Moj tata

Htela sam, eto, bar jednom u zivotu da napisem nesto o mom ocu. Ja sam inace retko zatvorena osoba i ne pricam mnogo..

Zvao se Miodrag i umro je od raka sa 44 god, posle 9 meseci pakla. Sve sam gledala i sve sam otpatila.

Moj muz ima toliko godina sad i uvek pomislim kako je moj otac otisao mlad.
A kad je umro, mislila sam da je ziveo dugo jer za mene je br 44 bio veliki broj...sa 20 god.

Moj otac, zvacu ga TATA, radio je na zeleznici i voleo svoj posao. Imam i brata koji je mladji od mene i mislim da je njegova slika i prilika.

Roditelji su primer od kojih se uci. Ja sam bila omiljeno bice nase familije jer sam se rodila prva i svi su me prozivali imenima: Princeza Lepotica itd..znalo se da mi nema ravne.Posebno kod mog tate.On me je voleo najvise na svetu, do neba i nazad!

Kad sam htela da radim u kaficu sa 16 god, preko raspusta, moja tata je rekao: sedi kod kuce i operi sudove, a ja cu ti dati isto koliko ti nude u kaficu.
Kad sam bila mala, i zapitkivala nesto svakih 5min, moj tata bi imao spreman odgovor: Kad porastes, kaz'ce ti se samo!
Ja sam cekala i porasla ali on vise nije tu, da mu objasnim kako se mnoge stvari kazuju kroz vreme a ne zato sto sam odrasla.

Najteze mi je kad mi je rodjendan, jer se prvo njega setim ujutru i dobro isplacem. I kad sam diplomirala, udala se i otisla u Spaniju(bez njega, a to mu je bio san) zelela sam da je tu.
I kad god mi se nesto lepo desi, hocu da mu to kazem, a ne mogu i onda se osecam kao da je pola moje srece otislo u nepovrat.

Zvao me je : Lale,,Sine,Cero,...Ma zvao me je, to je vazno....

Proslo je 12 god i jos uvek me boli kao da je bilo juce, ta muzika...Posmrtni mars i moj tata napusta me zauvek...I nikad me nece proci...

Ono sto sam htela da kazem ovom pricom je:
Volite svoje roditelje, oni imaju rok trajanja!