Biz| Budućnost| Društvo| Ekonomija| Gost autor

Lideri reprezentativnih sindikata - Zaštitnici radnika ?

Velimir Mladenovic RSS / 31.01.2014. u 17:20

Rentseeking (ne postoji prikladniji prevod na srpski od "traženje rente", što smatram rogobatnom frazom) jeste aktivnost traženja bilo kakve vrste materijalnog benefita van okvira tržišne razmene, a preko državnog zakonodavstva. Da li će neko uložiti resurse u rentseeking da bi do tih benefita došao, zavisi od troška koji mu to donosi i dobiti koju može da iz toga dobije. Pravilo je da je rentseeking aktivnost veća tamo gde je privreda više opterećena - za subjekte je racionalno da češće ulažu u rentseeking ako time mogu da izbegnu ili nadomeste troškove koje im donose standardni državni nameti. Dobrobit dobija samo rentijer, dok potrošači trpe zbog skuplje i manje kvalitetne usluge. Dodatno, u ovom procesu dolazi do čistog društvenog gubitka (deadweight loss, bliže objašnjenje pogledati na LINKU) resursa.

Aktuelni Zakon o radu donosi seriju privilegija sindikalnim funkcionerima. U pitanju su sledeći članovi:


1) Član 188, koji poslodavca sprečava da otpusti funkcionera sindikata dok je na funkciji i godinu dana nakon prestanka njegove sindikalne funkcije;


2) Član 207, koji OBAVEZUJE poslodavca da, po odobrenju zaposlenog člana sindikata, uplaćuje od plate zaposlenog iznos njegove sindikalne članarine;


3) Član 228, koji nalaže NUŽNO učešće predstavnika postojećih sindikata u procesu utvrđivanja reprezentativnosti novokandidovanog sindikata;


4) Član 229, koji daje preširoka ovlašćenja Odboru za utvrđivanje reprezentativnosti (to telo čine po 3 predstavnika Vlade, sindikata i udruženja poslodavaca);


5) Član 231, koji tom Odboru daje moć „zatvaranja vrata" reprezentativnosti kandidovanog sindikata.

Ovi članovi pokazuju da aktuelni ZOR daje povlašćeni položaj predstavnicima sindikata u odnosu na druge zaposlene (Član 188) ali i povlašćeni položaj za reprezentativne sindikate u procesu utvrđivanja reprezentativnosti drugim sindikatima (Članovi 228, 229. i 231). S obzirom da reprezentativnost donosi i privilegije članovima reprezentativnih sindikata kroz novčane naknade za učešće u radu Socijalno-ekonomskog saveta Vlade i nadzornih odbora, odgovor na pitanje šta je motivacija funkcionera danas reprezentativnih sindikata nameće se sam.


Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, koji je bio predmet spora u javnosti, donosi sledeće promene u članovima koji daju privilegije sindikalnim rukovodstvima:


1) Član 188. ukida apsolutnu zaštitu od otkaza predstavnicima sindikata i pretvara je u zaštitu od diskriminacije zbog pripadanja sindikatu. Dakle, zaposleni više nije zaštićen od otkaza po svaku cenu;
2) Član 207. oslobađa poslodavca obaveze da posreduje pri uplaćivanju članarine zaposlenog sindikatu. To doprinosi povećanju uvida zaposlenog u troškove koje mu članstvo u sindikatu donosi;
3) Član 228. ukinuo bi NUŽNO učešće drugih sindikata osnovanih kod poslodavca u procesu utvrđivanja reprezentativnosti novog sindikata;
4) Član 229. ukida ekskluzivno pravo Odboru za utvrđivanje reprezentativnosti (njegovi članovi prirodno strahuju od konkurencije) da utvrdi da li je zahtev za reprezentativnost potpun. O tome bi, prema izmenama, odlučivao ministar;
5) Član 231. ukida mogućnost Odboru da „zatvori vrata" potencijalnom novom reprezentativnom sindikatu. Više nije potreban predlog Odbora kao nužni deo procedure, već samo mišljenje tog tela, tako da više ne bi mogli da arbitrarno zaustave nastanak novog reprezentativnog sindikata.

Aktivnosti prevashodno dva reprezentativna sindikata - SSSS i UGS „Nezavisnost", na čelu sa Ljubisavom Orbovićem i Branislavom Čankom, bile su usmerene da sabotiranje procesa reformi radnog zakonodavstva. Sindikati su napustili Radnu grupu koja se bavila tim Nacrtom, fizički sprečavali javnu raspravu, pretili studentima Pravnog fakulteta koji su pokušali da organizuju akademsku javnu raspravu, u izostanku formalne. Motiv za ovakvo ponašanje sindikalnih lidera je, sa jedne strane politički (razrađene veze sa partijama iz vlasti, ali i delom opozicije koji se protivio reformama), a sa druge - čisto materijalni. S obzirom da su reforme zaustavljene, njihova rentseeking aktivnost u cilju očuvanja privilegija koje im aktuelni ZOR donosi - uspela je. A šta to znači za sve nas (isključujući sve druge izmene koje je Nacrt donosio), možete da vidite u prvom pasusu.

 

Nikola Parun

Autor je dipl. politikolog i marketing direktor Mreže za političku odgovornost



Komentari (0)

Bloger je isključio mogućnost postavljanja komentara za ovaj tekst

Arhiva