Aplauz Društvenom - Kameleonu Maskiranom Sećanjima

’’Da li ste osetili sramotu u sebi?
Da li vas je bilo sramota?
Kada ste je prvi put osetili?

Opasnica je ta - Sramota.

Razlikuje se od straha - samo po tome što naizgled nema drastičnu završnicu.
A mnogo je opasnija od straha, jer potpuno naivno udara na gordost i sujetu.
Strah prevaziđete i zadovoljni ste.
Kada krenete u borbu, sa njom, uvek ćete osećati poraz.
Podjednako je opasna i za iskompleksirane kao i za časne i poštene.
Stoji maskirana sa skromnošću i nevinošću, dok tremu manipuliše.
Potpuno detinjasto se prikazuje pred svima.

Živi kroz razmaženost.
Živi u vama zarad drugih.
Živi da bi se pokazala drugima svoja nadmoć.
Živi u prošlosti - bez izgleda za budućnost.

A radja se kada prvi put čujete - Sram te bilo, to nije lepo!

Radja se zbog lepog i dobrog - ali kroz grdnju.
Objašnjava sve a ne otkriva ništa.
Zamagljena u svojoj osnovi nastavlja da nas prati do kraja.

Zbog nje - toliko puta - nismo nekog: pozvali, pozdravili, zahvalili, pitali ili se javno pojavili.
Zbog nje - nestaneš.
Zbog nje - odustaneš.
Zbog nje - poludiš.

Raduje se: gubitku moći, razočarenju, patnji, nervozi, depresiji i svim vidovima duševne labilnosti.

Kada se nadješ na dnu - biće ti najbolji drug.
Kada izgubiš sve - biće ti sve.

***
Možda sam bila bezobrazna, možda sam bila bahata, možda sam bila i nevaspitana - ali nikada se to nije nazvalo njenim imenom - već mi je objašnjeno gde grešim.

Čemu sam težila?
Čemu se nadala?
Zaboravila sam da sebe nadjem u sebi.
Zaboravila sam da sebe crpim iz sebe.
Mozak se ulenjio.
Srce se ponekad trzalo.
Oči su me varale.
Sve je oko mene postalo - već dato - a nije bilo tako.

Kao dete sam sanjala.
Nekada sam toliko sanjarila da sam sama sebe plašila.
Zato sam rekla sebi - da moram - bez obzira koliko me to bolelo - da zapamtim taj osećaj.
Plač i zapomaganje je bilo uzaludno. Samo je moja smirenost mogla da me spasi.

***
Dok ćutiš i smeškaš se - sve je u redu.
Ali ti nećeš progovoriti.
Drugi će misliti - kako pametno čeljade.
Samo Ti ćeš znati - koliko ti smrdi duša.

Ceni dok imaš.
Voli dok imaš.

***

Ode da crkne - je lovački izraz kada promašiš lovinu.

To sam ja.
Moja filozofija. Moja ludost. Moja i samo moja će biti i moja.’’