Evropa, da li joj se Beograd priblizio?

Lepo je, gospodine Bobicu, sto ste opet medju nama.

Beograd ima velikih pretenzija da postane deo Evrope mada on to jeste, nego u ovom urbano-kulturoloskom smislu malo zapire njegov ulazak.
Beograd se gradi, negde legalno, uglavnom nedozvoljeno. Eto, ja mogu sada, posto ste nas zamolili ,nedavno, da vam se obratimo u takvim situacijama, da vam kazem kako je u ulici Vukice Mitrovic br. 1 covek provalio zid sa bocne strane kuce koju je 1938 projektovao vas kolega Belobrk, a koja je pod zastitom drzave. Prosirio covek prozor, izasao u zajednicko dvoriste, napravio sebi terasu, poveci komad dvorista koji je lepo poplocao, podigao nekoliko stepenika i od, kako ga je nazvao, slepog creva dvorista, podigao sebi besplatno odmoriste. Ogradio se gvozdenom ogradom od tri metra na koju je stavio plasticnu lozu da se puze. Predhodno je, pocupao onu pravu sa zida koji zajednicko dvoriste deli od kuce koja je u 14 decembra, pardon, Cara Nikolaja drugog ( ne znam zasto ne prvog). Ovo je, po mom skromnom misljenju, jedno od gorucih pitanja Beograda. Divlja gradnja. Pozarne terase se na Novom Beogradu vec uveliko pretvaraju u privatne sa sve gvozdenim medjama, po negde i katancima. Ukoliko se ovakve stvari ne rese, ne donese jasan zakon o tome sta se sme, a sta ne po Beogradu, nema ulaska ni u supu Evrope, a kamoli u zajednicu evropskih gradova.

Pozdravljam vas,

Beograd ne treba da se meri prema Evropi, već da sebe kreira spontano, da bude svoj, kao i svaki drugi grad, veći ili manji.

Naravno, Beograd mora, kao i svako drugo ljudsko naselje, da se izbori protiv smeća, zakrčenja, zagađenja, prostakluka, nasilja... (ne zato što su to europejske vrednosti, to nikako, već zato što su to univerzalne preporuke za solidan život u jednom polisu).

welcome back.

Nego, niakda mi niste odgovorili za ono moje pitanje o alternativnom pristupu Visnjickoj Banji - Ulici Romena Rolana, a u cilju izbegavanja prolaska kroz favelu kioska i catrlja koje su sazidane kod sadasnjeg ulaza.

unapred zahvalan,

Sve je to lepo urbanizam i renesansa ali sta vredi kad jos uvek vaze stara pravila poslovanja tj. skoro nista valjano nemoze da se zavrsi bez veze.Ubice nas nepotizam.

Zivim u Madridu, ali sam rodjena u Beogradu. Pre Madrida sam zivela u Becu. Jednom ili dva puta godisnje putujem u Beograd. Mislim da je tesko govoriti o evropskim gradovima jer se oni medju sobom razlikuju. Medjutim, imaju neke dodirne tacke: kvalitet vazduha, cistoca ulica, svest o ocuvanju covekove sredine, zakoni o gradnji i postovanju kulturnog nasledja.

Kad god sam u Beogradu, prvo primetim prljavstinu i zagadjen vazduh.

Ovog leta sam primetila i flase u koje se uliva voda iz rashladnih uedjaja. Zivim u gradu gde su letnje temperature jako viske i svuda ima rashladnih uredjaja ali nema flasa ispod zgrada.

Mislim da sredjivanje grada pocinje od malih stvari: cistoce ulica i javnih WC-a, zabrane parkiranja po trotoarima, itd. To je prvi korak ka Evropi i ka boljem zivotu svih koji zive u Beogradu.

Prva asocijacija, kada sam procitao naslov bila je "Evropo eveme" (Manda - 2 sata kvalitetnog programa). Posle procitanog teksta i dalje ostaje isto.
zokster | something rules

beograd svaku pristojnu ženu pokušava da pretvori u ludu domaćicu koja vitla peruškom i bori se sa prašinčinom, jer je neopevano prljav.

trotoari od pola metra možda su super brana za automobile da pužu uz fasade, ali su zagradili sve stare ljude i one sa posebnim potrebama, jer ne mogu da ih savladaju. naša baba i njene drugarice, sve oko devet banki više ne mogu same da pređu ulicu, već prave sačekuše i moljakaju prolaznike da ih pridrže. neki semafori toliko su brzi da samo možeš da pretrčiš ulicu (konkretno, bulevar iz desanke maksimović prema tašmajdanu)

vozači gradskih autobusa voze ružno, ne smeš da se opustiš, jer naglo koče, a unutra smrdi i nema klime.

beograd nema biciklističke staze, a voziti kroz saobraćaj je već ekstremni sport. šteta. brdo ljudi bi išlo na posao biciklom.

Ovaj grad je toliko prljav da je pitanje malo i cudno...
Da podjemo od centra.
Trg Republike - Spomenik Knezu Mihajlu: Isaran, praljav.... ja ne znam kako one vodice nije sramota da ga pokazuju strancima koji dolaze ovamo. Ono je stvarno sramota za ceo ovaj grad i za sve ljude u njemu. Na Slaviji i dan danas imate groblje. Medjutim, Slavija je i tako jadna sama po sebi, pa to i nije vazno.
Reke i obale su potpuno ne uredjene, natrpane raznim olupinama i krsevima oko kojih se skuplja otpad (plasticne flase, granje, djubre...). Obratite paznju na deo od Brankovog mosta, pa sve do Ade. A to jeste odgovornost ovog grada. Koliko se, na primer, obecavala marina u ovom gradu, a od toga, naravno, nema nista. Sa druge strane, Luka Beograd je otkupljena od ne-znam-koga, ogradjena i tamo se nista ne dogadja - znaci jos jedan Skadar na Bojani (ovog puta na Dunavu).
Zasto se dozvoljava da neko uzurpira neko gradiliste i da to prolazi tek tako... poslednji primer je (po meni) Prokop. Kad cete vi iz gradske vlasti da konacno "oderete" nekog od mnogih tzv. investitora?
Koliko se secam za ovu godinu je nesto kao najavljivano sredjivanje Tasmajdanskog parka - naravno nista od toga. Kad sam vec kod parkova, da li neko uopste razmislja da popravi ogradu na studentskom parku? Sta je sa ogradom od botanicke baste?
Da ne nabrajam razne divlje gradnje.. i sl.

Kad vec pitate za Evropu, da li vi vidite koliko pojedina gradska preduzeca ne funkcionisu. Naprimer, Beograd put. Tamo ocigledno nesto nije u redu. Na sta lici ono skidanje asfalta sa "zute trake" u jednom delu Novog Beograda? To je bilo raskopano jos pre 1. septembra... i jos uvek je tako.
U jednom od prethodnih blogova sam vam izneo problem parkiranja oko Botanicke Baste i vi ste mi odgovorili da ce to uskoro da se resi i da ce biti "javna rasprava" u vezi sa tim. E pa evo kako se resilo: postavljen je znak za "Zabranjeno parkiranje i zaustavljanje" i, naravno, niko o tome nije bio obavesten (toliko o komunikaciji sa gradjanima i "javnoj raspravi", samo su se jedno jutro pojavili 2-3 pauka i odneli koliko su mogli da povuku. Tako je bilo i posle dva dana. Znaci gospoda iz Parking servisa su jos gori od ovih iz Bg puta.
Kad sam se zalio na sajtu gradske vlade, oni mi napisu ovo:

Postovani,

Sekretarijat za saobracaj je jos u martu dao nalog JKP "Beograd put" da
obelezi parkiralista od Ulice Dzordza Vasingtona do Cvijiceve. Do sada je
JKP "Beograd put", Ulica Nusiceva 21, tel. 322-3505 upuceno vise opomena da
se posao koji im je dat konacno obavi, a opravdanje "Beograd puta" zasto jos
nisu obelezili ova parking mesta bila je prebukiranost poslom, pa se njima
treba obratiti kako bi se proces ubrzao.

Sekretarijat za saobracaj

Drugim recima: znate, mi smo im rekli, ali oni su, znate, malo na svoju ruku, pa ih onda zovite vi.
Izvesni nacelnik za parkiranje u sekretarijatu za saobracaj (neki Novica) mi je rekao: "Tamo bi trebalo da se iscrtaju mesta za parking, gledacemo da to bude od ponedeljka...". Od tada je proslo mesec dana. Da li mislite da treba opet da zovem tog Novicu i da ga molim da radi nesto sto bi trebalo da bude njegov posao.

Koja crna Evropa...

Zaista, potpuno razumem da se ovde ne prica o konkretnim stvarima, ali o kojoj Evropi da pricamo, kad u ovom gradu nema nikakvog plana, odgovornosti, a ni posledica.

a izasla na straznjicu.
1. gde su znakovi i informacije na putevima tipa kako se zove ulica koju presecamo, gde se nalazi autoput, gde se nalaze garaze za one koji nisu I, II ili treca zona....
2. cene su katastrofalno visoke....radnje po knezu cist bezobrazluk, sisanje beogradskih ovaca...pa mi smo skuplji od evrope!
3. sta cemo sa romicima kod mosta?
4. prelaz za hendikepirane na vecini ulica sjeban....da li od loseg kvaliteta asfalta ili misko gazi sa trotoncem ne znam, ali onaj ko se djira u kolicima ima da dozivi rollercoster voznju
5. kultura mladih, po meni, vise nego zadovoljavajuca...klinci su ko secer ako necu da gledam bosnu, ljube se na sve strane kao sto se beograd uvek ljubio
6. salteri po bankama, zene nase prvo kazu NE pa tek onda cek da vidimo da li moze....a moze naravno jer ipak smo usli u svet
7. vise kanti za otpatke...nosim papirice i flase po km, dok ne naletim na kantu kao i lose kante za djubre po zemunu, nbg
8. za presek starog i novog u arhitekturi oduvek bilo, lepo izgleda, malo mi nedostaje razrusene fasade starih kuca i zgrada oko dorcola, zemuna i dokle vise onaj istorijski momenat u knez milosa sa mupovim razrusenim zgradama?

u svakom slucaju

beograd je jako lep grad ali moze bolje i da nam se uvede podzemni metro jer saobracaj jos malo pa kolaps.

Postovani Gospodine Bobicu,
Konacno posle duzeg vremena nova i vrlo bitna tema. Naravno, veceras mozemo da prisustvujemo dogadjaju koji prenosi iskustvo drugog grada i na licu mesta pogledamo i vidimo da li bi Beograd mogao da bude dopadljiv koliko i Barselona. Moram ovde da dodam ono sto bi mozda bio dobar naslov za ovu reakciju "Beograd i drugi gradovi, da li se druze ili se mrze?"
Ja sam vrlo jakog stava da Beograd treba da se razvija. U tom smislu on ne moze da se razvija bez cilja a taj cilj ne moze da se definise u koliko se bar donekle Beograd ne reflektuje u odnosu na neke druge gradove. Ta refleksija ne znaci da stvari trebaju da se preuzimaju bez razmisljanja, sta vise, to bi zaista bila velika greska. Potrebno je da se uci na greskama ali i uspesima drugih gradova.
Mislim da je jako bitno da se pre svega arhitektura i urbanizam razumeju kao dodata vrednost i nesto sto cini grad privlacnijim, sa te strane, Spanija i Holandija su dobri uzori u smislu da su tamo ove discipline poprimile strateski znacaj. Nazalost, nezrelost naseg trzista je razlog zbog cega nema ptrebe za ambicioznijom arhitekturom, odnosno, prisutan je monopol na izgradnju te jos uvek nema zdrave trzisne konkurencije i normalnog trzisnog takmicenja.
Takodje, mislim da je refleksija jako bitna ne bi li se kod nas stvorilo kompetentno okruzenje. Imamo odliv mozgova, nemamo dovoljno dobru infrastrukturu, stranci ovde jos uvek postoje samo kao hrabri avanturisti. zasto ne bismo razmisljali o Bogradu kao o mestu koji je je daleko privlacnije za mlade ljude razlicitih rasa i sa razlicitih kontinenata. Zasto ne bismo posmatrali grad kao mesto koje pripada i globalnoj mrezi gradova, gde avioni slecu bar svakih 10 minuta a ne svakih 2-3 sata. Zasto ne bismo Beograd videli kao grad u kome mladi ljudi zele da rade i stvaraju i td.
Da bi to postogli, moramo da razumemo sta je to sto iste te ljude privlacu u Barselonu, Roterdam, London i na taj nacin pokusamo da stvorimo najbolju mogucu strategiju za grad, tj. sa ciljem.
Takodje mislim da i na zapadu veliki gradovi u velikoj meri imaju za cilj da povecaju konkurenstnos na globalnom igralistu a arhitektura i urbanizam u tome predstavljaju jedan od najsnaznijih i najociglednijih alata tj. najbolje moguce sredstvo. U svakom od tih gradova u planiranju evidentan je pragmatizam, nasuprot romantizmu i subjektivizmu. Grad je kompleksna konstalacija aktivnosti, mogucnosti, proslosti, buducnosti a na prvom mestu gradjana i njihovih kapaciteta. Zbog toga je bitno razmisljati i kakva je forma grada koji treba da odgovori na nove izazove. Koja je svrha izgradnje a koja svrha arhitektonske forme.
Govoreci o arhitekturi kao dodatoj vrednosti, imao sam priliku nedavno da ucestvujem u procesu izbora arhitekte za projekat kod nas. Investitori su poceli da posmatraju ovo trziste kao sve konkurentnije te traze dizajn kakva kod nas arhitekti nazalost ne mogu da isporuce. Naravno i investitori i arhitekti su gosti i to govori dovoljno o tome koliko je hitno da se na sto bolji nacin pripremimo na konkurenciiju i pocnemo da radimo stvari koje su na daleko visem nivou, a sa druge, ako to ne uspemo, nazalost gradice grad drugi ljudi. Dok god pokusavamo to da sprecimo inercijom nista se nece desavati, odnosno necemo prevazici status quo. Srecom, u ovom procesu se ipak moze desiti da dobijemo rad nekog kvalitetnog stranog arhitekte pa to mozda moze da postavi i neki novi standard.
Ovako gledano, razumem vasu rezigniranost kada se postavi pitanje poredjenja i nekog recimo direktnog preuzimanja iskustava. Ali sa druge, mislim da kod nas nedostaje novih tehnika i novih ideja kako da ocuvamo neki identitet ali da pri tom budemo srpemni za zestoku trzisnu borbu u kojoj treba imati osecaj prema kvalitetnoj arhitekturi.
Sve u svemu, ideje postoje, ljudi postoje, izlozbe se desavaju. pozitivni koraci postoje i treba da ih bude jos vise ali trebaju da budu sto vise u vidu predloga i projekcija, gde umrezavanje postaje samo sredstvo a ne svrha po sebi.
Srdacno
K.

To je super ideja... Nesto nemamo para da ulazemo u BGD pa cemo postati deo Evrope duhom, zabavom, bicemo dobri domacini... Manite me me toga. Ja zelim da kada me neko pita kako je u Beogradu mogu da kazem "BOLJE JE". Uradjeno je to i to i sada je bolje. Ali, na zalost, osim sredjivanja gradskog saobracajnog (nema vise guzvi), sta je to sto ste Vi uradili od 2000te na ovamo. Prekopavate ulice po 300 puta i nista vise. Jedan most da ste zapoceli... samo jedan... samo zapoceli... Bilo sta sto bi stvorilo bolje uslove za zivot. Ali NISTA :( Beograd je sada lepsi samo zahvaljujuci novim lepim zgradama, ali njih grade strane firme za svoje pare. A Vi?

valjda je
kada je doshao u BG
Le Kurbzje rekao
ni lepsheg mesta, ni ruznijeg grada
nije valjda to istina
vi znate

Da, to je navodno Courbisier rekao kad je video grad (kako legenda kaze). Obzirom da je zacetnik modernizma, a tad kad ga je video, Beograd je verovatno jos u velikoj meri bio u haosu, mislim da je za ocekivati tako nesto. Interesuje me da li bi se on slozio sa ostalim arhitektima dve genreacije posle njega, i sada sa nekim aktuelnim, da je NBG jedan od boljih modernih projekata. Takodje interesovanje na zapadu za taj i slicne takve projekate raste zbog njihovih ideja zajednice i svedene forme (o ovome pricam iskljucivo sa strane teorije i za politicki kontekst i vreme kad je NBG napravljen). U svakom slucaju, i u tom smeru se moze traziti neka lokalna paradigmaticnost iako je sam modernizam zapadni proizvod. Kako god okrenemo, nasa jedina autenticna arhitketura jeste crkvena arhitektura srednjeg veka, sve ostalo je na ovaj ili onaj nacin, uglavnom iskustvo zapada ili Turske. Nase post tomoansko skolstvo je do nedavno bilo zasnovano na nemackom (ne samo arhitektura vec u velikoj meri i istorija), pa nekad ne razumem sta tacno znaci kad pricamo o tome da treba da zastitimo nasledje ili da se branimo i opiremo. Mislim da je daleko bitnije sta pravimo za buducnost pa makar ideje cekale na realizaciju godinama.
Slazem se sa time da neke stvari ovde idu jako sporo i svi znamo razloge, medjutim ne mogu da se pomirim sa tim da ne mozemo da iniciramo stvari i budemo pro aktivni. Nista nece pasti s neba vec se za sve treba izboriti. Kad nesto ne valja treba predloziti nesto bolje. Drugim recima, da li mi strucnjaci i profesionalci u srbiji, mozemo doci do tacke gde mozemo da budemo konstruktivni i objektivno salgedamo situaciju. Evo ima nekoliko jednostavnih pitanja o kojih mozda moze da se napravi platforma za razumevanje.
Imamo nekoliko mogucnosti razvoja:

Varijanta 1.
Idemo ka Evropi - tu ima mnogo pitanja.
1. jesmo li ili nismo deo evropskog nasledja - ako jesmo, onda je nasa paradigma evropska i to je nas kontekst i odatle treba da ucimo ali i da konstruktivno ucestvujemo.
2. Sta je ono sto je autenticno srpsko u arhitekturi? realno - sem manastira...ne znam. Cesi su bar na momenat imali neku originalnu interpretaciju kubizma kroz arhitekturu dok mi imamo danas divlju gradnju (sve manje doduse)
3. u kojoj meri danas arhitektonski stil kod nas oponasa korporativnu bezlicnu arhitekturu zapadnih predgradja i da li je to ono sto preuzimamo sa zapada ili ima nesto drugo sto je bolje i pametnije?
4. koja je prava priroda naseg modernizma i u cemu je on drugaciji od opstih nacela modernizma i internacionalnog stila? i odmah zatim, koliko smo napredovali od kada je internacionalni stil postao deo savremene istorije?
5. Koliko su danas projekti kod nas zapravo zasnovani iskljucivo na kopiranju projekata iz raznih casopisa a bez razumevanja konceptualne pozadine i konteksta pa samim tim izgledaju naivno i nezrelo.
6. Koliko smo mi u stanju da idemo u korak sa razvijenim delom evrope i sta je konkretno potrebno da bi se to desilo?

Varijanta 2.
Idemo ka rusiji.....i ovde ima mnogo pitanja ali da ne duzim, ona su slicna, stvar je izbora. (cisto da ova opaska ne bude shvacena suvise ironicno, veliki sam obozavalac ruske avantgarde ali i njene interpretacije u savremenoj arhitekturi na zapadu.)

Varijanta 3.
Jugoslovensko nasledje i modernizam nastao je u periodu kad je drzava imala finasijsku stabilnost zasnovanu na podrsci zapada i rusije. Da li smo zaista sposobni da na taj nacin formiramo ciljeve danas? Sta to znaci, kuda to vodi i sta je za ovo potrebno?
Naravno, sva ova pitanja posmatram u odnosu na drustvo, planiranje gradova i arhitekturu. Znamo da su planiranje i politika u ogromnoj meri u uzrocno posledicnom odnosu. Zbog toga postavljam pitanja ovog tipa jer da bi razumeli ono sto jesmo moramo da vidimo i to sto nas je objektivno oblikovalo. Imamo tu aspiraciju da sve sto uradimo kazemo mi smo to izumili i mi smo sjani ali u velikoj meri nazalost to nije tako. Onda zivimo u iluzijama da radimo sjajne stvari ali nikad ne znamo cemu one doprinose ili gde gresimo. To je zapravo ne inventivnost. stop.Slicno je i u fudbalu.stop.nadamo se promeni.stop
srdacno
K.

Nalov ovog teksta bih preformulisao na: Evropa, da li joj se Beograd priblizava? Cini mi se da bi to bila preciznija formulacija na koju bi bilo moguce dati pozitivan odgovor.
Malopre sam prosao kroz Kosutnjak. Lep park. Vidi se da o njemu neko vodi racuna. Vidi se razlika.
Ulice jesu prljave, ali da li je to greh Gradske cistoce ili nas koji zivimo u ovom gradu?
Arhitektura. Radim u jednom od tih novih beton-metal-staklo zdanja na Novom Beogradu.Verujem da te zgrade mogu da budu i lepse, ali ih do pre par godina nije bilo uopste. Grad ipak raste.

Zaista divna tema za razmisljanje nakon letnje pauze.
Divna jeste, ali za mene je ona i tuzna. Stara je istina da cim se govori mnogo (a govori se prosto svuda- po novinama i ostalim medijima) o tome kako je nesto veliko, dobro, o nekakvoj tradiciji... cim se toliko govori o tome, nesto tu ne valja. Beograd kakav je bio 90/91 i ostao na neki cudan nacin i materijalno i duhovno konzerviran do 2000. godine vise - ne postoji. To se vidi na svakom koraku.

Sada se nalazimo u nekom medjuperiodu u kome zivimo od stare slave. I zato i ne cude mnoge reminenscenije na proslost u medijima (narocito gospodja Hrustanovic cesto ima takve izjave) za koje svi negde duboku u srcu znamo da vise ne stoje. Zato je nasa prava odgovornost da se vratimo na onu stazu na kojoj ce se zivot toliko menjati, na kojoj ce se ziveti toliko otvoreno i slobodarski kao nekada, toliko metropolski, da necemo imati vise ni vremena da pricamo o tome kakvi smo i da sami sebi udeljujemo komplimente. Zato, ako dopustite, pitanje evropskog karaktera Beograda, mnogo je sire pitanje. To je pitanje da li ce on biti metropola ili ne, jer samo metropole mogu uopste i biti evropski gradovi u smislu Madrida, Pariza, Londona, Berlina, Praga. A biti metropola ne znaci imati odredjeni broj stanovnika, vec da ti stanovnici koliko god da ih je imaju u sebi duh metropole.

1. Zasto BBeograda vise nema?

Ne moze se ovde ne pomisliti na ono sto svi znaju a to je da je 90ih mladi krem Beogradjana napustio nas grad. Danas kada dodje neko iz Amerike posle 5, 10, 15 godina, svi se na neki nacin postidimo, jer je bas u tim emigrantima na jedan dostojanstven nacin sacuvan duh Beograda kakav je postojao, a mi koji smo ostali ovde, izmenili smo se a da toga nismo ni svesni. Osim nemilih spoljnih faktora, svojski smo se potrudili da i sami upropastimo nas grad. Nismo zeleli (a mozda nismo ni mogli) da nastavimo slavnim putem iz druge polovine 20. veka, vec smo dozvolili - zbog cega svaki Beogradjanin treba da se stidi - da nam se bukvalno iscupa iz sveta jedna po jedna stvar uz koju smo odrastali i koja je napravila od nas ljude. Cim se pocelo pricati o nekakvoj predratnoj tradiciji, cim se pocelo prisecati nekakvih minulih velicina, u duboki zaborav je palo ono sto su postigli zivi ljudi. Vracajuci istoriju unazad, bezmilo i bez mozga vracajuci nazive ulica kojih se slabo ko vise secao, razbijajuci skladne arhitekstnske celine vracajuci predratnim zgradama originalne boje (primer Knez Mihailova oko gradske biblioteke, zgrada iza Savezne skupstine uz Agrarnu banku), vratili smo vreme unazad, pokusali smo da se vratimo na neka vremena koja su cinili ljudi koji su odavno mrtvi, a mi koji smo jos zivi ostali smo bez nasih uspomena, bez kultnih coskova, skola, kulturnih ustanova i jednom recju bez materijalne podloge svoje kulture. U takvoj prilici, svako je mogao doci sa svojom (ne)kulturom i mi nismo mogli da ga "kultivisemo" jer nismo imali cime. Kako ja mogu nekome ko dodje npr. iz Kragujevca da kazem ovo je Bulevar revolucije, kada on vidi da je to Bulevar kralja Aleksandra, a sa druge strane, ja stvarno imam problem da tu ulicu u kojoj sam odrastao nazovem nezgrapnim i po meni neprirodnim nazivom Bulevar kralja Aleksandra? I tu svako sa strane kaze, ma vidis da oni ne znaju ni kako im se ulice zovu - nemam nameru da se ugledam na njih.

Negde u isto to vreme, sto je apsurd svetskih razmera, Beograd dobija svoj prvi spomenik u duhu socrealizma - spomenik Nikole Pasicu, koji ni po jednom kriterijumu nije zasluzio da onaj trg nosi njegovo ime, kao nijedna licnost po meni. I tako, dok smo 50 godina proveli bez ma ijednog staljinistickog spomenika, dobili smo ga 90ih gudina u cugu vracanja na predratnu tradiciju. Svi stranci redom se cude kako "spomenik iz doba komunizma nije uklonjen kao u drugim gradovima u bivsim komunistickim zemljama". A taj spomenik je simbol totalnog raspada. Svojim oblikom, izborom materijala za postolje gordo svedoci o tome da vise nije bitan grad, nije bitna nikakva estetska celina, nije bitna nicija uspomena i zelja, vec da je samo bitno ipravljati nekakve istorijske nepravde i prkostiti nekom imaginarnom komunisti. To je obelezje kompletnog Beograda kao urbanoarhitekstonske esteske pojave od devedesetih do danas.

A da je to barem radje vesto i sa stilom, a nije. Samo je bilo bitno da se gazi, da se promeni, da se stavi. Zasto na primer taj trg nije mogao da se nazove Trg kralja Aleksandra ujedinitelja, na mestu gde je spomenik Nikoli Pasicu podigne spomenik Jugoslaviji, napravi kultno mesto, oprostaj od stare drzave, a ulici zadrzi ime koje ju je proslavilo- Bulevar revolucije. Nikola Pasic je mogao sa zadnje strane Savezne skupstine da dobije svoj mali trg, sa nekakvom dostojanstvenom skulpturom- na primer kako sedi na klupi i razmilja, naravno ne u stilu staljinovog socrealizma. Nije moglo jer to nije bilo ni bitno, grad i ljudi u njemu su postali nebitni. Estetika je skroz bacena u zadnji plan. Aerodrom Beograd Surcin je uz malo maste mogao i da dobije Teslino slavno ime i da lepo zvuci - mogao je jednostavno biti nazvan Beograd - Tesla, a ovako nosi bez ikakve potrebe puno ime Beograd- Nikola Tesla, koje pritom veliki broj stranaca koji dolecu na njega ne mogu da izgovore, a kamoli da upamte.

I tako smo se odjenom nasli u poziciji da imamo jedno veliko- nista. Poslednja utocista Beogradjana su bukvalno unistena poslednjih 2-3 godine. Na Kalemegdan se vise ne gleda kao na drustveni fenomen, vec kao na prostu materiju- zidine cije je "ocuvanje" na prvom mestu. Razmislja se o tome da se Kalemegdan (Gornji grad) nocu zatvara, sva zivica je skinuta sa zidina jer je navodno stetna (pa sta ako jeste- to je priroda prosto, mnogo stariji spomenici od Beogradske tvrdjave su ispuzani zivicom u svetu- Kotor, Dubrovnik, Dioklecijanova palata, u Rimu koliko hocete gradjevina, pola obale Sene...), nekakve barabe su unajmljene da "cuvaju" setace, na najlepsim mestima setalista su postavljene sahovske table kakve se u svetu stavljaju u dvorista osnovnih skola (kao da nisu mogle da budu postavljene negde u dubokom hladu van same staze) i konacno - na samim zidinama ka Uscu postavljen je kiosk kao improvizovan kafic, jedno ruglo nevidjeno i time narusena prirodna podela - Knez Mihailova, Obilicev venac, Trg republike - tamo se ide kada hoce da se sedne i pije; Kalemegdan - mesto za setnju, caskanje uz uzivanje u pogledu itd. Bakice koje su neprimetno prodavele ono sto preko dana izvezu premestene su na neke tezge (tezge na Kalemegdanu!!!) na kojima se guraju uz razne podzakupce, preprodavace i uglavnom proste ljude koji gledaju da sto vise para uzmu od turista. I tako je nestao nas Kalemegdan, i tu nema vise sta da se prica. Beograd na koji smo ponosni, je proslost, a ne stvarnost. Da li su ga unistele NATO bombe, nisu, da li ga je unistila dikatatorska vladavina, nije. Unistili smo ga mi sami.

2. Kako stati na noge.

Danas Beograd ima mnogo manje potencijala nego sto j imao u 20. veku, iz prostog razloga zato sto je priliv stanovnistva ogranicen na mnogo manju teritoriju. To samo znaci da moramo bolje da iskoriscavamo potencijal kakav takav je, a za to trenutno ne postoje valjane pretpostavke.

I dan-danas ljudi u unutrasnjosti zamisljaju kako se Beograd gradi na racun njihovih novcanika. Prvo, to treba razjasniti i svima i objasniti da od svih mesta u Srbiji Beograd dobija proporcionalno najmanje spram onoga sta uplacuje u budzet (zar ne?). Drugo, ljudima treba objasniti da je normalna stvar da se velika nada i sredstva ulazu u glavni grad, jer narocito kod malih drzava - kao sto je Srbije ili Grcka - on je motor cele zemlje, a pogotovo onda kada zemlja nema bas i nesto mnogo da ponudi. Jedna mala Crna Gora je po svojoj prirodi atraktivnija nego cela Srbija.

Mora se napustiti ona ni u cemu ne utemeljena koncepcija po kojoj navodno ljudi treba da ostanu na selu. Proces praznjenja sela je u Evropi, gde su ti evropski gradovi o kojima pricamo, davno zavrsen. Treba tako reorganizovati drustveni zivot da vitalna ostanu veca sela (u kojima bi zivelo do 5% stanovnistva), da manja sela budu napustena kao svuda u svetu, sto se i desava, samo mi mislimo da je to nesto neprirodno i konacno da postoji nekoliko gradskih centara u kojima ce postojati vrlo visok standard zivota na celu sa Beogradom.

I naravno, sto vise sredstava treba ulagati u ljude i da se tako konacno za par decenija Beograd preporodi i da ponovo zablistaju Beogradjani.

Sada bukvalno treba da budemo svesni da krecemo sa rusevina, da nismo niko i nista, da ne mozemo da zamisljamo da smo grad u koji investitori hrle te da mozemo biti probirljivi, treba da prihvatamo jednostavno sve sto se nudi (to ne znaci da ne treba da postoje granice, vec samo da treba da budu takve da niko ne moze da nas siluje, ali i da mi ne mozemo da se ponasamo kao bogata udavaca).

A onda, kada Beograd ponovo bude metropola, lako ce postati i evropska metropola sto je tema ovog trejda. Dovoljno ce biti da izvodjaci za poplocavanje ulica i proizvodjaci ploca vise ne budu birani po nekoj prijateljskoj liniji (kako drugacije objasniti nekvalitet tih radova i fuserski kvalitet ploca, ivicnjaka) vec po kvalitetu i Beograd ce dobiti evropske ivicnjake, trotoare i stubice kao sto ih imaju mnogo manji gradovi u Srbiji koji prate evropske uzore, a o gradovima u Bosni ili Hrvatskoj da ne pricam. Isto sto vazi za te ivicnjake, stubice i ploce za trotoare, vazi i za fasade (desetine je vec unisteno u toku "revitalizacije" o cemu sam vec pisao), za trgove, za imena ulica, spratnost i nekad nama drag Kalis.

Taj novi veliki Beograd sigurno nece mnogo liciti na onaj kakav sada slavimo i pamtimo - ako ga uopste bude. Vec sada se retko gde moze naci pravi beogradski burek ili pojesti oni pravi garavi cevapcici (ako ih uopste neko tako danas jos i zove). Ta nova generacija pravih Beogradjana nece biti slicna prosloj po tim stvarima (mozda nazalost- ali to je neminovno). Bice joj slicna po slobodarskom duhu i svome gradu koji sa razlogom ponosno nosi u srcu. A taj nenametljiv ponos sa kojim se covek budi i radost sto je stao na trotoar svog grada koga i koje covek postane svestan tek kada se probudi negde drugde i kad ne stane na trotoar svoje ulice, razlikuje obican grad od metropole.

Ove ostalo ne vredi pominjati. Evo imam ludu srecu pa vam ovo kucam iz tokija i naravno da necu krenuti da poredim beograd i tokijo, to je besmisleno.
Ali mogu usporediti ljude. Kulturne, civilizovane, nesebicne japance i prljave, nekulturne i neizmerno sebicne beogradjane/srbe.Svaka cast drugima, ali taj broj je zesce mali. Pozdrav i ajmo svi lagano da probamo da budemo timski igraci i da mislimo na druge.
Tada ce Beograd biti Evropa i svet.

Misim da Beogradu, da bi bio prvo evropska, pa onda, daj Boze, i svetska metropola, pre svega treba dugorocnog planiranja i ulaganja, i veceg poverenja gradskih vlasti u sposobnosti i vrednost gradjana Beograda.
Sta mislim pod poverenjem gradskih vlasti u svoje gradjane? Navescu samo jedan primer.
Ja bih voleo da se u Beogradu pocne ozbiljno, znaci u citavom gradu, sa razdvajanjem smeca koje se moze reciklirati i onog koje ne moze. Time se prvo smanjuje gomila smeca na deponijama i one su manje i duze traju, zatim se stedi energija koja se ulaze u proizvodnju nove plastike, stakla, papira, a stede se prirodni resursi kao sto su reke i sume koje se recimo koriste za proizvodnju papira.
U nekim gradovima sveta postoji i preko pet posebnih korpi za razne vrste smeca i nikada mi nije bilo tesko da to postujem. Zato mi je najtuznije sto me gradske vlasti mog rodjenog grada, kao i veliki broj drugih ljudi, smatraju jos za to nesposobnim i zadovoljavaju se nekim simbolicnim akcijama.
Kako to da se to celom svetu isplati, na to se naviknu po Evropi i Americi i emigranti koji su se juce doselili iz nekih africkih i aziskih sela koja nemaju ni vodu, a Beogradjani su navodno nesposobni.

Sta je problem sa dugorocnim planiranjem. Nacelno sve je u redu, ali ako se pazljvije pogleda, stvari stoje drugacije. Ukoliko neki projekat ima kapitalan znacaj za grad i jako je koristan na duge staze, on ima sanse da se u Beogradu sprovede samo ako moze da se izgradi za cetiri godine, tj. u jednom izbornom mandatu. Zato ce se graditi most preko Save kod Ade, iako ce dovesti jos vise saobaracaja u siri centar Beograda i iako narusava prirodne celine Ade i Topcidera, a nikada se nece izgraditi metro. Logika nasih gradskih politicara je da nece da ulazu pare u nesto za sta ce neka druga, buduca gradska vlast, pokupiti zasluge.
Ja ne mogu da nadjem druge razloge za uporno protivljenje izgradnji podzemne zeleznice, kakvu imaju sve vece evropske prestonice. Ako se jednom Becu, koji ima 1,6 miliona stanovinka isplati da ima 6 metro linija, i usto vrlo razvijen i cest gradski i prigradski zeleznicki saobracaj, masu tramvajskih i trolejbuskih linija, kako to da se Beogradu koji ima 1,3 miliona ne isplati niti jedna linija pravog metroa nego su navodno za nas dovoljni tramvaji sirokog koloseka. Kako da Zagreb planira izgradnju metroa u buducnosti, mada ima manje stanovnika, a Beograd to ne interesuje.
Sta je dugorocan cilj Beograda? Da postane grad automobila, guzvi i zagadjenog vazduha, sa sve manje prirode? To se desilo Atini u drugoj polovini proslog veka, pa je, hoces-neces, morala da sagradi skupu podzemnu zeleznicu, koja je, zato sto se cekalo, bila jos skuplja.
Ili je mozda cilj Beograda da bude zdravo mesto za zivot, sa malo automobila, sa paprenim cenama za parkiranje, ali sa odlicnom prirodom i besprekornim javnim saobracajem koji ce voznju automobila uciniti nepotrebnom, kao sto su to uspele gradske vlasti recimo Berlina.
Za tranzitni teretni saobracaj postoji ili ce postojati obilaznica kod Ostruznice, neka se sagradi jos koja, preko Dunava kod Batajnice, i to je to. Sta ce kamioni teskasi na Topcideru i Kosutnjaku? Da li je cilj da se i ove dve najvece zelene povrsine uniste.

Ja ne bih hteo da ispadne kako gradska vlast ne radi nista kako treba. U poredenju sa republickim i mnogim lokalnim vlastima po Srbiji vasi rezultati su mnogo bolji. Pogledajte samo petlju kod Autokomande, bez mnogo buke, taj kompleks nadvoznjaka, mostova i podvoznjaka najzad izgleda kulturno.
Ali ipak, to nije razlog da se od nje ne ocekuje vise. Za neke stvari nije potreban cak i veliki novac. Na primer, gradska politika protiv privatnih deponija je toliko neefikasna da one ne samo da se nisu smanjile, vec se njihov broj udesetostrucio. Pogledajte samo na sta danas lici petlja kod Bubanj potoka?

Da li će Beograd dobiti još jedan most ili bar da na Gazeli zalepite još po dve trake sa obe strane, da bi se izbegle ogromen gužve.

Kada gledam vesti na Euronews-u uvek se isfrustriram kada na karti Evrope za vremensku prognozu ne pokazu Beograd nego Zagreb, Bukurest, Sofiju, Budimpestu, a na mestu Beograda zelenilo kao da grada nema. Hteo sam da ulozim i protest ali na mape se ne dolazi protestima kao sto se ni u Evropu ne ulazi na taj nacin.

Proslo je 15 godina od kada Beograd nije vise glavni grad stare Jugoslavije i dosad nikad nisam cuo od politicke elite da se javno zapitala koja je cena koju je platio grad time sto je sada glavni grad Srbije umesto glavni grad jednoj Ljubljani, Zagrebu, Sarajevu. Dolazili su kod nas puni uzbudjenja sto ce posetiti prestonicu, a danas mnogi od njih nas grad dozivljavaju kao pretnju. Kako smo dosli do toga da 6 godina posle smene rezima Srbija ovih dana objasnjavala Evropi da nece ratovati.

Mislim da Beograd ako zeli da povrati stari sjaj treba da se izdigne iznad Srbije i postane prestonica regiona. Grad koji ce u svojoj kulturi, otvorenosti, slobodi i razvijenosti prednjaciti u regionu i gde ce se svaki zitelj Balkana osecati kao kod kuce, kao da je u svom gradu. Ovo nece biti moguce ako se gradjani Beograda u potpunosti ne budu oslobodili frustracija proslosti i okrenu se buducnosti. Ovo nece biti moguce ako politicka elita nastavi da svojim gradjanima nudi epske bajke umesto vizije. Konacno, Beograd ce biti evropski grad onoliko koliko njegovi gradjani budu Evropljani i onoliko koliko daleko svetla ovog grada budu dopirala.

B92 blog mi je pojeo deo i zaključak replike pa je evo ovde.


3)Grad bi morao da vrši i efikasniju kontrolu poslova koje u njegovo ime obavljaju određene kompanije. Ukoliko radnici ne urade posao kako valja (npr. postave ploče za slabovide u cik-cak) treba ih naterati da u najkraćem mogućem roku to isprave. Ponekad do ispravki nikad i ne dođe a ponekad su potrebni meseci. Tu se vraćamo na nepostojanje centralnog mesta na kom bi građani mogli da prijave problem. U suprotnom se stiče vrlo jak utisak da je grad nezainteresovan i da mu ne smeta javašluk. Uostalom kada će zaživeti ideja o komunalnoj policiji?

Neko je već spomenuo kao simbol onog lošeg u gradu izgled spomenika knezu Mihailu. Složio bih se. To je nešto tako malo a tako puno znači. Da li hemikalije s kojima će on biti obrisan koštaju više od preporuka zgađenih turista? Zamislite situaciju u kojoj dolazite u Zagreb a spomenik banu Jelačiću sav išaran izlepljen i sl. Verovatno biste tekli: nemoguće pa Hrvati ne bi imali takav odnos prema sopstvenoj istoriji - to je ipak centralni spomenik. I bili biste u pravu. Eto,hajde neka to bude projekat grada Beograda koji će biti inspirisan iz odnosa sa građanima preko ovog sajta.

Kad sam iz manjeg mjesta došao da studiram u Beograd bio sam oduševljen ponudom do tad nedostupnih sadržaja i u ovom gradu vidio pravi Evropski grad. Nažalost, poslije nekoliko godina i poslije mojih putovanja po Evropi sam shvatio koliko smo zapravo daleko od Evrope i što je još gore, uopšte ne vidim neke značajne pomake u tom pravcu.

Bez velikih infrastrukturnih projekata koje su žile kucavice svakog grada, ovaj grad će sve manje ličiti na grad, a sve više na jednu ogromnu bezličnu masu. Jer možemo imati i najbolja kulturna dešavanja na svijetu, ali ako ne postoji način da dodješ u centar i relativno lako nadješ parking, nećeš često ni dolaziti. Ako ti za odlazak na posao / fakultet treba sat vremena, malo će ti vremena ostajati za uživanje u ljepotama grada.

Evo recimo, Beč treba da nam bude uzor. Po veličini je uporediv sa beogradom, a infrastukturno je svjetlosnim godinama ispred nas: teški metro sa 5 linija, mnogo sređenije saobraćajnice bez gužvi, mnogobrojne garaže u centru grada u kojima uvijek ima mjesta, parkiranja po trotoarima skoro da nema, cijeli grad je dostupan biciklom, sa mnogobrojnim parkinzima za bicikle, pa ih mnogo više ljudi i koristi, veći broj mostova.

Zaboga, devedesete su prošle, nema više razloga da ne počnemo sa ozbiljnim poslovima. Dosta sa praznim pričama i da se konačno počne sa radom. Zar nismo po planu od prije nekoliko godina trebali već imati prvu liniju lakog metroa?

Iz Vecernjih Novosti:
> DETALjNI plan za Koasnc(ic'ev venac rezervisao je i prostor za deo trase
> lakog šinskog sistema. Kompozicije c'e izlaziti iz tunela kod Pop Lukine ulice i
> nastavljati dalje novim mostom, koji c'e se graditi uz Brankov. Zbog toga c'e
> lift za bicikliste biti premešten na neko drugo mesto. ?or?e Bobic'
> najavljuje da c'e Grad na prolec'e raspisati konkurs za idejno rešenje mosta, a glavi
> zadatak c'e biti da se on uskladi sa vizurom Brankovog, kako ne bi razbijao
> izgled tog dela grada.

A zar ne bi bilo bolje da taj most, ako vec mora da se gradi, bude sa druge strane Brankovog (?) jer kako god ga projektovali sadasnji lep pogled sa usca, pristanista i Kalemegdana bice definitivno unisten...

Можда би понека бакица са истанчаним осећајем за естетске вредности, такође могла да се упусти у авантуру разматрања и спровођења урбанистичких подухвата у Београду?
Самопрокламовани стручњаци, а у ствари већ проверени рушитељи, не могу да се подиче доприносом урбанистичком планирању и изградњи Београда.
Поготово зато што су љубитељи нераздвојног упитног облика ДАЛИ!
Својевремено су из исте кухиње протерали и оно мало врсних стручњака, пошто их је кум урбанистичке мафије, бивши градоначелник Човић рогобатно и неоправдано назвао тим именом.
Већина тих скромних и паметних људи је морала да бежи по белом и (црном) свету, како их не би појела права мафија, која и даље хара.
Сада по Сејшелима пројектују вештачка острва у приобаљу за боравак, рад и одмор и до 15.000 људи, чија је изградња довршена више од 60%. Наравно, за те грандиозне послове су поштено и награђени и уважени.
Постављам питање: Зашто им не пада на памет да се враћају?

Svoj prosli preveliki komentar odnosio se na nematerijalne pretpostavke "evropeizacije" Beograda.
Nije mi iskreno jasno (mada imam neka svoja objasnjenja), kako je moguce da u Beogradu nema nekih elementarnih stvari koje ima svaka palanka u Nemackoj ili Holandiji, pa i Italiji, Francuskoj, Spaniji.

* Zasto nemamo lepe i kvalitetne trotoare, ivicnjake, hromirane stubice (sto cak i Podgorica ima)?

* Zasto nasi znaci za parkiranje u zonama izgledaju kao da ih je uradio prvi limar u komsiluku, a onda neki skolarac izlepio slovima od kolaz papira, a ne onako kao sto izgledaju svuda u svetu (floroscentna bela pozadina, diskretan okvir u boji koji obavestava koja je zona)?

* Zasto je moguce u Parizu, Londonu, Madridu, Frankfurtu, Bonu, Sevilji, Becu, Zagrebu, Sarajevu izgraditi zgradu od 40 spratova, a u Beogradu prakticno ne?

* Zasto sva vozila gradskog prevoza (makar GSPova) nisu iste boja (a podsecanja radi ranije su sva bila crveno-bela, sto je vrlo lepa kombinacija)?

* Zasto je Aerodrom Beograd- Nikola Tesla iscrtano na zidu najobicnijom plavom bojom kao da smo neki aerodrom u Tanzaniji, a ranije su stajala lepa metalna slova Beograd - Surcin?

* Zasto je svugde u svetu moguce izracunati koliko gradskom autobusu u koje vreme treba od koje do koje stanice, te ta vremena zajedno sa dolascima istaci na svakoj stanici, a u Beogradu ne?

* Zasto nekaznjavano prolaze nestrucni projekti revitalizacije fasada ljudi iz Gradskog zavoda za zastitu spomenika kojima se uporscavaju predratne i posleratne fasade (primer ugao Njegoseve i Beogradske i masa drugih)?

* Zasto se radovi koji paralisu saobracaj ne izvode i nocu pod reflektorima vec obicno u jednoj smeni preko dana?

* Zasto je 80ih godina moglo da funkcionise automatsko kucanje karata u gsp-u, a ne moze sada 20 godina kasnije, vec imamo neke jeftine madjarske skalamerijice?

* Uz sve razumevanje gospodina za bolest g. Bogdanovica, nije li uobicajeno da predsednik drzave, menadzer kompanije, gradonacelnik, direktor skole, kada zna da u nedogledno vreme, koje svakako traje duze od mesec-dva, nece moci da vrsi svoju funkciju podnese ostavku? Nemati gradonacelnika je dzinovski organizacioni hendikep.

* Zasto je 70ih bilo moguce graditi osnovne skole, vrtice i ostale vaspitno-obrazovne ustanove prema strogim kriterijuma koja je tada primenjena pedagogija postavila, a koj se ticu oblika prosotra, svetlosti, sirine hodnika, a danas se prave skole i obdanista po Beogradu na nivou projekta za kucu koji mi je napravio sestric sa srednjom arhitektonskom skolom?

* Zasto u Francuskoj, Italiji, Hrvatskoj pijace mogu da budu uredjeni kao trgovi na kojima se pre podne prodaju pijacni proizvodi, a posle podne izgledaju kao najlepsi trgovi na kojima ljudi sede u kaficima, restoranima, kafanama i opustaju se, a u Beogradu to nije moguce (prostor na kome je Bajlonova pijaca mogao bi da bude divan trg)?

* Zasto u svetu ispod zgrade opere, muzeja, biblioteke, bilo koje zgrade moze da postoji javna garaza od po dve hiljad ei vise parking mesta, a mi smo jedva napravili jednu sa 400?


Sve su to jednostavna pitanja, odnosno problemi koji bi se mogli resiti uz malo kordinacije i volje. Nijednog trenutka nisam zeleo da kazem da je nesto od toga u vasoj kompetenciji gospodine Bobicu, ali mislim da ni ova vasa tema ne moze biti ogranicena na vas rad. Te "male" stvari, stavljaju nas van Evrope, iako smo geografski sve vreme u njoj.

Gospodine Bobicu, danima cekam da neko postavi to pitanje i drago mi je da ste to ucinili bas VI. Verujte mi, registrovao sam se ovde samo da bih vama odgovorio! Beograd nije daleko od gradova Evrope, ali nije ni blizu. Zasto nije blizu? Zato sto mu prete stvari o kojima vecina beogradjana nema pojma (svako zna po deo, ali niko ne zna celinu). Postujuci transparentnost kao najvisi princip i odlicnu demokratsku politiku B92, sazeto cu izneti sve sto se u Beogradu odvija. Da bi, umesto delica slagalice, gradjani videli celinu. I shvatili ko stoji iza svega. Idemo redom MALA REKAPITULACIJA:

1. Prica se o izmestanju ZOO vrta van okvira grada da bi se na Kalisu podigle kockarnice. Nikoga ne zanima sto je BEO ZOO VRT jedan od 2-3 najveca brenda Beograda.
2. U Beogradu ce se podizati dzamije. DZAMIJE!!! U SAD postoji stotine hiljada, usudim se reci, nekoliko miliona muslimana, ali ja za dva meseca boravka u SAD nisam video ni jednu dzamiju u 8 drzava u kojima sam bio. Necu podsecati na strahote rata u Bosni i miniranja srpskih crkava. Necu cak ni reci koliko nam umesto dzamija vise trebaju metro i biciklisticke staze. Samo cu jos jednom ponoviti, posto mi je tesko da shvatim. U BEOGRADU CE SE PODIZATI DZAMIJE!
3. Zatvaraju se ulice, poput Gramsijeve na Novom Beogradu (sve zainteresovane upucujem da dodju i vide taj kriminal: izmedju hotela Jugoslavije i starog Merkatora), i gradjanima oduzimaju parkinzi da bi se namesto njih podigle poslovne zgrade tajkunskih imperija. Svaka cast. Svoj auto cu parkirati na drvetu. Uskoro predlazem da se zatvori i preore deciji vrtic i namesto njega podigne nesto profitabilnije. Predlazem kockarnicu, kafic ili dzinovski splav na vestackom jezeru.
4. Unistavaju se parkovi uprkos protestima gradjana.
5. Preti nam se drugacijim urbanistickim resenjem Usca. Da li tu podici operu? Mozda jos malo poslovnih zgrada? Toliko drveca i setaliste moze da skodi. Takodje nam preti oduzimanje Terazijske terase, tacnije onog sto je od nje ostalo (jad i beda) dok nikog ne zanima sto se Zeleni Venac nalazi na klizistu i sto Filoloska gimnazija na primer potone i sklizne 2-3cm godisnje. Zar je smesno sto ucenici Filoloske i profesorski kadar u sali pricaju da je na pomolu fuzionisanje sa ekonomskim fakultetom??? {Za one koji ne shvataju njihov crni humor, to ce se desiti kad zgrada te srednje skole sklizne do Gavrila Principa.}
6. U isto vreme stanari KAPIJA nemaju lift, reke nemaju dovoljno mostova, stanari prigradskih naselja nemaju telefon, vodovod i kanalizaciju (cak ni SURCIN!), a ulice sirom grada dobijaju novi asfalt i ruho svake godine na tenderske mucke da bi svako uzeo svoj deo kolaca i oprao novac. Samo cekam da skinu sine sa Nemanjine i kazu da nisu dobro uradjene, da posao mora da se ponovi. To ocekujem i na auto komandi.
Ja nisam puno putovao po svetu i od velikih i poznatih gradova sam obisao samo Nicu, Veneciju, Barselonu, Firencu, Pitsburg, Detroit, Panama Siti, Klivlend, Djenovu, Kan, Cirih, Rim... I nigde nisam video ovo sto vidim ovde.
Ko stoji iza svega gore pobrojanog? (retoricko pitanje naravno)
Pozdrav gospodine Bobicu i mirno spavajte.
Pedja

Ja nisam rođeni Beograđanin. Do svoje 11. godine živeo sam u malom mestu na jugu Srbije, mesta koje nema više od 7000 stanovnika (a opet je urbanistički bolje sređeno nego Beograd, mesto se inače zove Raška).

Tada je Beograd bio nešto drugo. Bio je daleka metropola koju sam posetio samo jednom kad su me uputili na VMA. Sećam se kako sam bio ushićen prizorom velegrada, zgradama, ulicama, ljudima, zoološkim vrtom, robnim kućama... Klinci koji su imali rođake u Beogradu su bili poštovani, posebno kad im leti ti rođaci dođu (na stranu što su ti rođaci bili uglavnom iz Lazarevca, Obrenovca...). Beograd je bio mesto gde su imućniji u novcu i obrazovanju kupovali deci spektrume, komodore, amige... Beograd je bio mesto o kome je svaki oficir maštao kao poslenjoj prekomandi i vredno radio da dobije dobre ocene, jer Beograd je zahtevao samo najboje. Beograd je bio mesto u koje su samo najtalentovaniji gimnazijalaci išli na studije. Beograd je bio mestu iz kojeg se širila kultura i moda. Beograd je bio mesto iz kog se širio napredak.

Beograd je bio... Više nije. Sad čak iz manjih mesta moje rodne opštine deca idu u srednje škole u Beograd (300 km niz Ibarsku magistralu). Što govori o 2 stvari: Beograd je postao obična varošica u Srbiji sa gomilom problema, grad koji je od mesta koje je druge vuklo napred došlo na nivo ostalih krajeva zemlje, a s druge strane govori o strašnoj centralizaciji. A opet kad odem u rodno mesto govore o Beogradu posprdno, sa onim čuvenim "gde ste Beeeooograđani", kao da potenciraju kako je nekada biti Beograđanin bila čast i ponos a sada ne. Dakle kvalitet koji je imao nekadašnji Beograd postao je kvantitet centralizovani. Beograd više nije kopča zemlje sa svetom, nije više stecište najboljih, već često najgorih i to sa čitavog Balkana. Beograd nije više mesto koje oberučke prihvata ljude iz sveta i okoline i koje ih oplemenjuje kulturom, grad koji je od svakoga izvlačio ono najbolje i motivisao da se pruži najviše. Nema više one raznovrsnosti

Drago mi je što su najmanje dva diskutanta na ovom blogu komentarisali ono što sam jednom gospodinu Bobiću apostrofirao, a on, kao čovek koji "ima poverenja" u svoje kolege od struke iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture, hladno odbio kao neosnovanu primedbu. Reč je, naime, o, blago rečeno, bahatim ponašanjem pri rekonstrukciji ono malo istorijskog fonda, fasada i spoljašnjosti zgrada koje su nam preci, arhitekti od struke i znanja, ostavili.

Svako, pa i laik koji nije zaslepljen onom floskulom o tome da radimo rekonstrukcije da bi nam "grad izgledao lepše", lako može da uvidi da imamo posla sa pravom pošasti izmišljanja istorije, premazivanja vrednog nasleđa najnemogućnijim bojama, probijanja izloga na mestu stanova i iživljavanjima svakojake vrste.

I sve to pod blagoslovom istog Zavoda za zaštitu spomenika kojeg, a sve sa stručne strane i strane poverenja gospodin Bobić brani kao maksimalno kompetentne.

Pogledajte, gospodine Bobiću, jedan Prag. Uočite kako su sve zgrade u istorijskom centru, pa i one na glavnim gradskim saobraćajnicama (među kojima, svakako ima i veoma prosečnih zgrada) obeležene jednom malom crvenom tablom koja govori o tome da je svaka od njih u evidenciji njihovog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

I da se, zaista, nijedan prozor, nijedna obloga niti izlog može prepraviti i preinačiti onako kako to najviše odgovara primitivnom duhu skorojevićevstva.

Brinete se, gospodine Bobiću, o "profesionalnoj savesti" arhitekte Pavla Krata, čoveka koji je "obrijao" u ratu polusrušenu zgradu Pošte kod Železničke stanice, i predlažete vraćanje njenog prvobitnog izgleda koji joj je podario Momir Korunović. Zaista, nije to veoma blistava rekonstrukcija, ali je uspela u izrazu modernističke arhitekture svog vremena, tih četrdesetih.

Savetujem Vam, uz svo poštovanje, da se mnogo više angažujete i profesionalnim očima pogledate šta, u estetskom smislu rade nemušti dunsteri sa slikom našeg grada, kako je preoblikuju i oblače u ogavni primitivizam akrilnih boja sličnih primitivizmu nemuštih, neukih ljudi koji u svom neznanju misle da je ono što oni rade bogomdano i jedino vredno. Da podignete glavu i glas protiv sistematskog uništavanja našeg graditeljskog nasleđa...

Уместо што је усвојен најскупљи ( и то 5 пута од конкурентског пројекта), а не и највише функционалан мост од Шумадије према Срему преко доњег шпица Аде Циганлије, зашто нико није обратио пажњу на предлог Оље Ивањицки?
Њен идејни пројекат трокраког прстенастог моста је чак и поклонила Београђанима, а преко доњег шпица Великог ратног острва би се путем прстена крацима повезали Шумадија, Срем и Банат , и то не би било скупље од поменутог мегаломанског пилонског моста, који је ваљда споменик за живота челника града Београда.

Господине Бобићу, ви сте службеник администрације града Београда, где је службено писмо ћирилица. Кад тако негујете службено писмо, нећемо се зачудити да почнете да пишете арапски и то здесна на лево. Џамију на место Зоо врта!

Kao sto ste i sami rekli neke kritike se ponavljaju kao mantre i ne zelim nikako da sledeci tekst shvatite kao neku kritiku.

Uz sve postovanje cele komisjie, radi se o mostu preko Ade. Moje pitanje je da li je moguce da se u nekom delu izmeni idejni projekat mosta tokom njegove razrade koja ce uslediti do kraja godine? Ne zelim da ulazim u neke duboke kritike izabranog resenja, ali licno mislim da je izabrani most predimenzioniran u odnosu na okolinu. Za prelaz preko tri vode je daleko logicnije resenje sa dva pilona i takav most sa istim formom ali manjim pilonima bi verovatno kostao i tridesetak miliona evra manje. Mislim da ce izvodjaci imati mnogo tehnickih problema i ono sto me najvise brine je odrzavanje takvog mosta u svetlu naseg odnosa prema infrastrukturi.

Moj favorit je bio projekat Schlaich B. und P. mada u celini na konkursu se biralo medju par dobrih a ne medju mnogim dobrim resenjima. Inace sva sreca da kao prvi nije izabran drugonagradjeni projekat jer je pilon tog mosta cist plagijat sto mozete videti i iz prilozenog:

http://www.stonecuttersbridge.net/en/main.htm


Jedna mala inicijativa koja je u skladu sa temom bloga za ime buduceg mosta. Moj predlog je Sibinjanin Janko (Janos Hunjadi). Mislim da treba da se oduzimo i pripadnicima drugih nacija koji su se borili da ovaj grad bude Evropa i mozda nema lepseg nacina nego sa imenom mosta koji povezuje Balkan sa Srednjom Evropom.

Поштовани господине Бобићу,

Није вас било за време летње паузе, надам се да сте се лепо одморили. Било је толико посла. Пошто ја спадам у , како рекосте, обичне грађане (а они по дефиницији не знају ништа или јако мало), онда бих вас молио да ми објасните како је могуће да ''Београд-пут'' опет асфалтира улице на Новом Београду које је асфалтирао прошле године. Како је могуће да се опет ради Булевар Ослобођења, а сада када је скоро завршен, вожња по њему је као по некој љуљашци. То је случај са свим улицама које они ураде. Пошто не знам ништа о томе, не бих помињао улегнуте шахтове и сливнике, наравно, одмах након асфалтирања. Прошао сам скоро улицом Димитрија Маринковића која је асфалтирана пре неки месец, и гле чуда, појавиле су се две огромне рупе по средини. Зашто? Зато што неко отима паре од нас, сада је модерно рећи, пореских обавезника, а неко други стално кука како град нема пара, а где се двојица свађају ту се појави трећи (читај:лопов) и лови у мутном.

Када ово решите причаћемо о Београду и Европи (ма шта то било).

Неко је поменуо поништиваче карата у ГСП-у. Први аутомати, наглашавам, аутомати за поништавање карата су се појавили ,ако ме сећање не вара 1975-6 године. На њима је писао гаражни број возила, време куцања карте,датум и смер вожње. Данас имамо полуаутомате, да не кажем зумбе,који задржавају сваког путника 3 пута више него они стари, што се одражава на укупну брзину саобраћаја, јер се ствара гужва на вратима и возачи не могу да крену.

Када ово решите причаћемо о Београду и Европи (ма шта то било).

Као што знате, ја стално истичем проблем нас који станујемо око пијаце на Бањици. Сада сте нам уклонили и киоске где смо последњих 30 година куповали новине, тако да у кругу од 500 метара људи не могу да купе ни аутобуску карту, ни новине , ни цигарете , ни часописе. Киоск Народне банке је неким чудом остао, иако не ради дуже време. Заузврат, препродавци свега и свачега су се вратили на своја места јер нисте успели (не ви лично) да их отерате на робију због утаје пореза, угрожавања безбедности саобраћаја или да им нађете још по неко дело за које би могли да им суде. У писму Беоинфу сам написао, а поновићу и овде, да би било лепо када бисте јавмо саопштили свима нама да не можете, нећете, не желите, да решите проблем, како би се ми грађани, са пуним правом, самоорганизовали и то решили на стари српски начин. Неко ће рећи, јадни људи, шта сте се наврзли на њих. Па и нису баш јадни, јер већина њих то ради последњих 10-ак година, не само зато што су приморани, већ и зато што не плаћају тезгу, локал, порез, царину, доприносе за здравство и пензионо,за разлику од многих других, а на бироу се воде као незапослени и вероватно узимају све могуће бенефиције за комуналије. Друга ствар је што у близини нема клозета, па своје физиолошке потребе обављају у ниском растињу око солитера.
Зашто ово стално понављам, па зато што је ова градска власт легализовала пијацу коју су нам њихови претходници из СПО-а направили на паркингу. Зато што немамо где да паркирамо, што рече неко овде, паркираћемо на дрвећу. Зато што су скитнице и алкохоличари почели да окружују зграде у толиком броју да је то постало непријатно. Ту постоји и један политички моменат,везан за једну странку, али сада није битан. Укратко, неки мисле да ће и даље моћи да раде то што раде ако су активисти одређене странке. Ту мислим на продају пиратских дискова, цигарета и све остале шверцоване и друге робе. То је лоша слика за ту странку и у више избора ме је спречила да (из беса, ината, како год) гласам за њу.
Ово су неке слике од пре неки дан, лично мислим да би вам се смучило и да бисте одмах пожелели да се преселите када бисте ви, господине Бобићу, живели у оваквим условима.









Када ово решите причаћемо о Београду и Европи (ма шта то било).

Срдачан поздрав

Postovani g. Bobicu,
vec godinama se malo-malo pa raspravlja o generalstabu odnosno njegovim dvema zgradama - "Sutjesci" i sta sa njima raditi. Nedavno sam procitao u novinama da psotoji cak inicijativa i da se skinu sa liste zasticenih zgrada.

U vezi toga, zeleo sam da podelim sa vama svoje misljenje. Mislim da se i strucna strana i obicni gradjani uglavnom slazu da te zgrade nisu uklopljene u prostor na kome su i sledstveno da "upropascavaju" citav potez. No mislim da iz toga ne bi trebalo izvuci zakljucak da je to zbog njihove arhitekture. Pre je probelm sto su one uvucene ka Slaviji u odnosu na ostale zgrade u Kneza Milosa za dovoljno mesta da stane jos po jedna zgrada i to ogromnih razmera. Sta mislite o tome da se te dve ogromno parcele preparcelisu na cetiri... da na dve ostane Sutjeska, a da na uz ulicu Kneza MIosa budu sazidane jos dve neke zgrade cime bi ulica Kneza MIlosa kao celina bila konacno oformljena a Sutjeska bi ostala i konacno bi bila ono sto Sutjeska jeste- kanjon, a ne ruzna vrata u raj.

Ne znam bas da li ste Vi prava adresa i da li je prikladno ovde postaviti pitanje, ali me zanima jedna stvar. Da li se u skorijoj buducnosti planira totalno izmestanje teretnog saobracaja iz centra grada, a pogotovo potez od Gazele do Pristanista (preko zeleznicke stanice)? Ovo Vas pitam, jer je vise postalo nesnosno prolaziti tim delom grada od ogromnog zagadjenja, buke i guzve koju stvaraju svi ti kamioni. Da ne pominjem cesto unistavanje asfalta. Nadam se da se nesto radi na tom planu, jer je to jedan od najnezdravijih i najzagusenijih "koridora" u Beogradu.

Srdacan pozdrav!

Da li ste vi i vase kolege i saradnici svesni koliko ste uspeli da narusite grad nekvalitetnim i neprimerenim revitalizacijama fasada do sada? Uspeli ste da razbijete jednu od najlepsih ambijentalnih celina koju je Beograd imao - SMIP, Vlada, Ministarstvo finansija, Generalstab, Zgrada sudova, Ministrastvo saobracaja. Fuj.

Uvazi gospodine Bobicu,

Apelujem na vas da urgirate da se pravilnik o splavovima temeljno preispita pre nego sto pocne da se primenjuje. NJegova regulacija je suluda... nedavno sam u Parizu gledao kako se psotavlja sve veci broj splavova a nas Grad se protiv njih "bori". Medju samim vlasnicima splavova razvilo se u proteklih 20ak godina niz pravila koja bi se po svojoj sofisticiranosti moga nazvati obicajnim pravom - ko, stam koliko, kada sme. Naravno, to ne znaci da gradski pravilnik samo treba da zapise ta pravila, ali je upoznavanje sa njima neizbezno jer ona ipak uredjuju jedan isecak zivota (psotavljanje i koriscenje splavova) sa kojim pisci gradskog pravilnika sustinski nemaju nikakve veze - ne pozaju ga.

Isto tako, skandalozan je pravilnik o radnom vremenu ugostitelskih objekata. U toj materiji mi ne mozemo da se poredimo sa Becom ili Parizom, vec sao sa juznim gradovima Evrope. To je zato sto su kod nas i u juznoj Evropi temperature u velikom broju meseci vrlo visoke i tek u kasnim nocnim satima padaju. Zbog toga stanovnistvo u tim krajevima ostaje duze budnu i samim tim potrebna mu je duza zabava (i ima pravo na to). Osim toga, nerazumna ogranicenja radnog vremena su protivustavna.

Svestan sam da ovo prvo nije posao gradskog arhitekte, ali ovo prvo jeste. Unistavate jedan simbol Beograda. Dokle tako?

Btw, srecni praznici.

Luc

Crkva
#Link Replika: 0

Ljutite se vi ili ne, ali ja sam pitpuno sada ubedjen - postojeca gradska garnitura moze da zaboravi na moj glas - a i svih mojih prijatelja - na izborima. Bilo je prvo povuci-potegni, ali sada je ocigledno: radi se o skupu diletanata.

Nagradno pitanje svih pitanja:

CEMU treba da SLUZI CRKVA NA ADI? ZIMI TAMO NEMA NIKOGA, LETI SVI DOLAZE U SORCU I KUPACIM GACAMA/KOSTIMIMA I MINI SUKNJAMA, A SA TAKVOM GARDEROBOM JE ULAZ U CRKVU ZABRANJEN.

To je definitivno dokaz da je ulaz na sednici gradske skupstine sa centralnim nervnim sistemom nepozeljan.
Ovaj grad ima apsolutno bezbroj razloga da srpsku pravoslavnu crkvu posmatra kao posast, jednu vrstu urbanisticko-arhitektosnke kuge, a umesto toga oni im samo izlaze u susret iz dana u dan. Podsecanja radi:

Gradske crkve pre rata u Beogradu uglavnom nisu imale "parohijske domove", sto je i normalno jer na selu gde ljusi zive u kucama i prota treba da zivi u kuci, a u gradu gde ljudi zive u zgradama, i popovi treba da zive u zgradama... ali NE, nakon 80 godina u DVORISTU crkve Aleksandra Nevskog je sazidan parohijski dom, cime je prakticno unisten polozaj te crkve. Isot vazi za neke druge crkve.

- Jos jedna stvar koja je u gradu potpuno nepotrebna su ograde. Crkva sv. Marka kao poslednja crkva sazidana u BGu pre rata nema ograde. Medjutim, hram sv. Save ima. I ne samo to. Bez ikakvog vidljivog razloga deo parka je poklonjen SPC da gradi nekakve parohijske domove i patrijarsije, a oni su i taj dom, odnosno placeve ogradili i to tako stoji na sred parka. Isto vazi za skandalozne ograde (i skandalozne crkve) na Novom Beogradu.

U principu nemam nista protiv "crkvice" na Adi, ali ovo je sadjenje tikvi sa djavolom. Kada bi nasa crkva pristajala (u stvari nas Grad propisivao) uslove kakvi se propisuju na zapadu, to bi bilo u redu... ali ovako kad pomislim da mora da dodje i parohijski dom i kapelica. Osim toga, meni se cini da je crkva na Adi u suprotnosti sa nacelima uredjenja SPC a ono je parohijsko, a to znaci da svaka crkva treba da pokriva odredjen broj "dusa" naseljenih u okolini. Crkve u parkovima u svetu zidaju manjinske crkve jer time nece da daju prednost odredjenom kraju grada jer samo jednu crkvu za ceo grad ili cak oblast mogu da priuste - ovako lepo svi treba da dodju u park.

U svakom slucaju totalni i sramotni gubitak razuma. Vi ste meni jednom prilikom rekli da se stidim zato sto sam smatrao da ljudi koji su trajno spreceni ne mogu da ostanu na javnim funkcijama. Ja mislim da je ipak gradska vlast pocev sa unistavanjem Kalemegdana i skandaloznim obnovama fasada, preko fantomskog deljenja stipendija studentima na privatnim fakultetima, pausalnog odbijanja svih mogucih vrsta osavremenjivanja grada i konacno izdavanja dozvola za skaredne verske objekte SPC ta koja treba da se stidi. U Italiji u jednom delu Rima katoicka crkbva je cak 50 godina morala da odlaze izgradnji crkve, jer nije dobijala za lose projekte saglasnost grada.

Поштовани господине Бобићу,

прочитала сам текст у „Блицу“ од 12.4.2007. године у коме Ви кажете да су грађани криви што у Београду у последњих пет до десет година, све више има нелегалних кућа и станова, што свако ко има пун џеп пара има право да примењује „свој детаљни урбанистички план у Београду“. Морам да нагласим да инспекцијска служба градске општине Вождовац, а богами и градска управа - секретаријат за имовинско-правни послове и грађевинска инспекцију, а ни секретаријат за урбанизам и грађевинске послове за град Београд не желе да раде свој посао и од Београда направе праву европску престоницу. Уместо тога, наведене службе дозвољавају да се од Београда прави касаба, а од званично признатих улица - сокаци. Ово могу да документујем и одговором начелника Одељења за инспекцијске послове градске општине Вождовац, госп. Драгомира Бабића који каже да је урбанистички хаос у Мокролушкој улици у Београду настао: „због непостојања плана детаљне регулације овог подручја, као и непрецизном и нејасном законском регулативом“. (допис СО Вождовац - бр. сл/08 од 17.01.2008.)
Можда регулациони план не постоји, али законски прописи постоје и кажу - не може ништа да се гради.
Дипл. инг. арх. Бранислава Игњатовић, грађевински инспектор СО Вождовац (допис Со Вождовац од 17.01.2008.), иде још и даље и каже да: „увидом у планску документацију утврђено је да за наведено подручје (Мокролушка улица) није урађен план детаљне регулације па самим тим није дефинисана ни регулација Мокролушке улице (профил саобраћајнице и ширина тротоара).“
Да ли ја као обичан грађанин треба да упућујем стручне људе и овлашћену инспекцију општине, да постоји законска регулатива којом се без регулационог плана, дефинише шта је сокак, шта је улица, шта је булевар итд.?
Обратила сам се и већ наведеним градским институцијама, Секретаријат за урбанизам - бр. дописа IX01-350-5-327 - 30.1.2008. и градској грађевинској инспекцији - бр. дописа XXI04 3546-31 од 30.1.2008., али не очекујем да ће се нешто променити, јер је човек већ почео са радовима на кат. парц. 5964 у Мокролушкој улици.
Обраћам се Вама господине Бобићу да својим ауторитетом утичете на општинске и градске службе да раде свој посао. По овоме до сад ја с' правом могу да закључим да нису криви грађани што ће Београд поћи у Европу прљав и урбанистички хаотичан, а и питање је да ли ће Европа таквог да га прими. Ја не бих!

Немоћни грађанин Београда,
Нада Марковић