Туф. Пшшшш.... Измешало се. Улица трпко грли свакога. Прима све шетаче. И несвесне појединачне намернике, и удружене носаче транспарената, и кибицере окупљене у организоване десетине, и громогласне чланове друштва за заштиту било чега, и благо полуделе групе, и идеолошке хорде завијене у амблеме, и принципијелно удружене индивидуалце, и упарене и распарене шизофренике ... Све се измешало. До препознатљивости. И до непрепознатљивости. Шаренило, на оба краја друштвеног ћилима. У ствари, на сва четири краја.
Презент и традиција, који се колебају, да ли се руковати, или се шакетати. Или свесно глуматати заједно са кордоном пендречара. И, наравно, иза свега, свеприсутна сила која у облику једнопартијске, али стоглаве хидре што у себи садржи све стилове, све политике и сва стремљења, те се по потреби додворавања незадовољној светини за било коју тему нађе задовољавајућ сатрап-демагог да пободри одређен део публике, било да је то север, било да је југ, запад, или скоро неприметни исток. Штите се људска права и слободе свију. У пракси, овде, по овим улицама, људска права су одавно погажена. Породица такође. Парним данима подржаће се црква, непарним осудити црквени оци. Викендом ће се продавати разнобојне кокице, слане, доћ ће у понедељак стићи водица која гаси жеђ.
Штите се људска права и слободе свију. У свему томе важно је, искључиво, да заштитник са "лиценцом заштитника" буде само један, коме ће се преко посредника на медијима сви на крају захвалити због заштите. Игра која је одавно позната. Али то овде не омета њено трајање, бесомучно понављање.