Politika| Sport

Kiklop

Aleksandar Stojanović RSS / 15.07.2008. u 20:17

Ne govorim o pravu na samoopredeljenje, ne govorim o državama, ne pričam ko je u pravu i kako bi trebalo da se oseća…Govorim o dve reprezentacije, o prijateljstvima i odrastanju, o tome ko se ponaša proračunato a ko servilno. Govorim o pameti, o tome koje od “dva oka u glavi” žmuri. I malo o finalu…

Povod je srdačnosti i gotovo dodvoravanje kada se priča o reprezentaciji Crne Gore, pred i posle finalne utakmice na Evropskom prvenstvu u vaterpolu.

Reći za vaterpolo reprezentacije Crne Gore i Srbije da su “dva oka u glavi” jednostavno je neistinito. Siguran sam da je svako taj izraz upotrebljavao u najboljoj nameri. Ali on u ovom slučaju nije primenjiv.

Zajednička reprezentacija Srbije i Crne Gore postojala je gotovo 15 godina. Od 1991, kada su se vaterpolisti iz Hrvatske povukli neposredno pred EP u Atini, do 2005, i SP u Montrealu. U oba slučaja osvojene su zlatne medalje a ta istorija zajedničkih nastupa počela je impresivno onom čudesnom serijom utakmica u grčkoj prestonici kada je Igor Milanović uništio Špance u finalu postigavši pet golova. I zaista je ta decenija i po bila fantastična a bila bi sigurno još sjajnija da reprezentaciju Jugoslavije nisu izbacili iz svetskih takmičenja na nekoliko godina. A o tom “fer” odnosu UN prema našoj zemlji….ma…

Dakle, godinama pre raspada državne zajednice SCG nekoliko igrača iz sadašnje reprezentacije Crne Gore otvoreno je pričalo o želji da se stvore samostalne države. I iako su neki bukvalno odrastali zajedno, delili sobe, mesečnu stipendiju, živeli u istim stanovima… podela na nacije nije izostala. Koliko mi je poznato ta “podela” se nije osećala u igri i međusobnim odnosima jer je jedna strana uvek popušatala davajući za drugoj pravo na sopstveno mišljenje.

Ali, pouzdano znam da je jedan od igrača reprezentacije Crne Gore govorio kako Srbija iskorišćava Crnu Goru. Pouzdano znam da je drugi otvoreno govorio o želji da Crna Gora izađe iz državne zajednice.

Takođe, opšte je poznato da je veliki broj crnogorskih vaterpolo reprezentativaca davao podršku stranci Mila Đukanovića i nedvosmisleno podržao kampanju za izglasavanje nezavisnosti pred referendum.

EP, finale
EP, finale
Od  naredne sezone Crna Gora će sa Hrvatskom i Slovenijom igrati Jadransku vaterpolo ligu. Jedan od tri najbolja kluba u ovom trenutku na svetu, Partizan Rajfajzen nije dobio priliku da se takmiči a ne zna se ni da li će je ikada dobiti. Vrata su pre svega zalupili Hrvati a imaju tihu podršku Vaterpolo saveza Crne Gore. Ne znači da Vaterpolo savez Srbije nije bezgrešan.

Pre nekoliko meseci gledao sam finale Olimpijskih igara 1988. u Seulu. Jugoslavija protiv Sjedinjenih Američkih Država. Jugoslavija je osvojila zlato posle infarkt meča. Utakmicu je komentarisao Milorad Đurković, poznati komentator u bivšoj Jugoslaviji. U odjavi utakmice, izvinjavam se čitaocima i gospodinu Đurkoviću što ne mogu tačno da citiram, on završava (parafraziram) : « I sada u ovom trenutku valjda je jasno da bi trebalo prestati sa tim pričama o podelama, valjda bi ova utakmica političarima trebalo da pokaže koliko smo zajedno jaki, da bi trebalo da se okrenemo sebi…Zajedno možemo da srušimo sve prepreke…. »

Milorad Đurković je komentarisao i finalni meč u nedelju uveče. A jedne nedelje uveče bio je i voditelj u studiju Radio Televizije Crne Gore u noći kada su objavljivani rezultati referenduma o samostalnosti Crne Gore.

Ponovo susret na OI
Ponovo susret na OI
Zbog svega toga je nemoguće govoriti da su ta dva tima bratska, da su ti ljudi kao braća. Jer crnogorski reprezentatici u velikoj većini Srbiju ne doživljavaju kao svoju zemlju a Srbe kao svoj narod. Oni se osećaju kao poseban narod. I njihovo je pravo da se osećaju kako žele.

Ne bi trebalo osporavati ni pobedu Crne Gore u finalu. Trebalo bi im čestitati. Svaka čast. Svi su videli i svi znaju kako je utakmica tekla, šta se dešavalo u poslednjem minutu, gde su svirani faulovi za isključenje, ali i kako su pala poslednja tri gola protivnika, odnosno kako je Srbija igrala poslednje dve četvrtine. Mi smo i sa takvim sudijama imali šansu koju nismo iskoristili. A sudije nam tako sude od prve utakmice koju je svako od nas gledao. Ikada u životu. Dakle uvek.

Od tih jadikovki « sudije su krive, ovo nije sport » nema ništa. Jer su pravljene za domaću upotrebu. Jasno je kako su se ponašale sudije i u polufinalnom i finalnom meču. Ali reprezentacija je pristala da igra pod tim uslovima. I opet imala šansu za pobedu. Kada je neko iz Saveza uputio protest Evropskoj vaterpolo federaciji? Kada se reprezentacija u kompletnom sastavu okupila na konferenciji za medije i stranim novinarima rekla o čemu se radi?

Nisam pročitao da je neko iz crnogorske reprezentacije bar rekao da su to bila dva izjednačena protivnika, da bi najpravednije bilo da su odlučivali peterci ili da ne bi bilo nezasluženo da je Srbija pobedila, da iz Srbije i Crne Gore dolaze najbolji vaterpolisti na svetu…Nigde to nisam pročitao. (ili to nije bilo u srpskim medijima).

Crna Gora-Srbija 6-5
Crna Gora-Srbija 6-5
Ako su srpska i crnogorska reprezentacija « kao dva oka u glavi », ako su igrači kao braća zašto niko od pobednika nije pohvalio srpsku vaterpolo reprezentaciju. Rafael Nadal može posle istorijskog meča u kojem je potukao Rodžera Federera da kaže da je njegov protivnik i dalje najbolji  na svetu a crnogorski reprezentativci (koji su bliži srpskim igračima nego Španac i Švajcarac) ne mogu da upute reči hvale.

Na stranu kako su se ponašali navijači crnogorske reprezentacije i za koga su navijali u polufinalu.

Ponavljam, ne govorim o tome šta je bolje za Crnu Goru i njihov vaterpolo, šta je u njihovom interesu. Ne govorim kako bi ko trebalo da se oseća i ne osporavam nikome pravo da se bori za svoje interese. Samo mislim da je vreme da mislimo isključivo na sopstveni interes.

Međutim, skloni odlasku u krajnost i zaslepljeni željom da se dopadnemo drugima upadamo u zamku da ne možemo realno da gledamo na stvari. Ni druge ni sebe ne vidimo pravim očima. Pogotovo ne sebe.  

Atačmenti



Komentari (0)

Bloger je isključio mogućnost postavljanja komentara za ovaj tekst

Arhiva