U stvarnom svetu ne postoje nikakvi likovi. Ne postoje ni događaji. To ne znači da je stvaran svet jedna beskrajna praznina. Znači da je jedan neverovatan sistem priča u koji proizvoljno projektujemo likove i događaje, kao kakve komentare Roršarhovih mrlja ili sazvežđa. Grupe zvezda su tamo gore, pa su tamo gore, ali sazvežđe je priča unutar našeg uma, ono ne postoji u stvarnom svetu. Po sličnom ključu razlika između svakog ponaosob i ostatka stvarnog sveta je samo ideja. Ne postoji zapravo razlika. Pripovedanje je suština sličnosti. Paradoksalno, da bi se pričala priča, mora se s namerom zaćutati. Valja se izolovati od svih priča koje se već neprekidno odvijaju unutar lobanja. Većina nas kompulzivno razvija nekakve priče svakog dana, tako reći priča samom sebi. Oni koji se drznu da takve priče pričaju naglas dobijaju naznake ludaka ili luđakinja. Jasno je da ako non-stop pričamo, čak i u sebi, ne možemo čuti šta drugi imaju da kažu. Na istom tragu prestajemo da razumemo i sopstvena kazivanja koja postaju zagušena i preglasana novijim i najnovijim narativima. Tako prestajemo da mislimo o priči i počinjemo da mislimo samo o pričanju. U neku ruku gubimo kontakt sa stvarnim svetom.
 
 
 
2019-05-31 16:31:57
In memoriam

Doćeralo Cara do duvara

mikele9 RSS / 31.05.2019. u 17:31

Sve više ličim na švajcarski sir, pun praznina i šupljina! Jutros dok sam pio kafu na terasi, saznao sam da je iznenada umro moj divan i dobar drug Roki! Osetio sam fizički bol, počeo sam da se tresem, oči su mi zasuzile. Nemoguće! Pre tri dana smo se zajedno uspinjali Pop Lukinom, išli smo na izložbu našeg drugara u Prodajnoj galeriji Beograd na Kosančićevom vencu. Smejali smo se i prisećali raznih zgoda. Roki je bio duhovit do neba. Dobro bre što ne dođeš do mene da popiješ... kafu ili čaj, ne ti ćeš da dođeš kod mene da pijemo na terasi. Dogovoreno!

Na polaganju

 

F180518YS023_i.jpg

 

Protesti su reakcija na izjavu jednog rabina da su "žene koje su žrtve silovanja same krive jer su izazvale pohotu kod inače smernih muškaraca svojim kurvinskim oblačenjem." Protesti su nazvani po tome - "Kurvinski marš."

 
2019-05-30 15:59:11
Ljudska prava

B 1

mikele9 RSS / 30.05.2019. u 16:59

Često razgovara sa vrapćićima. Ima jedan žbun pre nego što se popne do ulaza u zgradu e tu im je skupština. Ima ih pedesetak i neprekidno dživkaju. Pokušava da oponaša njihovo glasanje a oni često nakrive glavice i za trenutak prekinu razgovore, svađe, prepirke, dogovore... Donosi im mrvice hleba, žena mu je rekla da vole proso pa je počeo i to da im donosi. Godinama to radi, prestali su da ga se plaše, radoznalo ga gledaju dok prosipa hranu. Odvoji se dva, tri koraka i oni slete i počnu da zoblju.

Kakve su to ptice, pitala ga je žena, liče na gugutke ali su veće. Izašao

 

Milica

Jednom prilikom,moj otac je doneo u našu novu kuću,malo belo prasence staro tek nekoliko nedelja. Radoznalo, umiljato, nezaštićeno.Boje kože kao naša samo sa svilenkastim svetlim dlačicama. Bez straha je prilazilo ljudima i radoznalo ih njuškalo. 

 

Ska Keler
Ska Keler
Uprkos mračnim slutnjama i politikantskim najavama, pobednici upravo okončanih izbora za novi saziv EU parlamenta nisu desničari i populisti, već pobornici programa koji se zasniva na zaštiti klime, socijalnoj pravdi i odbrani vladavine prava i demokratije.

Da, moralni i politički pobednici ovih izbora nisu ni plavi, ni crni, ni crveni već

 
2019-05-26 20:06:20
Umetnost| Zdravlje| Životni stil

B

mikele9 RSS / 26.05.2019. u 21:06

Sve će na kraju biti u redu a ako ne bude u redu, onda nije kraj.*

 

Ništa nije u redu! Ako kraj nije na vidiku, onaj dramatičan, revolucionarni, krvav, ima ipak svakodnevno krajeva koji nisu ništa manje dramatični za svakog građanina ponaosob. Možda će na kraju sve biti u redu ali on to neće doživeti!

And now something completely different! Na prvoj godini Pravnog fakulteta upoznao je dvojicu Avganistanaca iz kraljevske porodice. Čak se seća imena jednog od njih. Bili su sasvim normalni i pristojni mladići, ni po čemu se nisu izdvajali

 

Gost autor: Ana Knežević

 

Verovali ili ne: U BEOGRADU SE NA MAGNETNU REZONANCU U DRŽAVNOJ BOLNICI  ZA DECU SA SMETNJAMA U RAZVOJU I UOPŠTE DECU ČEKA OD 2 DO 7 MESECI!

VENTRIKULARNI SEPTALNI DEFEKT I SCOLLIOSIS IDIOPATICA

Da li znate šta im je zajedničko?

To su dve dijagnoze mog sina Prvenca koje sakupljamo polako u jedan debeli tefter dijagnoza još od rođenja! Sve pod kapom osnovne dijagnoze kpja se zove #DiGeorge sindrom ili #Mikrodelecija22q11.

Prva je sa rođenja, kada je trebalo da operiše srce pa smo čekali da vidimo

 

da skratim temu i kažem - zato što nije nadideološka. zato što je frihendična*.

index.php?action=getfile&id=6742481&disposition=inline&type=image 

 
2019-05-24 19:46:11
Ljubav| Nostalgija| Porodica| Život

O KOJEČEMU KOJEKAKO

razmisljam RSS / 24.05.2019. u 20:46

               Eto, priznajem da volim da trebim grašak. Nije da to ima ma kakve veze sa nastavkom priče, ali, pošto ista nekako mora da počne, neka joj ovo moje ničim izazvano priznanje bude taj neki početak. I tako nemam baš sasvim jasnu predstavu kuda će ovo pričanje da me odvede, tako da se ispostavlja da i nije naročito bitno koja će rečenica da stoji prva u nizu.

 

Sjajna Šrederova ideja!
Sjajna Šrederova ideja!
Pre 9 meseci, 25. avgusta 2018, uputio sam Otvoreno pismo visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku i bezbednost, gospodji Federiki Mogerini, publikovanom na ovom blogu (http://blog.b92.net/text/28461/OTVORENO-PISMO-Federiki-Mogerini/).

Poenta ovog pisma - predloga za razmišljanje - vezana je za rešenje

 
2019-05-23 06:08:50
Društvo

... dijalog je unutra ...

Đorđe Bobić RSS / 23.05.2019. u 07:08

 
2019-05-22 23:44:41
Kultura

furor poeticus

Черевићан RSS / 23.05.2019. u 00:44

Увек буди песник, па чак и у прози. - Charles Baudelaire

 

затекнем себе често како трагом поетског заноса, на таласу сензибилитета те рукописом контролисане имагинације , безуспешно вијугам слутњом могућег дорека ми умишљаја.

 

300px-National_Liberation_War_collage.jpg

Naš kolega blogopisatelj, Ante Oksidantović, previše je fino biće da bi neke pojave nazvao njihovim imenom, no zaista je neverovatno kuda srlja Srbija.

Sve više postajemo svedoci, da u jednom medijski bolesnom miljeu - što je, opet, ništa drugo do odraz nezdrave i tiranične ličnosti vođe nam; se odvija ispred naših očiju određeno  veštačko povampirenje sila koje su uveliko istorijski poražene i pregažene u srpskom narodu. Valja se podsetiti nekoliko istorijskih činjenica :

 

gošća autorka: Aleksandra Aksentijević

tekst u celosti prenesen sa portala bookvica 

 

 Nameru Svetlane Slapšak da napiše roman o političkoj dimenziji ljubavi, naročito telesne ljubavi, možemo smatrati samo delimično uspešnom. Njena je priča uzbudljiva i privlačna, a detalji i putopisni opisi antičkih spomenika i grčkih pejzaža efektan su i uspeo vodič na književno putovanje. Ono što neizbežno razočarava jeste to što kao samosvesna, izgrađena i nesumnjivo feministička autorka, Svetlana Slapšak daje jedan u konačnici ipak stereotipan prikaz ljubavnog odnosa, koji se neizbežno završava heteronormativnim životom u dvoje, u egzilu, daleko od umirućih socijalizama i njihovih kasnijih posledica.

 

Svetlana Slapšak, Škola za delikatne ljubavnike (Laguna, 2018)

 

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana