Jelka

Secam se svojih prvih novogodisnjih noci. Bio sam naravno sasvim mali. To moje secanje je verovatno kompilacija secanja na vise razlicitih novogodisnjih noci. Trudio sam se da ostanem sto duze budan i da odgledam neki od holivudskih hitova na RTS. Pre toga, naravno, Sedmorica Mladih i Biljana Ristic imitira Miljana Miljanica. Cestitke iz svih sest republika. Vise zizice, manje petarde. Sneg pod obavezno. Kuhinjski sto prenesen u dnevnu sobu pun "Novogodisnjih djakonija". Nisam siguran za Novogodisnji sampanjac. Ujutru ski skokovi - cetri skakaonice, Becki koncert, gomila prljavih sudova i grudvanje

Rado se secam i moje prve jelke. Jes bila made in Bulgaria. Kupljena je u legendarnom CUM-u (Centralen Univerzalen Magazin) u Sofiji. Bila je krzljava, plasticna i tesko sklopiva. Trebao si da budes, barem raketni modelar da je sastavis. Pomazu i diplome sa fakulteta. Secam se da je cale uvek bio zaznojen dok ju je sastavljao. Delimicno od nervoze zbog nasih pitanja "Jel ce brzo?". Mada, sada kapiram da mu je najvise smetao, neugodan cuceco - klececi polozaj. Jelku smo sestra i ja kitili sa mamom. Posto sam bio sasvim mali nisu mi bas mnogo davali da zongliram sa onim lomljivim sjajnim ukrasima jer smo ih imali svega nekoliko. Jedne godine smo imali cak i lampice. Za tu jelku sam se najvise radovao.

E onda je jelka nestala na desetak godina iz mog zivota. Valjda sam preraso il' sta li? Zelja je tinjala i dalje. Srednja skola i Fakultet su ostali bez zelenog drvceta.

Curka i jelka za bozic na zapadu su u srpskoj varijanti prase i jelka. Godinama sam se za novu godinu zadovoljavao prasetinom, ruskom salatom, pitom od mesa, vasinom tortom, ... Bez jelke.


Nije tako izgledalo ali dodje mi vreme se zenim. Snajka ima stav o svemu pa i o novoj godini i o jelki. Najbolja je minijaturna instant jelka iz kese. Kao supica. Sedi u kesi, zakicenja preko cele godine, spremna za par dana slave. Par dana pred docek, jelka, sva srecna istrcava na teren, a nakon Srpske Nove se kao Pepeljuga vraca u anonimnost. Tako je Dr Oetker jelkica plesala par godinica na nasim Novogodisnjim proslavama.


A onda mi je zivot doneo razvod, pa novi brak. Ovog puta sam pazljivo birao i bio pazljivo odabran. Jovana, mlada, lepa puna ljubavi. Jos cuva svoje romanticne snove i jelku koju su joj kupili kad je bila 4 godinice. Nalik je onoj koju sma imao "kada sam ja bio mali". Kaze Jovana da se novi ukrasi nisu kupovali. Pazljivim cuvanjem tokom decenija, njihov broj nije drasticno opao. A i to je dovoljno za jelku od 70 cm.

Nemastina nas stegla u zavicaju pa mi emigrirali u toplije krajeve. Florida nam donosi nasu prvu gastarbajtersku jelku. Moram da iznesem u javnost da sam impresioniran kakva je organizacija kupovine novogodisnje jelke u Americi. Za 78$ sam kupio veliku kutiju na kojoj pise da je unutra lako sklopiva jelka, visoka 2.10 m sa 650 vec ugradjenih sijalica. A jos kazu da ako jedna pregori, ostale ima da rade. Ukrasi su super jeftini. Za 5 dolara dobijes 20 - 30 savrseno sjajnih ukrasa. Ima zlatnih, srebrnih, crvenih a i ma i demokratsko plavo zutih. Cak prodaju male zelene zakacaljke za ukrase. Nesto kao spajalice. S jedne strane ukras a sa druge strane grancica od jelke. Deca uzela jos par desetina necega sto se stavlja na jelku a boga mi ni Jovani nije mnogo toga promaklo.

Opremljeni kao deda mraz licno, izlazimo iz radnje i prvo iznenadjenje. Kutija sa jelkom ne moze da se ugura u gepek. Jedva je ubacujemo u auto, na prednje sediste. A pozadi deca koja se sve vreme nepoverljivo drze za jelku, da je ne izgubim valjda i moja gospodje koja u narucju drzi ukrase kao tortu kad podjes na veselje.

Veselju nikad kraja. Klinci su sami uneli kutiju i postavili na tepih u dnevnoj sobi. Nije bilo moguce da se izbegne. Jelka mora pasti nocas. Ok. Predajem se kad nemam izbora. Kutija se lako otvara, a jelka se jos lakse montira. U lakih 4 poteza. Manje od 2 minuta i jelka od preko 2 metra je bila namontirana i ukljucena u struju. I svih 587 sijalicica rade. Ne mora ni da je kitis ako neces ili ako nemas decu. Ja imam decu i mi smo kitili jelku. Ispostavilo se da nam za 150 ukrasa (toliko sam imao onih drzaca za ukrase) trebalo pola sata. i jos 50 ukrasa mi preteklo. Klinci srecni ali mislim da je mama najsrecnija. Od uvek je zelela gusto okicenu jelku i muza od 140 kg. Cak imamo i par lutaka da se penju po jelki. Veliki lenjivac spava, Sundjer Bob visi, Irvas sedi u stolici za ljuljanje i mrda se napred nazad, Deda Mraz peva, ptica Flamingo oznacava svoju, majamsku teritoriju.... Ma idi

A sve ovo je jos jedan prilog Americkoj pragmaticnosti. Ne propustaju da nesto urade lakse ako moze. Javasluk skoro da je iskorenjen.

2008 jelki je prodato tog dana. Nasa bila najlepsa.

.





28.11.2007.
Izvor: PRESS

"Tog 13. decembra 1996. Strujina „Politika" je na četvrtoj strani objavila redovan izveštaj svog dopisnika iz italijanske prestonice, Boška, jelte. Tekst je bio podeljen na neobično mnogo pasusa, čak 31, što je, u stvari, bio Boškov švalerski štos, namenjen samo njemu znanoj dami - prva slova svih pasusa činila su rečenicu: „Jedva čekam tebe, tvoj osmeh i pičkicu". Nevešto kamufliran, taj akrostih nije promakao javnosti. Opozicioni mediji objavili su reprint teksta sa „uputstvom" za čitanje, pa je bruka ipak pukla, ali to nije ugrozilo Boškov položaj u kući za koju je radio. U krajnjem slučaju, to su bile devedesete, ni mnogo veći gresi od prostačkog akrostiha nisu mogli da uzdrmaju udarna pera Strujine „Politike"..."