Jurači sreće

Pravo da vam kažem, uvek su me nervirali tipovi i tipovice, koji besomučno jure sreću kao takvu.

Gde god se takvi Jurači sreće nadju, oni misle da je baš tamo gde oni nisu, prava sreća i najveća i najbolja...

I tako u krug, odu negde, pa odatle jure na drugo mesto, pa sa tog mesta teraju svoga druga, partnera, drugaricu, da baš skoknu na jedno drugo mesto, gde je naravno veća i zanimljivija sreća, i baš kad tamo stignu, ispostavi se da su najNesrećniji baš na tom mestu.

Znam mnogo takvih, i to oba pola, naravno svi oni se kako rekoh osećaju grozno baš na mesto u kojem se trenutno nalaze.

Eto recimo, moj slučaj, sama pomisao da mogu svakog dana, meseca, da budem i odem gde poželim, ja baš iz tog razloga ne mrdam iz grada i mesta gde uglavnom obitavam.

Oni koji ne mogu nigde da odu, pate, kukaju, žale se na sudbinu kako eto bog ih kaznio da nigde ne idu i tako to.

Milion puta sam odbio pozive drugova, poznanika, pa čak devojaka , da idemo iz mesta u kojem sam, u mesto u kojem je navodno veća sreća no gde smo.

Uglavnom moj rezon je prost, ne idem nigde gde su lošiji uslovi stanovanja, življenja, no što je to kod mene lično. A uglavnom u 99% slučajeva je taj slučaj.

Eto, ne znam shvatiliste li poentu ovog posta, ja sam sam sebe shvatio, to mi je za početak dovoljno. Tim bolje ako shvati bar još jedan Bloger ili Blogerica.