gost autor: dejan jeremić
autor i ja gajimo jedno od onih prijateljstava
za koja ne znate kada su počela, i znate da će trajati uvek...
ovaj tekst je objavljen na odličnom sajtu: istinomer
čitajte istinomer i inače.
Ovo će biti vrlo lična globalna priča. Storija od opšteg javnog interesa, posvećena onima koji dolaze.
Istovremeno i oproštajna poruka onima koji o dolazećima ne razmišljaju. Osim kada ih se sete u predizbornoj utakmici i onda kada arče njihove živote u ličnim ratovima dobrovoljnog davanja tuđe krvi. Oni retki, koji nisu samo deklarativno na strani novog života, biju bitku za bebe. Ovi drugi zovu se političari.
Da li vas interesuje hoće li hrabri SPO rušiti kukavičku Vladu? Da li će takva Vlada pasti ukoliko nejaka Srbija ne dobije status kandidata za ulazak u Evropsku uniju? Da li vam srce zebe od saznanja da je grejanje poskupelo? Ili ste se, kao britanski premijer, smrzli kada je Boris tražio garancije za kosovske Srbe? Znate li kakvi balvani brane Jarinje i Brnjak? Koliki porez ćete platiti posle saznanja da su neki mangupi zaposleni u Poreskoj upravi ojadili državu za neke milione evra? Hoćete li sutra glasati za Ujedinjene regione Srbije posle najave njihovog lidera da hoće premijersko mesto? Da li ste siti posle novog poskupljenja hrane? Da li i vi, kao Milutin Mrkonjić, brinete o njegovih pet prijatelja: Miru Marković, Marka Miloševića, Dragoljuba Milanovića, Radeta Markovića i Mihalja Kertesa? Za sudbinu čarobne “M” petorke Mrka pita Borisa kad god ga sretne. Nije zabeleženo da li ga je ikada pitao kakva sudbina čeka one koji dolaze za nama.
Da li vam je od nabrojanog dobro? Nabrajanje vam je odvuklo pažnju sa nečega što se događa na drugom kraju životne ravni, tamo gde život počinje. Tamo negde, gde nema Borisa, Mrke, Mlađe, Ivice, Čede, Voje… i ne daj bože Mire, Marka, Radeta, Mihalja i Dragoljuba… tamo mali borci za život biju svoju bitku. Na sreću, u njoj nema politike, osim inkubatora u njoj nema ničega više. Samo individualna borba malih ljudi za veliki život. Sa aspekta pomenutih političkih veličina “Bitka za bebe” i broj novih inkubatora na Institutu za neonatologiju samo je vest na novinskoj margini koju preskaču dok uz jutarnju kafu likuju čitajući hvalospeve o sebi. Samoljublje samozadovoljnog ega. U eri bele kuge. Da li vam je od navedenog bolje?
Ono čega se gnušamo, a zove se politika, u najširem smislu označava prvenstveno društvenu aktivnost, koja je s jedne strane bitno povezana sa postojanjem konflikta i različitosti, ponekad i sa spremnošću na kompromis i konsenzus. Sa samom sobom. Politika po pravilu nikada ne predstavlja ostvarenje, ona je samo nastojanje da se razreši sukob. Posle čega se zarati. 
Ona je i proces i metod sticanja i održavanja podrške javnosti. Najčešće, ona je umetnost vladanja, održavanje vlasti i raspolaganje društvenim resursima. Inkubator kao društveno dobro nije na pomenutom političkom lageru.
Život je ovde oduvek bio roba buvlje pijace, artikal sa etiketom – sniženje. Tezge jeftinom robom opskrbljuje najveći veletrgovac čije sedište uvek ima politički prefiks. Za neupućene, tumači se kao recidiv prošlosti. Za one koji ne tumače, recidiv je poremećaj koji se javlja posle perioda ozdravljenja. Ukoliko je takav period ikada postojao. Novo doba ište nove ljude, jedan od njih sanja svoje prve inkubatorske snove. Daleko od politike, ubice ljudskih duša. Tamo gde politika umire, tamo se novi život rađa. Držite fige da uspe.
