Život

Ilegalan

Jaril RSS / 27.06.2022. u 10:44
На дан када сам рођен, ја сам био противзаконит. Дан мог рођења део је година у којима су људи завршавали на суду због потребе да воле и буду вољени. У том дану, закон је мени наменио осакаћен живот, живот без чежње, живот без припадања, без додира који постојање чини потпуним.

У годинама када је моја сексуалност почињала да цвета, моје постојање је престало да буде илегално. Последице претходног закона су се осећале свуда. У свакодневном говору, у анегдотама, у изостанку и јавних и приватних разговора на ту тему, у изостанку друштвених модела за обликовање сопствене сексуалности. У друштву где важи, закон може да роди мржњу, да је подстиче и подгрева, али је немоћан да је заустави.

Преко четири деценија мог живота, протекло је у ратном стању. У врло посебном ратном стању. У рату који се дешава на целој планети, који се дешава свакодневно. У рату који осцилира од успутних подбадања, преко озбиљних претњи и напада, па све до убистава. И назад. И тако у круг. Изнова и изнова.

 


Ово је рат против потпуно сувишног непријатеља. Против сумануте мржње. Против јалове мржње. Против мржње која уништава животе, уништава породице, која сеје смрт. Мржње без икакве сврхе. Без икаквог смисла. Без икакве добити. Против мржње која никаквог плода не рађа.

 

Ово је рат који се дешава планетарно. У свакој држави, у сваком граду, у сваком селу. Свакодневно. Сваког јутра, сваког поднева, сваке вечери. Док су људи будни, док спавају. Овај рат, у коме сам рођен и који ће трајати целог мог живота, јесте рат који је почео миленијумима пре мене и који ће трајати миленијумима после мене.

Кад се родиш и формираш у режиму опстанка, онда са тим ратом срастеш. Човек се адаптира на свако окружење па и на болесно. И у таквом окружењу се радујеш сваком олакшању ма где на Земљи да се десило. Понекад се понадаш да је бар на једном месту у свету рат завршен. Редовно те уништи кад те мржња оповргне. И порази те свако разарање ма где на Земљи да се десило.

Понегде, понекад те људи усреће. Највише они који виде кроз бесмисао овог рата.

 


У ноћи између петка и суботе су у Ослу убијене две особе и пар десетина људи је рањено у овом рату између живота и мржње. Норвешка полиција тренутно третира овај напад као акт тероризма. Норвешки краљ је послао речи подршке заједништву.

 

У Србији се шаље порука подршке мржњи затезањем око законског уређења истополних заједница.

Међуљудски односи, нарочито породични и партнерски, већ су довољно компликовани да бисмо их ми ‘са стране' још додатно отежавали својим идејама, захтевима и осудама. Дужност сваког од нас је да, колико може, другоме олакша живот. Да буде добронамеран и предусретљив. Дужност оличена у српској народној (која је у мојој глави увек изречена гласом саосећајне баке): Ако можеш помози, а ако не можеш, онда се склони.

 


Колико год да срастеш са ратом који се против тебе води увек и свуда, он те егзистенцијално исцрпљује. И да би се сачувала сопствена глава, октривају се начини како себе оснажити. Како предахнути, дубоко удахнути и гурати даље кроз мржњу. Начине на које докажеш себи вредност живота упркос бесмисленим силама које га обезвређују.

 



Komentari (18)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Jaril Jaril 10:48 27.06.2022

Нулти коментар

Ово је пост за коментаре о мрачној страни људског духа.
Neues aus der Nachbarschaft Neues aus der Nachbarschaft 09:15 28.06.2022

Re: Нулти коментар

Jaril
Ово је пост за коментаре о мрачној страни људског духа.



Ja bih ovde kao utisak pomenuo nedavni kolektivisticki primer mracne strane ljudskog duha: rusenje Partizanskog spomen-groblja u Mostaru.
Jaril Jaril 08:20 29.06.2022

Re: Нулти коментар

Neues aus der Nachbarschaft
Jaril
Ово је пост за коментаре о мрачној страни људског духа.



Ja bih ovde kao utisak pomenuo nedavni kolektivisticki primer mracne strane ljudskog duha: rusenje Partizanskog spomen-groblja u Mostaru.


Ја уопште не разумем начин размишљања иза мотивације да се уради овако нешто. Ти људи су бранили и одбранили њихов град.
Черевићан Черевићан 12:24 27.06.2022

definitiva sententia

сусрет који постојање чини потпуним

не вољом својом ..на Свет смо дошли
други осмислише да смо му потребни,
па с'тог је нормално да је живот борба
те се потрудимо ..........будимо засебни
Jaril Jaril 08:13 29.06.2022

Re: definitiva sententia

Хвала на стиховима госн Чер. На тренутку лепоте.
angie01 angie01 20:46 27.06.2022

na zalost,

mrznja je postala pozeljna, daje se infuzijom na sve strane, da nekoga ne promasi,...ona je odraz najbednije gluposti i destrukcije,...porazno je samo koliko ljudi se takvima pokazalo.

Jarile, plutas, treba ti utociste...ono je pre svega u tebi, ne u drugima.
Jaril Jaril 08:16 29.06.2022

Re: na zalost,

porazno je samo koliko ljudi se takvima pokazalo.


Да. Показало се колико лако се мржња закачи за људе. Нарочито у кризним временима.
zoja444 zoja444 00:55 28.06.2022

jarile

zivot nije fer niti lak. prihvatis to i sebe i picis dalje.
zoja444 zoja444 01:07 28.06.2022

Re: jarile

napisala sam i 2 ogromna komentara ali su se izgubili.
zoja444 zoja444 18:58 28.06.2022

Re: jarile

i jos ovo. vecina ljudi je ravnodusna prema drugima. niti vole, niti mrze. psihopate zaobici, ne mogu se prevaspitati. realno je da osoba bude bliska sa 3-4 osobe u zivotu. dodacu jos crtica ako se setim.
zoja444 zoja444 19:33 28.06.2022

Re: jarile

aaaa, svi mi moji komentari deluju kao isprazne fraze. vise puta sam procitala tvoj tekst. mi sami zivotu dajemo smisao. svako necim na svoj nacin. moja jedina molitva je: boze, daj mi snage. a nekad od problema nemam snage ni da se pomolim. mnoge zelje i ocekivanja mi nisu ispunjena i gledajuci u proslost, sa vremenske distance, mislim da me je neka visa sila spasila od same sebe.
Jaril Jaril 08:17 29.06.2022

Re: jarile

zoja444
napisala sam i 2 ogromna komentara ali su se izgubili.

Ја сам једва поставио текст. И сад ме улогује из петог пута, а нормално отвори страну једва. Баш ме овај софтвер деморалише.
Jaril Jaril 08:29 29.06.2022

Re: jarile

zoja444
mi sami zivotu dajemo smisao. svako necim na svoj nacin


Само да истакнем.

moja jedina molitva je: boze, daj mi snage. a nekad od problema nemam snage ni da se pomolim


Ја сам из таквих ситуација научио две ствари. У реду је бити слаб. И како да онај глас у глави рецитује 'држи се'.
dogodinedragosevac dogodinedragosevac 07:06 28.06.2022

ratnik

Jaril Jaril 08:39 29.06.2022

кад смо код поезије

САМОЋА

Било би ми сувише да сретнем когагод:
као река скривена смеје се моја самоћа
и плави се нада мном неба свод.
Оставила сам за собом злаи добра
везана за радости света.
О, како се сада смеје моја самоћа
у два, три малена цвета
што уз пут радосна их побра’.

Сувише би ми било да сретнем когагод,
кад даљина има снова белу драж
и буди се нада мном неба свод.
Као под сребром трепти на брегу раж
испод загрејане магле
и река у долини плави се.
О, како је добро, сит људи и лутања,
посадити овде своја ћутања,
где радости каои осмеси воде
од неба једино зависе.

И нашто би ми да сретнем сада когагод,
кад срце моје цвета у самоћи
и трепери као звезда неба свод.
О, да ми је лепотом неба тако моћи
напојити сваки душе жедни кут,
и над жељама пролазним имати власти,
па ходати дотле низ бели туђински пут
док ми очи заувек не забораве
оне што у далеком крају бораве,
и за којима цвета у самоћи,
ко цвет у сунцу, туга моје страсти.

Нашто би ми и ноћас да видим когагод:
пуна је мене саме моја осама
и ћути нада мном неба свод.
Тишина тужна долине увија
и прозоре моје дотиче, кад мине тамом,
злослуто крило ноћних кукувија.
Прелива се ноћас мноме моја осама
као јутарњи цветови росама;
а ни сад још нисам сита друговања
душе са собом самом.

И мислим: зашто сам икада срела когагод,
јер ма с ким био, човек је увек тужно сам,
и везује нас само неба свод.
Усамљен је и онај коме душу дам,
усамљена сам и ја и узалуд молим
очима мало душе у људи што пролазе:
сама сам и кад волим,
и сама ћу отићи у смрт.
О, човек је с човеком увек тужно сам;
везује нас само неба храм
и земље тужни врт.

Десанка Максимовић

ПС: Ова Борина песма супер легла на тему.
solo solo 21:35 28.06.2022

.


Срећан Видовдан свима који га славе !


Jaril Jaril 08:40 29.06.2022

Re: .

solo

Срећан Видовдан свима који га славе !




(са закашњењем) Срећна слава.
zaharaga zaharaga 21:57 28.06.2022

Bajka o nazadnim tehnologijama

U nekom svetu u beskrajnom svemiru, zivela je jedna napredna civilizacija. Imali su najrazvijeniju tehnologiju, na cijem razvoju su radili najumniji inzenjeri, a ta je tehnologija bila dostupna svima. Svako je mogao imati i racunar i tablet i telefon, besplatno, i sve trenutno povezano s mobilnom telefonskom mrezom i s vajfaj internet mrezom, i obe besplatne, i obe ogromne brzine prenosa. I svi su se sluzili tim dobrima tehnologije, po zelji, po potrebi, po mogucnostima da to dobro iskoriste. Ali, na tom svetu napredne civilizacije ziveli su i neki radioamateri. Oni nisu hteli da se sluze naprednim tehnologijama, vec su sami pravili neke svoje skalamerije, vrucom lemilicom topili kalaj, razvlacili zice preko krovova i ulica, i onda, sa slusalicama i slemofonima na usima, kuckali bi jedan drugom poruke Morzeovom azbukom. Ostali svet je radioamatere uglavnom smatrao cudacima i nazadnjacima, i slezao bi ramenima, pitajuci se kakvo je tu zadovoljstvo da kuckas poruku tackicama i crticama, uz rizik da te drmne visoki napon, kada mozes da pricas s bilo kim na svetu, s vise ljudi odjednom, uz prenos slike, i da gledas filmove, i da igras igrice, i sve u isto vreme, koristeci najmoderniji najmocniji uredjaj koji je toliko mali i zgoda da ti moze stati na dlan. Doduse, i u doba kada ta civilizacija nije bila tako razvijena, postojali su radioamateri. Ali, tada su bili prilicno omraznuti. Neki opravdano, jer su se ljudima ubacivali svojom Morzeovom azbukom u telefonske razgovore i u tv programe,pa bi umesto ocekivanog glasa i zvuka, zapistale crtice i tackice. Neki su se zalili kako cele noci ne mogu da spavaju od piskutanja radio stanice komsije radioamatera. No, sve u svemu, ljudi su se plasili radioamatera bez razloga. Radioamateri su uglavnom bili vrlo skroviti s bavljenjem svojim hobijem, i uglavnom nikoga nisu uznemiravali. Ipak, desavalo se u to doba niskog nivoa razvoja te civilizacije, da coveka umlate samo zato sto je razmotavao zicu s krova, nosio slemofon, ili prosto samo zato sto bi kuckao noktom o ivicu stola u kaficu, a sto se nekome ucinilo da je Morzeova poruka. Jedno vreme je svako odrzavanje radio veze Morzeovom azbukom bilo zabranjeno zakonom i zestoko kaznjavano. Kasnije je civilizacija napredovala, a i tehnologija, pa se trpeljivost prema radioamaterima povecala. Cak je ta civilizacija odlucila da radioamatere podrzi, tako sto je odvojila veliki broj talasnih duzina za iskljucivu upotrebu radioamatera. Tako vise niko nije mogao da se zali da mu radioamareti zagorcavaju zivot. Radioamateri su dobili pravo i da nose slusalice na javnom mestu. A gledalo im se kroz prste cak i javno komuniciranje Morzeovom azbukom, iako to zaista moze da ometa druge ljude. I to bi bio kraj price o radioamaterima, da radioamateri nisu poceli da sebe smatraju uzvisenima i najprobranijim ljudima, koji moraju imati veca prava nego ostali ljudi. Tako su neki radioamateri, koji bi dospeli na visok polozaj, svoje saradnike trazili iskljucivo po radioamaterskim talasnim duzinama. Kasnije, cak i kada bi u pitanju bio konkurs za javnu funkciju, radioamateri su uspevali da nametnu znanje Morzeove azbuke kao kriterijum. Kandidati bez ikakvog zanimanja za radioamaterstvo, dolazili su na intervju sa najgrotesknijim slemofonima na glavama, samo da bi bili uzeti u obzir. Na uzas roditelja neradioamatera, Morzeova azbuka je postala obavezni deo skolskog programa. U najnaprednijoj drzavi tog naprednog sveta te napredne civilizacije, predsednik je bio klozetski rafioamater, tj. mozda jeste bio radioamater, ali se to nije znalo. A onda je taj predsednik postavio za premijera te drzave deklarisanog radioamatera, brzinskog sampiona u kucanju Morzeove azbuke, ali inace potpunog nesposobnjakovica i glupana. Na zalost, na sve ovo, ljudi su poceli da se prisecaju davnog doba primitivnog razvoja, kada su radioamateri bili zabranjeni, kaznjavani, vesani o svoje antene, a ljudi bi ziveli mirno, skladno, koristeci sredstva za komunikaciju onako kako su i predvidjena da se koriste. No, radioamateri su vec bili toliko mocni, da su odlucili da, u inat svima, ustanove dan radioamatera. Jedan ceo dan, sa svih radio talasa culo se samo tititi tititi tatita. Niko nije mogao da telefonira, ni da gleda televiziju, niti da koristi internet, sva ta napredna tehnologija bila je blokirana. Ljudi kojima je iznenada pozlilo, ili su doziveli saobracajni udes, umirali su, jer nije moglo biti javljeno hitnoj pomoci. Zlocinci su nesmetano pljackali i krali, jer su i policijske motorole na taj dan mogle da se koriste samo za radioamaterske veze. I onda je jednog takvog radioamaterskog dana, jedan i inace rastrojeni covek potpuno izgubio zivce...

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana