Ljubav| Zdravlje

Koliko još patnje drugačijeg, dok se zasluži sopstveni raj?

Jaril RSS / 27.09.2014. u 16:56

 

 

девојчица од 16. година - покушај самоубиства
девојчица од 17. година - на антидепресивима
момак од 20. година - на антидепресивима
девојка од 20. година - самоубиство

 

Србија је ових дана противприродно подељена на нас и друге. И док се на површини та подела врши на подржаваоце Прајда и оне друге, суштински је Србија подељена на подржаваоце другачијости и оне друге. Тачно је да је слика црно-бела, јер сви они који подржавају другачијост, али да га искажу другачије, у ствари подржавају „другачијост на мој начин", а то је подршка истости. Подржати другачијост значи подржати је на начин другог. 

 

Taчно је да постоје хомосексуалци, додуше ретки, који су индеферентни према Прајду. Тачно је и да постоје хомосексуалци, додуше још ређи, који су отпорни на алијенацију и мржњу у ваздуху. Али је исто тако тачно да ова општа атмосфера, готово психоза, утиче на све људе, а нарочито на групу људи, било које сексуалности, која тешко излази на крај са својом другачијошћу. 

Изливи мржње и отуђења другог, какве ових дана слушамо и читамо по медијима, оптерећују и загађују емотивни систем сваког човека, ма с које стране био, али највише од свих страдају они који се налазе у зачараном кругу сопствених емоција - емотивно хиперексцитабилни или, народски речено, преосетљиве душе. 

Тај зачарани круг почива на томе што је њихова другачијост управо емотивна преосетљивост која их спречава да подигну одбрану од мржње према другачијости која преплави Србију у време Прајда. И док су одрасли, који су емотивно хиперексцитабилни, углавном из свог искуства научили како да поставе своју другачијост у оваквом окружењу, нарочито рањиви на овај талас алијенације јесу адолесценти.

Адолесценти, набројани на почетку текста, јесу неки од оних са којима сам директно радио, а који су, показало се кроз разговоре, збуњени (слабо речено) својом експлозивном емотивношћу. Они редовно слушају пребацивања, па и сами себи пребацују „зашто толико све примају к срцу", „зашто све схватају озбиљно"... па су већ од свог окружења етикетирани као другачији.

И онда дође Прајд, раскол у друштву, општа тензија и масовна хајка на другачије. И онда емотивно преосетљиви адолесценти упадну у притисак или да се боре за свој статус другачијег или да пробају себе да уклопе у истост у покушају да себи бар мало олакшају. Претежак је то терет који врло често завршава - депресијом.

А та тензија се прави због чега? Да би се исказао свој став, своја аргументација, свој приступ проблему, своја рационализација, своје убеђење које је исправно? Постоје људи који рационално приступају решавању проблема, воде се рационалим и аргументацијом кроз живот и зову се - психопате.

Да ли је стварно један став важнији од емоција другог?

И онда се дигне питање, а зашто Прајду треба да присуствују политичари? И онда се дигне право на избор? И онда се, у име вере, просипа мржња и емотивно унакази јавни простор?

Постоји нешто што се зове јавно одговорно понашање. Шта вреди аргументован став, ако после њега остају хиљаде емотивно разорених људи? Шта вреди право на лични избор, ако оно повређује хиљаде других? Шта вреди тврдња да си исти, ако она емотивно поништи хиљаде другачијих?

Наказност јавног постора, која влада ових дана, јесте болесна. Наказност која је резултат тога да се буде исправан, уместо добар. Наказност која тражи од другачијих да буду исти или другачији на „исти" начин, што је исто.

А може се бити добар и отворити простор другачијем да буде другачији на свој начин. И тај се простор може ојачати безусловном подршком другачијем. Нарочито ако та подршка има тежину у јавном животу.

Прајд се може искористи да се растерети емотивни живот хиљаде другачијих. Ако се жели, уместо исправан, бити добар.



Komentari (3)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

loader loader 00:30 28.09.2014

....

И онда се, у име вере, просипа мржња и емотивно унакази јавни простор



Javni prostor se prilagođava unutrašnjoj građi većine.
U neku ruku, demokratija ?

Jaril Jaril 00:55 28.09.2014

Re: ....

Питање је да ли се прилагођава унутрашњој грађи већине или га обликују ауторитети (било које врсте) према својој представи о ставу већине, према Другом, или пак према неким својим интересима који имају везе са нечим другим.
loader loader 02:18 28.09.2014

Re: ....

Da "autoriteti" oblikuju stav većine, ili samu većinu..? Mislim da je prilična zabluda da je to nekakav jednosmeran proces (to, autoriteti-većina). Čini mi se da je u pitanju interakcija. Jedno drugo stvara, prilagođava se, utiče jedno na drugo... Ta struktura je zapravo kompaktna, a čine je, pojednostavljeno govoreći, elita (uslovno) i široka baza. Baza ni pre godinu, ni pre tri, ni pre deset, ni pre trideset ... - nije bila takva da bi iskazala neki vid tolerancije spram drugačijeg. To su naslage tradicionalističkog, kulturološkog, iracionalnog, mentalitetnog... Niko na bazu nije uticao od juče, i "odozgo", pa da većinski stav bude takav kakav jeste. Uzroci tog stava su mnogo dubokosežniji. U stvari, mnogo više baza utiče na ove "gore" (nego obratno). Baza ih u jednom složenom i dugom procesu društvenih treperenja postupno stvara, a za posmatrače sa strane u celom tom procesu bude upadljiv samo krajnji rezultat, odnosno onaj period kad se neka garnitura pojavi na javnoj sceni. Naravno da ta "garnitura" ne dolazi niotkuda, i naravno da ona s razlogom jeste baš takva kakva jeste. Stoga nipošto ne valja odvajati vlast i bazu, jer je to siguran put nerazumevanja procesa i siguran put bespuća u traženju rešenja. Uostalom, da je takva, već dugo postojeća, opšte usvojena filozofija bila dobra, do sada bi morala da načini neko poboljšanje, da da rezultat. Ovako, ne samo da nema rezultata, nego je mala verovatnoća da će ga skorije biti, baš zato što velika većina i dalje čuva onu mantru da je odgovornost samo na drugima.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana