Nova knjiga 'AJDUKOVIĆI

NJ. V. KNJIGA

U pogovoru, Vesna Denčić je napisala: "Dramski roman ‘AJDUKOVIĆI u 13 poglavlja/scena na realističan, ali pre svega tragikomičan način, oslikava događanja i život jedne četvoročlane porodice, koja predstavlja personifikaciju života u poslednjoj deceniji minulog i prvoj deceniji novog stoleća.
Svu tragičnost poratnog perioda sve do današnjih dana, autor vešto preobražava u komične sekvence. A one se nižu jedna za drugom u neverovatno vratolomnim i urnebesnim scenama, zajedno sa sporednim likovima koji nakratko prodefiluju, tek toliko da sveopštoj atmosferi pridodaju novi dašak nelogičnosti, ali i buru smeha."

A u predgovoru, između ostalog sam napisao: "Ništa tako sočno i toliko tačno ne slika zlehudu epohu u Srbiji i na Balkanu krajem XX veka i tokom prve decenije XXI stoleća kao dve strane reči, jedna nemačka, a druga engleska: hohštapleri i huligani.
Dramski roman 'AJDUKOVIĆI u 13 poglavlja-scena nastoji da prikaže i objasni tu horizontalnu i vertikalnu invaziju varvara, koji su poput skakavaca ili paukova premrežili nebo normalnosti i kulture. Rodno mesto i hohštaplera i huligana je primitivizam, tj. bezobrazluk, a njihova epidemija epilog je strogo kontrolisanih medija."

Kao dobru ilustraciju stila i duha dramskog romana 'AJDUKOVIĆI, izdvajam kratku sekvencu, str. 64-68:

(SRBOLJUB i članovi njegove familije okupljeni oko okruglog stola, odnosno oko plastičnog bureta za ostavljanje kupusa.)

CECA: Neću i neću! Ja retko kažem neću, al' kad kažem, onda reknem!

SRBOLJUB: Kad ja reknem, onda dreknem! Ovo više nije porodična stvar, već patriotska dužnost.

IKONIJA: Sine, ovo radimo za tvoje dobro. Mi smo od usta odvajali...

CECA: Ne, ne, i ne!

SLOBODAN: Ali ti si se već uhodala u tome...

CECA: Rekla sam ne!

SRBOLJUB: Dobro, ako odbijaš dužnost ministra za ratne i lake robne rezerve, onda te imenujem za ministra za spoljne poslove. I kvit. A ti Ratko od danas imaš dve funkcije. Pored toga što si moj telohranitelj, bićeš i spoljni momak, to jest ministar za unutrašnje poslove. Je l' jasno!?

RATKO (salutira): Razumem!

CECA: Ja ništa ne razumem!

IKONIJA: Deco, baš lepo. Jedno za spoljne, drugo za unutrašnje poslove, treće će sigurno baki za kućne poslove. Ako da Bog i četvrto...

CECA: Dabogda jezik pregrizla!

SRBOLJUB: Kao novi ministar za spoljne poslove morala bi da povedeš računa o svom rečniku. Ne kaže se "dabogda jezik pregrizla", već onako fino, diplomatski: nije dozvoljeno mešanje u unutrašnje stvari jednog suverenog braka!

SLOBODAN (gleda na sat): Tata, žurim! Reci šta će biti sa mnom!?

SRBOLJUB: Ne kaže se "žurim" već: danas mi je preopterećen protokol. Sine, tebi sam namenio vrlo odgovoran resor: ministar za kulturu. A, šta kažeš? Pismen si, načitan si, umeš da praviš stilske transparente, prema tome imaš stila. Voliš stripove, lakovane cipele, bele čarape, pulovere i džempere sa narodnim motivima, dakle uvek si sa narodom. Voliš kaubojske filmove, švarglu, gurabije, pasulj sa kolenicom, znači od kolenovića si. Sve bre imaš za ministra kulture!

SLOBODAN: Tata, ako može ministar za kulturu i sport?

SRBOLJUB: Kad razgovaramo o službenim stvarima, molim te da mi se obraćaš kulturno, a ne sportski!

SLOBODAN: Uvaženi predsedniče, da li bih pored portfelja kulture mogao da figuriram i za portfelj sporta?

IKONIJA: Šta ti je, šta frfljaš?

SRBOLJUB: Šta će ti sport, kad nisi sportski razvijen?

SLOBODAN: Kupio sam nove patike. (Pokazuje svima.) Poslednji krik mode. Šteta da se taj krik medijski ne iskoristi!

SRBOLJUB: O tvom predlogu raspraviću sa predsednikom vlade, pa ću te na narednoj sednici upoznati sa detaljima zaključka.

IKONIJA: Malo nas je, Srboljube, malo. Ima još mnogo nepopunjenih ministarskih fotelja!

SRBOLJUB: More, daću ja vama fotelje. Imate gajbe piva, hoklice, tronošce, trpezarijske stolice, pa žuljajte guzice.

IKONIJA: Crni Srboljube, nećemo moći sve da postignemo!

SRBOLJUB: Kako, bre!?

IKONIJA: Tako lepo!

SRBOLJUB: Ja ću pored dužnosti predsednika države vršiti i poslove ministra za zalihe, ministra za svinjogojstvo, ministra za prosvetu i javnu rasvetu, ministra za ratni plen i ministra za igre na sreću. Prema tome, ono najvažnije je tu!

IKONIJA: A finansije, a informisanje!?

SRBOLJUB: Kao predsednik vlade otaljavaćeš i te posliće.

RATKO: Mog'o bi' ja da pripomognem.

SRBOLJUB: Fondovi za tajnu policiju se ne diraju.

RATKO: Nisam mislio na pare, nego na... Kako vi ono rekoste?

IKONIJA: Informisanje, zete! Leci, bilteni, zidne novine, zidni televizori...

RATKO: Pa da, to, to! Ja sam pred zidom k'o zapeta puška. Napunim šaržer i udri. Rke, koke, rke, koke, i svi su informisani, pravo u glavu.

SRBOLJUB: Zete, treba biti suptilniji. Moderno informisanje više ide na dušu nego na glavu.

RATKO: E, to je onda noćni program. Za to smo koristili prigušivače. Istina je bila i ostala naše najjače vatreno oružje!

SLOBODAN: I hladno!

SRBOLJUB: Srp i čekić su hladna, a puška i pištolj su vatrena oružja. Transparent i mikrofon su nešto izmedju....