti nazad i odbijaju svaku mogućnost statusnih pregovora. To su ranije kazali i funkcioneri najmoćnijih država sveta koje su već priznale Kosovo. Poslednji, pre neki dan francuski ambasador u Prištini.

Ukratko, to su pozicije četrdeset osam sati pre saopštavanja mišljenja.

E, sad šta tu mene brine..

Ima jedan pojam u politici i nauci o društvu kojim se često koristi dr Vladimir Gligorov.i upotrebio ga je skoro u jednom tekstu o odnosu Srbije prema kosovskoj nezavisnosti. Označava se taj pojam kao "rđava ravnoteža".

Srbija je zemlja koja se već duže vremena nalazi u "rđavoj ravnoteži". Rđava ravnoteža je ishod konfiguracije interesa koji se međusobno uslovljavaju, a Srbija ima više sporova čijim bi se rešavanjem značajno promenila struktura interesa. Zato postoji snažan otpor svuda tamo gde bi se spor mogao rešiti jer bi se ugrozilo postojeće stanje odnosno status kvo.

Naša društvena, ekonomska i politička elita veoma uspešno održava rđavu ravnotežu, tako što joj nije interes da se tranzicija srpskog društva i ekonomije završi i da se zemlja integriše u evroatlanske strukture. Kosovo je odličan način za očuvanje rđave ravnoteže.

Evo, dva primera kako..

Čujemo jako često čuvenu dilemu,  " ako budemo morali birati između EU i Kosovo izabraćemo Kosovo". Više puta smo to čuli od predsednika države, ministra spoljnih poslova i više državnih funkcionera i političara.  Razrešenje ove i ovako postavljene dileme nije moguće jer se daje izbor za nešto što nije ostvarljivo kao uslov za nešto što nije dovoljno poželjno. Nije dovoljno poželjna integracija u EU pa se onda to uslovljava sa Kosovom u Srbiji što nije moguće.Odličan način da se opstruira modernizacija Srbije jer ne postoji politička spremnost da se odustane od nerealnog i neostvarivog.

Imamo i priču o tzv. identitetu, kojom se poslednjih meseci često bavio predsednik države, a koja je redovno u opticaju kad se radi o Kosovu.  Ako se kaže da ljudi i nacija gube identitet u koliko nije zagarntovan suverenitet Srbije nad Kosovom, onda se jedna nemogućnost, gubljenja identiteta uslovljava drugom nemogućnošću suverenitetom nad Kosovom. Pri tome se naravno, ne govori da suverenitet nad Kosovom nije jedini način da Srbija i građani Srbije mogu ostvarivati svoje interese na Kosovu.

E, sad, rezultat će biti to da će strani faktor razrešiti ovu "rđavu ravnotežu". To je za političku elitu bolji ishod jer će onda moći to proglasiti višom silom, ali će i uspostavi novu rđavu ravnotežu, tvrdnjom da negde ne možemo jer su nam oni oteli Kosovo.

Modernizacija i evropeizacija Srbije, a onda i bolji život većine njenih građana, biće žrtve ove rđave konfiguracije, a ishod zaostajanje za svetom i uzaludno traćenje vremena..

No, videćemo. Zavisi dosta toga od nas samih, ali i od EU i SAD da se urade stvari koje bi mogle ubrzati promene. Uz jak poticaj, možda bi to i išlo.

Evo, Nikolić i Vučić daju nakon Brisela veoma razumne političke izjave. Jeste da to nema neku verodostojnost, ali njihov poziv može biti poruka vladi u Beogradu da u Briselu misle na njihove eventualne probleme sa javnošću i opozicijom, ali bogami i zazvučati kao pretnja da bi mogli potražiti kooperativnije partnere...