SAN

Eksperiment u blogovanju

NAPOMENA 

Tekst koji dole sledi je prevod jednog prilicno bizarnog monologa koji nisam ja pisao. Sam po sebi, monolog je pisan (pisao ga je Eric Bogosian) da provocira, i kao takav je predstavljan publici. Moja prva ideja je bila da postavim tekst bez ikakvih objasnjenja kao sto je ovo. Medjutim, sudeci, po reakcijama, tekst je izazvao prilicnu zabunu i nedoumice kod ljudi pa sam, teska srca, dosao na ideju da ga povucem. Jednostavno, nije mu mesto ovde, a proizveo je kontra-efekat. Ili, kako rece Vucko, "cemu ovo sluzi, a jos ni ne radi?" Nicemu, ocevidno. Ako neko ima bolji predlog, bice mi drago da ga cujem.

Izvinjavam se jos jednom na uznemiravanju.

Moram da vam ispričam ovaj san koji sam noćas sanjao. Jebem ja tako moju babu. To je samo san. OK? I, tako jebem ja babu, i to pošteno, ona vrišti, stavila mi nožne palčeve u uši. I odjednom pogledam gore, a tu se pojavio Clarence Thomas, u celoj onoj odori sudije Vrhovnog Suda i sve, gleda me i pije Coca-Colu iz konzerve. Jedino što mu se ukrutio i probija kroz nabore na odori pravo njemu u lice. I on kaže: ''Ne možeš to da radiš!'' A ja mislim: ''Zar ti ne bi trebao da si u naprimer Vašingtonu, da poguraš u započinjanju Četvrtog Rajha ili tako nekako? Mislim, ja ću da radim šta mi se radi, to je moja privatna stvar." Ali ništa od ovoga ne mogu da kažem jer, sećate se kako je to u snovima, nekada ne možeš da govoriš? Pa, ni ja nisam mogao da govorim, a nisam mogao jer mi je njegova kita u ustima, tako da samo ....vah-vah-vah-vah...Shvatate? I pogledam dole, i sada više ne jebem babu nego je to sada Madonna. U tom kao gumenom odelu sa kopčama i šnalama i malim rupicama svugde. I, znate, pomislim: ‘'Kul". U svako doba dana ću da uzmem Madonnu umesto babe. Ali sada se vrata naglo otvaraju i pojavi se Jesse Helms. Ali on na sebi nosi noćni ogrtač Viktorije Sikrit boje lavande i napravljenim prorezom kod bradavica i prstenom u bradavicama i to, i još na sebi ima nacističke čizme do kolena. Shvatate? I ja se mislim kako ovaj čovek nikada nije imao ni zrno ukusa; mislim, ogrtač boje lavande sa čizmama. I ima kameru i skače gore-dole i viče: ‘'Sad sam te uhvatio! Sad sam te uhvatio, ti sekularni humanisto!'' U tom trenutku vrata se opet naglo otvaraju i ovog puta su to Džorž Vašington i Abraham Linkoln, koji su obojica bili prilično visoki ljudi, ali sada izgledaju mnogo viši jer su obojica goli i imaju neverovatno velika steroidna i mišićava tela, namazani uljem, i obojica imaju ogromnu erekciju, i počinju da jebu Jesse-a i Clarance-a bez vazelina ili losiona, ništa, čak ni pljuvačka. Ipak, stavili su kondome. I onda, ne znam, sve više ljudi počinje da ulazi u sobu: Leona Helmsley i Kurt Valdhajm, i Riki Šreder, i Riki Nelson i Kim Bejsinger i Hejli Mils i Arti, onaj pas što ga je pregazio školski autobus kad mi je bilo deset godina, i ne znam, milion ljudi. Sali Fild i Oliver Stoun. Malkolm X. I sve više i više ljudi ulazi sve dok cela soba ne počne da se trese od žestokog seksa koji se dogadja i onda svi imamo gigantski simultani orgazam i tada se probudim.

I ja sam u krevetu obliven hladnim znojem i mislim "O, ne, ja sam homo." I počinjem da paničim! I kažem, ‘'Nemam predrasude i ništa, ali ja neću da budem homoseksualac! Ja...uh moj način života to ne bi izdržao. Ja sam ... ja sam suviše zauzet. Nemam ja vremena za sve te gej parade! ‘

E.B.