Polufinala...

Posle četvrtfinala slede polufinala :)

A na meniju je specijalitet kuće - naše omiljeno jelo - meč protiv domaćina!

Ljudi generalno ne vole statistiku, ali je je volim (obožavam :)) i ona je vrlo slikovita (i neumoljiva ;)).

U košarci i vaterpolu, od raspada SFRJ, 17 puta smo se susreli sa domaćinima i 16 puta smo pobedili!

Od toga u košarci imamo skor 10:1 u vaterpolu 6:0
Prvo malo istorije :)

Evo naših susreta sa više nego gostoljubivim domaćinima:

Vaterpolo 

EP97               Španija (1/4)

SP98               Australija (3)

EP2001           Mađarska (1/2)

SP2003           Španija (1/4)

OI2004           Grčka (1/4)

SP2009           Italija (1/8)

Trenutno 6:0

U Sevilji, na EP ’97. smo došli bukvalno sa omladinskom ekipom, mladim Vujasinoviću i Saviću su se pridružili Šapić, Ćirić, Ikodinović – igrači koji će harati svetskim vaterpolom u narednih 10-ak godina. Tada smo u četvrtfinalu iznenadili domaćina (koji je sledeće godine postao svetski prvak), a mi smo stigli do srebra (u jednoj od najčvršćih vaterpolo utakmica ikad).

Za nezaborav je i 2001. kada smo se u sred Budimpešte prošetali do zlata, kolateralna šteta su bili domaćini koji s prethodne godine uzeli zlato na Olimpijadi.

2003. Šapić je sam izbacio tadašnjeg svetskog prvaka.

Prošle godine su nam Italijani bili upsutna stanica na putu do svetskog zlata.

Danas igramo protiv Hrvatske.

Došli smo u dobroj formi, ali možda malo umorni.  To nas je koštalo mesta koje vodi direktno u polufinale i moramo težim putem (našim omiljenim ;))

Puno je bilo zakulisanih igara, jer smo igrali u najnehumanijim terminima, ali to nije dovoljan razlog da ne pružimo maksimum. Igramo protiv ekipe koju dobro poznajemo, i koliko god da je organizator smrdljiv, igrači Hrvatske su nam veliki sportski prijatelji, čak smo se i zajedno propremali za ovo EP, čak nam je i Ratko Rudić (koji nas nešto ne miriše) ustupio termin za trening pred četvrtfinale. Biće muški vaterpolo, i mislim da možeemo da se izbrimo sa pritiskom i odmornijim protivnikom. Ako u nekog iam poverenja, onda je to kapiten Vanja Udovičić (čovek velikih i raznovrsnih kvaliteta :))

Hrvatska - Srbija

(17:45 h) 

Košarka 

EP95               2xGrčka (grupa i ½)

OI96               –SAD (1)

EP97               Španija (1/4)

SP98               2x Grčka (grupa i ½)

EP99               Francuska (3)

EP2001           Turska (1)

SP2002           SAD (1/4)

EP2003           Švedska (grupa)

EP2009           Poljska (grupa 2. faza)

Posebno u dragom sećanju su nam više nego ljubazni Grci koje smo dva puta po dva puta pobedili, a pobede u polufinalima su bile posebno slatke, a naročito '98. kad smo nadoknadili -12 u 2. poluvremenu.

Jedini poraz od domaćina smo pretrpeli na Olimpijskim igrama u Atlanti '96. kada smo se 30 minuta nosili sa prejakim Američkim timom, a onda je Divac morao da izađe zbog 5 ličnih, a Savić nije ni igrao zbog povrede protiv Litvanije u polufinalu, tako da smo praktično ostali bez centara; na Tomaševića se nije ozbiljno računalo, a mlađani Rebrača se bukvalno usrao od najjače centrovske linije koja je ikada bila skupljena u jednoj ekipi: Olajdžuvon, O'Nil, Robinson, potpomognuti Melounom i Barklijem.

Amerikancima smo to vratili i Indijanapolisu 2002. u jednoj od najvećih pobeda ikad (kada smo u poslednjoj četvrtini nadoknadili -10, uglavnom Gurovićevim trojkama i sjajom odbranom), pred prepunim tribinama naših navijača.

Nezaboravna je i pobeda 2001. u finalu EP u Turskoj i sada se susrećamo sa istim protivnikom. 

Ako je utakmica protiv Španije bila teška, ova može da bude još teža. Turci nisu ništa manje kvalitetni od Španaca, a uz to su i neuporedivo motivisaniji i domaćini. Oni se godinama spremaju za ovo SP. Velika sličnost sa našom ekipom im je mladost i dugačka klupa (i trener koji predstavlja najbolju školu).

Turci su u drugoj polovini ove decenije bili jako uspešni u mlađim katergorijama, često su stizali do finala (i gubili od nas B-)) i uspeli su te mlade igrače da u ukomponuju u seniorsku reprezentaciju. Predvodi ih (brat) Hido, verovatno najveća zvezda ovog SP, potpuno kompletan igrač (možda malčice sporiji). Najviše se oslanjaju na Iljasovu - čudo od igrača, njih dvojica predstavljaju ono što je u poslednjih četvrt veka svojstveno nama - all-round krila, s tim što je Turko(g)lu bukvalno i plej - turski Bodiroga. U igri rotiraju gotovo sve igrače. 5 bekova bukvalno dele minutažu: Tunčeri, Arslan, Onan, Akijol, Guler - ovaj poslednji je ekspoldirao na poslednje dve utakmice i predstavlja pravo pozitivno iznenađenje kod Turaka (kao Rašić kod nas). Na centrima su takođe jaki (i to bez Okura). Ašik je jedan od najboljih evropskih centara (jedino nume da pogađa bacanja - hack-a-Ašik), tu je i Savaš naša stara mušterija iz mlađih kategorija (samo sad nemamo Pekovića), kao i Erden (koji je kao klinac učio kod Duleta u Partizanu - dakle znamo ga). Veliku opasnost predstavlja Boša Tanjević koji se nada da će da ponovi uspeh iz '99. kada je sa Italijom došao do zlata na EP izbacivši nas u polufinalu - Dudo, pročitaj ga.

I sa njima smo (uspešno) igrali pripreme pred ovo SP, ali ovo je nešto drugo, pritisak je ogroman i treba da ga izdržimo. Pravi igrači najviše vole i najbolje igraju pod pritiskom.

Turska - Srbija

(subota 20:30 h)

Tenis 

Naravno tu je i Novak Đoković koji na US Open-u igra polufinale protiv Federera (najuspešnijeg igrača ikad), prilika da se poravnaju neki računi :)

Nastaviće se...