2019-09-10 13:26:30
Društvo| Reč i slika| Sport| Život

Ferka

loader RSS / 10.09.2019. u 14:26

Znam, previše je blogova o sportu ... Ali situacija je takva. Zgusnuti događaji, nacija uprta u loptu ...  Da, da, neizrecivo mi je krivo što se sa našim košarkašima izdešavalo ovako. Mnogi su ih već videli kao šampione. To je možda napravilo onu nijansu taktičnosti, manjak sportske napetosti i tuče, dok su protivnici igrali "na život i smrt". Ali, sada im treba dati podršku. 

3Twk9lLaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvTm1JN01EQV8vZDU4NTlhZjgwZGYyZTYzYzNmMWViOTQ4NzBmM2ZkMjYuanBnkZMCzQLkAIEAAQ

 

Da, tema je ... kako ono beše ... Da - "Zašto smo prsli od Španije?"  

Zato što se nismo oporavili od poraza prethodne večeri od Portugalije u sportu koji je za nas odavno više od smučanja. A onda smo sve nade opredelili, tako emotivno roviti, u košarku, da zacelimo rane od prethodne večeri. Tu odigramo (kao da je neko bajao) ispod svih očekivanja, a Špancima svaki bačeni šporet prođe kroz koš. Oni odigrali svoj maksimum, mi 40% svog potencijala. Slučajno? Ni slučajno. Vratilo nam se kolektivno nepoštenje. Jer: za sve to vreme zaboravljamo ono najvrednije, najiskričavije - naše devojke, odbojkašice, koje se večeras opet bore za zlato. Kako da ne budemo onako, generalno-sportski kažnjeni porazom u ovome ili onome? Ne bi bilo pošteno reći da nismo prizivali. To izokrenuto vrednovanje stvari vratilo nam se u obliku kazne za fudbal i košarku. Odbojkašice su vrh. A mi ne poštujemo tu činjenicu, nego pišemo, čitamo, ogovaramo, uzdišemo oko i zbog fudbala, najviše, pa zbog košarke ... Odbojkašice su opet onako neprimetno ispraćene na takmičenje. Da li je tako? Jeste. Svaka čast guranju lopte po livadi, svaka čast parketu i košarci, ali prioritet je ono što je sada evidentno uspešnije. I dolazi kao prvo po redu. U finalu smo. U finalu.  

odbojkasice

 
 
 
2019-09-06 15:56:45
Eksperimenti u blogovanju

Korak po korak

zilikaka RSS / 06.09.2019. u 16:56
Pa da vidimo šta će ispasti.
,giphy.gif
 

Iako se protivrečnim izveštajima Turnera i Šefera ne može pokloniti potpuno poverenje, neke činjenice ipak nisu sporne. Opunomoćenik Ministarstva inostranih poslova Feliks Bencler (Felix Benzler), kao što je već napomenuto, urgirao je još u avgustu deportaciju svih Jevreja. Pošto su jevrejski muškarci streljani odlučeno je krajem oktobra na jednom sastanku, na kome je učestvovao Fridrih Zur (Friedrich Suhr), jedan od Ajhmanovih predstavnika iz Berlina, da žene i deca budu internirani i deportovani u jedan "sabirni logor na istoku" čim to bude tehnički moguće. U decembru je Bencler ponovio svoj zahtev da Jevreji budu što pre deportovani, a pominjalo se naredno proleće kao najraniji mogući termin. Posle Šeferovog dolaska, Bencler je od njega takođe zahtevao da ubrza deportaciju Jevreja iz logora Sajmište u Rumuniju. Naime, i za Šefera i za Benclera, ovaj jevrejski logor sa svojim komplikovanim procedurama, smešten na teritoriji Hrvatske, sa snabdevanjem iz Srbije, čiji su čuvari spolja bili pripadnici Ordnungspolizei, dok se unutra nalazio pod upravom Sipo, predstavljao je "isuviše veliki teret". Nijedna instanca nemačkih okupacionih vlasti nije želela produženo postojanje Judenlagera. Na konferenciji u Vanzeu 20. januara 1942., Hajdrih je objavio svoju nameru da sprovede deportaciju sa zapada na istok. To je značilo da se Srbija neće rešiti svojih Jevreja njihovim deportovanjem u neposrednoj budućnosti, a Hajdrih je mogao da predvidi nove žalbe zbog ovog novog odlaganja. Istovremeno, u Hajdrihovoj Sipo-garaži dovršavana je gradnja posebnih kamiona-dušegupki namenjenih ubijanju jevrejskih žena i dece pošto bi njihovo streljanje bio isuviše nezgodan posao.

 
2019-09-04 07:52:08
Život

73

mikele9 RSS / 04.09.2019. u 08:52

Biblija

A ovo su ljudi one zemlje što pođoše iz ropstva od onih koji biše preseljeni, koje preseli Navuhodonosor car vavilonski u Vavilon, i vratiše se u Jerusalim i u Judeju, svaki u svoj grad:

36 Sveštenika: sinova Jedanijih od doma Isusovog devet stotina i sedamdeset i tri.

73 godine, to mu dođe 38.368.800 minuta. I šta sa tim? Dok sam ovo objavljivao, prošlo je minut, dva. Nepotrebno uzaludan podatak, besmislen! A eto, izračunao sam ga a možda nije ni tačan, ma koga briga.

Ima ona pesma

 

Realpolitika deluje kao davna prošlost. Stvari su stigle do polarizovanja koje više ne trpi nijanse. Zato su raniji koncepti danas potpuno nefunkcionalni. Klasična politika je izgubila posao. Primat je dobila tehnificijelna politika, bezdušna, potpuno planirana, odljuđena. Recimo, induktivno, otkud rijaliti? Kao medijska pojava, da, ali pre svega kao društveni fenomen? Da li je neko to isforsirao zato što voli prost puk, i, onako altruistički, daje mu zabavu, ili kroz tu formu plasira nekakav svoj interes? U prvo ćemo teško poverovati. Onda, šta? Rijaliti ima zadatak da spusti nivo shvatanja života, nivo bavljenja stvarnošću, iliti da podigne nivo plićaštva, pojednostavljenja stvari i pojava, da agresiju nametne kao društveno prihvaćenu normu, da umesto dijaloga nametne oštru svađu i glumatanje, ... 

images?q=tbn:ANd9GcQjqpJb8GGnI1RM-33k4QQ3F5HCSHViU1w5Qi-I6PU5K7TvquIi 

 
2019-09-02 19:29:32
Ljubav| Mediji| Nostalgija| Planeta

Geografija zvuka

Goran Vučković RSS / 02.09.2019. u 20:29

 

 

 

 

 

 

 
2019-09-02 00:22:47
Sport

Septembarski počeci

NNN RSS / 02.09.2019. u 01:22
Naše odbojkašice, koje brane trofej, su se plasirale u četvrtfinale EP, 
Novak Đoković bi trebalo da uradi isto, a ispred sebe ima velikog GS rivala Stena Vavrinku i ovo neobično rivalstvo je obeležile neke prethodne sezone.sport-sports_41-512.png
 
2019-09-01 17:08:20
Reč i slika

DELTA

G.Cross RSS / 01.09.2019. u 18:08

48660029822_35e52e27be_z.jpg

 

Legenda kaže:

Sveti Đorđe je jurio Aždaju kroz Crnu Šumu i ranio je. I Aždaja je pala. I gde je njen rep udario zemlju stvorilo se korito Dunava.
Ali Aždaja je bila samo ranjena i Sveti Đorđe je nastavio da je juri kroz mnoge zemlje

I na kraju kad su došli do Crnog mora Sveti Đorđe je ubio Aždaju. I ona je pala i gde je njena ruka-kandža ostavila otisak u zemlji nastala je Delta Dunava.

I tako, na kraju gde kanal-rukavac Dunava

 

Pa da li je...
Pa da li je...
to moguće!?
to moguće!?
Najnovije statistike dolazaka i noćenja turista iz Srbije u Hrvatskoj demantuju sve tabloidne i pinkoidne mrziteljske

 
Jednom sam vežbanja memorije radi pokušavao da se setim sebe iz daleke prošlosti. Sedeo sam u sobi potpuno sam. Imao sam sve vreme sveta pred sobom, nečiji možda ceo život.  Ljuljao sam se lagano napred nazad i osluškivao vodu koja se mreškala u dvorišnom bazenu. U takvim, za eksperiment sa sopstvenim sećanjem, reklo bi se idealnim uslovima, najdalje što sam stigao u premotavanju trake bio je povratak u operacionu salu dečije klinike. Imao sam 4 godine i jasno se sećam kako mi lekar na lice stavlja masku inhalatora kroz koji ću udisati anestetik neophodan da bi mi bezbolno bio uklonjen treći krajnik. Mogao bih da napišem i da se sećam prvih minuta svog života jer moja majka nije mogla tokom trudnoće saznati kog sam pola (ultrazvuk još nije bio u svakodnevnoj upotrebi) te je babica, mora biti, odmah nakon što sam se pojavio na ovom svetu, izgovorila: Muško! Ali to bi bila logička manipulacija. I povrh svega nepošteno.
 
 
 

prozaičnost jave stoji nasuprot proizvoljnosti sna - ili je možda obrnuto? ( г. Дарко Тушевљаковић)

затекнем се у мислима без разлога о догађањима лишеним смисла и одредишта, посебно јутром, ја неизлечиви пецарош, док запиљен у одраз ме у мутној води меандра дунавског, подно Села нам, месим ноклу, полуразбуђен,чучећи на полупотопљеном корену врбе комбинујући како да се што спретније провучем кроз још 1 дан пензионерског живота ми додељеног

 
 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana