A odlično sam diskutovao

 

 

 

 

Eto pregrmesmo i taj prvi septembar što se ove godine pao sa dva dana zakašnjenja. Za nas, što imamo više dece, ume da bude organizacioni problem glede knjiga, svezaka i drugog pribora i opreme za školovanje. No ne kuka mi se što nismo dobili besplatne knjige. Druga je tema.

Tema su roditeljski.

Jovan, moj najstariji sin, iz prvog braka, je osmenac i njegov roditeljski se dešava u isto vreme, u 18:00 kada i Ivanov koji je drugi razred. Joci je na roditeljske uvek išla moja bivša supruga. Tako je tela. A kod Ivče je takođe mama, ali Jovana, bila resorni ministar za roditeljske. Ja sam bio prisutan samo prvog septembra kada su prvo jedan a posle i drugi polazili u školu. Tako se zadesilo. Ja naravno nemam blage veze koje su odeljenje, kako im se zove razredna odnosno učiteljica, ...Ove godine se podesilo da je sezona nekog čudnog gripa koji napada, jelte, podmuklo, u stomak, pa se bivša gospođa odjavila. Eto prilike da ja odem na famozni dečiji roditeljski.


Međutim svega pola sata pred roditeljski saznajemo da i moja Jovana Vila ima … “stanovitih stomačnih problema” i da neće moći da prisustvuje drugorazrednom roditeljskom kod Ivana.

To znači da je meni zapalo da radim ono što najviše volim a to je da budem na dva mesta u isto vreme.

Joca provaljuje da ne znam ni koje je odeljenje a kamo li ko je razredna ili gde je učionica pa me zvao dva puta da me podseti da ne zaboravim da odem na roditeljski. Još tatin prvenac bio korektan pa je oba puta ponovio  “Kad uđeš odmah levo pa uz stepenice i pravo. Piše wellcome, jer je to kabinet engleskog jezika... Znaš razredna predaje engleski”.

Ivan mi ništa nije rekao jer nije bio tu, a bilo mi malo ispod očinske časti da pitam Jovanu. Po mojim sećanjima učionica je na kraju hodnika pa levo, … Ili desno. A učiteljica beše omanja plava ženica... Ili crnka.

Elem sa nežnim kašnjenjem od 6 minuta uđem, po Jocinim koordinatama, na rođendan, pardon roditeljski. Kamerna atmosfera. preozbiljna razredna kao da spikerka na televiziji kad je saopštavala da je umro Tito priča kako su oni sada... Ne mogu da se tačno setim šta, ali sam potpisao saglasnost da moj Jovan sam odabere izborni predmet i sport. Učtivo se izvinim razrednoj i objasnim da sam “time sharing” i da moram da palim na roditeljski kod veselog drugenca.
“Samo da vas pitam nešto?”
“Nije valjda već nešto zabrljao?”
“Jeste li upoznati da je Jovan za izborni predmet odabrao slikanje i vajarstvo?”
“Jesam.”
“Pa hoćete li da mu dozvolite?”
“Pa već jesam... Mislim potpisao sam se.”
“A šta fali informatici? ...ili građanskom?”
“Ovoga puta neka sam odabere... A sada me izvinite...”
“Ako se predomislite samo mi javite. Prebaciću ga na informatiku.”
“Naravno.”

Dok po tri stepenika nabadam lputanjom kojom se i “ono” kotrlja razmišljam otkud bre Joci ideja vajarstva.. Ali neka. Samo da ne sedi na ladan beton.

 

Dolazim ubrzanim korakom do kraja hodnika gde je Ivanova učionica. Tu su i vrata kojim deca izlaze na školski odmor a Ivanova učionica beše... Pa levo. Uđem, izvinim se što kasnim. Nema slobodne stolice osim u prvom redu, tik uz tablu. Klimnem glavom nekolicini ljudi koje od negde prepoznajem. Napravim izvinjavajuću facu učiteljici i bez glasa ustima obrazujem:
“Bio sam na drugom roditeljskom”.
Povede se diskusija o bezbednosti, o obezbeđenju, kamerama, … ja se dva puta javljao. Vrlo pametno sam pričao. Malo mi čudno što me ljudi bledo gledaju. Poče malo da mi bude vrućina... Onaj osećaj kad radiš nešto pogrešno.
Stiže SMS poruka od Vile:
“Nemoj da zajebeš. Učionica je desno. Odeljenje je II-3”
A na tabli piše “II-1”

Šteta. A tako sam dobro diskutovao.