Marija Kiri ili uprkos svima i svemu

 "Čitavog mog života su prizori iz prirode činili da se radujem kao dete."
"Ničega u životu se ne treba plašiti. Samo ga treba shvatiti."
          

Google joj je danas posvetio stranicu - Marija Kiri, prva u mnogo čemu i prva u onom svemu što je ženama njenog vremena bilo nedostupno, zabranjeno, van dohvata i ruku i snova koje su žene imale o svemu onome čime su  želele da se bave i šta da rade.

Njen rad i doprinos istraživanjima i otkrićima u fizici je neprocenjiv i nemerljiv, teze koje je postavila, eksperimenti koje je (uprkos svima i svemu) izvela su nezaobilazan temelj danšanje moderne fizike, ali ne spominjem je danas zbog toga, spominjem je zato što joj je posvećen Google i što joj se time odaje zasluženo priznanje o kojem ona sama i sve njene savremenice nisu mogle ni da - sanjaju.

Marie Currie, Pierre Curie i Henri Becquerel podelili su Nobelovu nagradu za fiziku 1903. godine. Obrazloženje Švedske akademije bilo je:

"Kao priznanje za izuzetne zasluge koje su iskazali zajedničkim istraživanjem fenomena radioaktivnog zračenja, kojeg je otkrio profesor Henri Becquerel."

Marie Currie je bila prva žena koja je osvojila Nobelovu nagradu.

Osam godina kasnije 1911. godine, dobila je Nobelovu nagradu za hemiju:

"Kao priznanje za njene zasluge za unaprijeđenje kemije otkrivanjem elemenata radija i polonija, izolacijom radija i proučavanjem osobina i spojeva tog osobitog elementa."

Marija Kiri, žena koja je zauvek pomerila granice, vidljive i nevidljive...

 Rođenjem plemićkog poljskog porekla, u Poljskoj pod ruskom okupacijom, i ipak i u svojevrsnom siromaštvu, "obeležena" dubokim ličnim tragedijama gubitka najmilijih u ranom detinjstvu (sestre i majke), preprekama u želji da se školuje i studira, radila je kao guvernanta jedno vreme, da bi napokon (uz sestrinu pomoć) upisala fiziku i hemiju na Sorboni, gde je inače, uz mnogo muka i omalovažavanja postala prva - žena predavač na ovom visoko cenjenom univerzitetu.

Brak sa Pjerom Kirijem je Mariji (tada) Sklodovski doneo i druga i saradnika, sve do njegove tragične smrti 1906. godine (stradao je pod konjskom zapregom).

Jedna njena kasnija "affaire de coeur", nje i francuskog fizičara Paul Langevinea,  bila je predmet moraliziranja i skandalizovanja "celog Pariza" jer je on u to vreme bio u braku i nemilosrdna "aferaška javnost i štampa" joj je zbog toga osporavala i naučni kredibilitet i autoritet i sumnjičila je zbog "porekla", jer mada je odgajana kao katolkinja izjašnjavala se kao ateistkinja, pa je služila i antisemitima za raspirivanje afere zbog njenog navodnog "jevrejskog porekla". (Inače unuk Paula Langevinea oženio se unukom Marrie Curie, čudno, ali - istinito)

Marija Kiri nam je ostavila dve važne poruke, dva čudesna nasleđa, dva narativa jednog izuzetnog ljudskog bića:

PRVO: - nikada ne odustaj od onoga što osećaš da postoji duboko u tebi i što strasno želi da izbije kao deo tvog dubokog ljudskog bića, nikada ne ostaj na kolenima dok te šibaju nevolje i slamaju životne tragedije, uspravi se, uvek

DRUGO: - nikada ne zaboravljaj sopstvenu radoznalost i ljubopitljivost, nikad ne zaboravljaj važnost traganja za tajnama, čudesnim tajnama prirode koja je svuda oko nas, nikada ne odustaj od rada i učenja i traženja odgovora na zagonetke pred sobom

 Stopama Marije Kiri su kasnije hodale hiljade žena kojima je ona prokrčila put u, do njenog dolaska,  "posvećenu i tajnu zajednicu istraživača" kojom su vladali samo muškarci, hiljade žena kojima je samodkazivo pokazala da nema "muške" i "ženske" nauke, da ima samo nedostatka šansi da žene ravnopravno učestvuju u svetovima naučnog istraživanja.
Svet bez Marije Kiri ne bi bi samo usporen u razvoju i uskraćen za temeljna otkrića iz fizike, svet bez Marije Kiri ostao bi bez dokaza o tome kakva čudesna sila i snaga je - ljudski duh, ne ženski ili muški, već - ljudski, uporan, istrajan, vredan, radoznao, čudesan ljudski duh kojim je obeležila čitavu jednu epohu i zapisala svoje ime u zlatnu ploču razvoja naše civilizacije.

Danas je rođendan Marije Kiri. I - ona živi...