Novinarstvo i aktivizam

Od 15. do 18. maja 2009. godine, u Američkom univerzitetu u Kairu održan je međunarodni seminar posvećan online novinarstvu i blogovanju. Na skupu je učestvovalo više od 40 novinara i blogera iz celog sveta, iz Brazila, Bolivije, SAD, Švedske, Velike Britanije, Belorusije, Egipta, Alžira, Tunisa, Irana, Južne Koreje i mnogih drugih zemalja.

Na poziv Kamal Adam centra (the Kamal Adham Center for Journalism Training and Research) prisustvovao sam pomenutom seminaru i imao priliku da u panel raspravi govorim na jednu od nekoliko predviđenih tema: "Povlačenje crte između novinarstva i aktivizma" (Drawing a line between journalism and activism). Izlaganje je bilo vremenski ograničeno tako da sam uspeo da iznesem samo nekoliko osnovnih razlika između novinarstva i aktivizma kao i da pomenem rad Škole za online novinarstvo u Beogradu i navedem jedan izuzetan primer aktivizma koji je pokrenut na B92 blogu, a proširio se izvan internet prostora.

U nastavku sledi moje izlaganje u Kairu ali sam ovaj tekst napisao da bih, pre svega, čuo vaše mišljenje u vezi sa pomenutom temom. S obzirom da nije jednostavno izložiti mišljenje u nekoliko rečenica u sekciji za komentare, možda bi bilo interesantno da oni koji su zainteresovani napišu post u kome bi napravili razliku između novinarstva i aktivizma, odnosno odgovorili na pitanje zašto pišu blog i koliko blog može da pomogne odnosno odmogne čitaocima da saznaju istinu.

Nakon nekoliko uvodnih rečenica i predstavljanja sebe i države iz koje dolazim, rekao sam sledeće:

"Prema mom misljenju, zadatak novinara u klasicnom znacenju te reci je da objavi istinu i da je na taj nacin predoci citaocu. U tom smislu, novinar je ispunio svoju profesionalnu duznost. Sa druge strane, aktivista je neko ko koristi informacije i znanja ne samo da bi ih predocio ciljnoj grupi, nego da bi na osnovu njih, a kroz razlicite oblike delovanja, menjao postojece prilike i kreirao nove. To, naravno, ne znaci da novinar ne moze biti aktivista, i obrnuto, da aktivista ne moze biti novinar.

U eri interneta, istina mnogo lakse pronalazi put do konzumenata. Oni vise nisu samo prosti citaoci, nego, posredstvom komentara koje mogu da napisu povodom novinarskog teksta, na izvestan nacin postaju novinari aktivisti. Isto tako i online novinari nisu samo autori tekstova, nego aktivno ucestvuju u diskusijama koje nastaju povodom njihovih tekstova. Zato je danas razlika izmedju novinarstva i aktivizma vrlo osetljiva.

Ipak, novinarski tekst, bez obzira da li je rec o stampanoj ili online varijanti, mora da ispunjava odredjene novinarske standarde. Naravno, treba praviti razliku izmedju klasicnog i online novinarstva u pogledu formi i oblika kojima se sluze, ali i jedna i druga vrsta novinarstva mora da sluzi istini, mora tu istinu kratko i jasno da predoci citaocima.

Sa druge strane, aktivizam uglavnom nije ogranicen kodeksima i pravilima zato sto aktivizam nije profesija, nego vid dobrovoljnog angazovanja. Zato neki smatraju da komentarisanje novinarskih tekstova objavljenih na internetu cesto zamagljuje istinu i zbunjuje citaoce jer nisu moderisani, a da blogovi, kao narocita forma online aktivizma, pruza mogucnost licnog stava ali i brojne proizvoljnosti koje vrlo cesto ne sluze istini. Medjutim, postavlja se sledece pitanje: da li je ukidanje prava na licni stav, u stvari, neka vrsta cenzure?

Zbog svega sto je pomenuto, mislim da je veoma vazno da postoje skole za online novinare, kao i eticki kodeks  ove nove profesije, ali isto tako su nam potrebni edukovani aktivisti, koji ce se takodje ponasati u skladu sa nekim definisanim pravilima.

Ja sam ovde i kao predstavnik Global Voices tima i sa ponosom mogu da kazem da je ta organizacija dostigla visok stepen aktivizma koji ima svoja pravila i koji, koristeci blogove kao izvor informacija, zaista na najbolji moguci nacin doprinosi sirenju istine u svetu. U ovom primeru nema znacajne razlike izmedju novinarstva i aktivizma.

Vec sam rekao da dolazim iz Srbije i takodje sa ponosom mogu da kazem da u mojoj zemlji postoji skola za web novinare koju je nedavno zavrsila druga generacija studenata. Takodje, mogu da istaknem i jedan vrlo pozitivan primer online aktivizma u Srbiji o kome sam pisao za Global Voices.

Pre deset meseci, srpska blogerka Krugolina Borup objavila je seriju postova na B92 blogu naslovljenu: „Zašto Srbi treba da izumru od bele kuge?" Ovi postovi su se odnosili na njeno veoma loše iskustvo prilikom porođaja, na nehuman tretman medicinskog osoblja, na korupciju u porodilištu. Stotine čitalaca iz Srbije i dijaspore komentarisale su njene postove, a mnogi od njih napisali su sopstvena iskustva

Ubrzo posle objavljivanja tekstova, Krugolina Borup je pokrenula građansku inicijativu "Majka Hrabrost" i kreirala web sajt sa istim imenom. Osnovna ideja je bila da ohrabri sve žene (majke) da opišu svoja iskustva bez obzira kada su se porodile.

U sekciji za biografiju na sajtu "Majka Hrabrost", Krugolina je između ostalog napisala:

"Reakcija čitalaštva... navela me je da učinim i nešto više, tj. da počnem da prikupljam priče s porođaja i da ih objavim na ovom vebsajtu.

Da li će ovaj moj trud uspeti da pokrene bilo šta da bi se situacija u srpskim porodilištima promenila, ne znam..."

Danas je ovo veoma ozbiljna i masovna inicijativa a Krugolina Borup, čije je pravo ime Branka Stamenkovic, postala je 5. laureat Disruption nagrade koju Luna TBWA agencija dodeljuje pojedincima ili organizacijama za društvenu odgovornost i promenu društvenih konvencija.

Zarvsicu recima koje je povodom dodele nagrade Krugolini Borup napisao jedan srpski bloger:

"Pre tačno deset godina bio sam na skupu skautskih organizacija Istočne Evrope u Varšavi. Gost skupa bio je tadašnji Poljski ministar za transformaciju i lokalnu samoupravu. U zemlji koja je tada beležila najveći rast u Evropi (ne samo privredni), ministar nam je za nekih 15 minuta govora, objasnio šta je ključ napretka: "Postigli smo dobar rezultat tek kada smo uspeli da objasnimo ljudima u našoj zemlji da je boljitak zemlje i njihov problem. To niko ne može da uradi za njih. Nema napretka ako u njemu ne učestvuje svaki gradjanin"..." 

Hvala vam na pažnji."