I'm sitting alone, singing to Moon.

He just smilin' on my sad night tune.

Night is so quiet, my song even more.

But I am not alone as I was before.

Moonpower in midnite hour, keeps me alive through hard night 

Vasa Pelagić, prosvetitelj

"...Malo njih je kadro da sjajem lepota razvedri sumornost našega života..." 

Jedan od najsjajnijih umova Balkana tokom XIX veka je svakako i Vasa Pelagić (1833, BiH - 1899, Srbija).

Kamo lepe sreće

Red je da ispratimo sva ova finala (iako ono najvažnije nije u skladu sa našim željama) dakle:

Tenis - Australian Open

Žene: Sabalenka - Ženg subota 09:30

Muškarci:  Medvedev - Siner nedelja 09:30

 Like Ingemar Stenmark, I make slalom through night.

Night is my kryptonite. With all that drama, sex&fights.

But DJ bring me remedy.

Hey Mister, with Sound System -

Fill this space with THE BASS!

They said - You live once.

But you die twice.

First time was when you saw her eyes.

Love is murder. But a quiet one.

Love is murder without knife and gun.

Love is a murder, but I still live for love.

I am a self killer with my loving one.

Dok levo-desni, liberalno-autoritativni progresivni konzervativci i konzervativni progresivci evropice i kolektivnog zapadčića gledaju kako da nekreativnom kontrolom nad narativom povrate nemačku industriju, britansku vlast i američki mojo, pa Ukrajinu, Bliski Istok i ostala mora, sa pridruženom potrošačkom korpom pridruženih satelitića od vazalčića, svet ide dalje (uveo sam 3 dimenzije, ostale 4 dame i džentlmeni biraju)

Ko bi reko, a logično je bilo da sačekaju i ljube ruku višim duhovnicima evropske bašte, eliti endemskog evropskog pa sad zapadnog nacizma, sa IQ-ovima čak i par desetina iznad sobne temperature?! (ideju za deminutive i atributivno kvantno komešanje sam maznuo od Magičnog - s tom razlikom što je on talentovan - a šta drugo raditi ako već ne želimo da kleknemo i molimo se budalama za milost kad su nas saterali u ćošak, osim da poginemo boreći se dok im se cerimo u lice)

...

Meanwhile, nači dok su britanski konzervativci pred najvećim porazom u možda čak i 120 godina, pred ogromnim brojevima ljudi na ulicama, 80% Nemaca odobrava proteste poljoprivrednika, 40% želi da im se pridruži (bolji znalci kažu nečuveno za disciplinovane Nemce), veliki broj zapadnih većih država pred bankrotstvom u sledećih sad manje od 10 godina, ...

 We are livin' in simulation.

We are taking stimulation. Just to go on. Just to don't fall...from the track.

We are livin' in simulation. With a lot of turbulation...of a fake reality from my fake personality.

We are lost.

On the cost

Of a desert island...in the promised land 

Milan se probudio pre alarma/radija koji će za koji minut da zasvira sa zvučnika iznad kreveta kao kakav kuhinjski brass band. Zurio je u kvaku i podešavao svoj okulomotorni aparat, zoom in, zoom out. Kada je postao zadovoljan svojom optičkom moći upotrebi istu da locira cipele. Brže bolje skoči po njih jer ako stigne da izađe pre muzike veće su šanse da red pred toaletom bude manji. Hitro dohvati kvaku koju je do malopre nišanio i izađe u iznenađujuće praznjikav prostor. Vrati se korak dva po neseser sa toaletnim priborom i izleti u hodnik. Pred toaletom je bio samo jedan sveti otac koji je neočekivano brzo svršio. On uđe i zaključa vrata za sobom. Pusti vodu i uključi svetlo iznad ogledala koje jedva da je dobacivalo do 2000K pa je sve odjednom postalo žuto, dosadno i isprano. Njegovo lice, koje je počeo da razgleda, ne samo da je ostarilo od kada se obreo ovde, nego se i oteglo, izgubilo na aktuelnosti kao suši i avokado ili trap music i autotune ili roze kravate i šarene čarape. Neke druge stvari i nekakva druga lica su postali trendy, ali sada da ga neko pita koje i kakva, ne bi znao da objasni. Tako je ovo mesto delovalo na njega. Čekao je koji minut ne bi li mu se javilo, slučajno, ali pošto je i dalje stajao bez ideje, izađe iz sopstvene stupice, na brzinu opra zube i lice, spakova se i pođe nazad kod sebe.

   No complain, no explain. Maybe this's just not your game, maybe another'll be the same. No complain, no explain. That's just nature of the game, no one promised you fair-play. So, get out, or stay and play. They will come anyway

Još jedan slučaj akuserskog nasilja, jedan od mnogih, jedan gde nisu mogli da zatvore oči i zapuse uši jer je tišina parala prostor.

Nema vece sreće nego se radovati bebi, spremati se za porodjaj, a pre svega očekivati taj prvi plac.

Ja veoma dobro znam šta je akusersko nasilje, kada ti se smeju jer im kažeš da nikada nisi imala abortus, da je ovo prva trudnoća, nažalost u mom slučaju jedina jer nikada nisam ostala trudna posle toga, da te ostave 20 sati na stolu jer si Ciganka pa šta ima veze i da skacu po stomaku onda kada beba nestaje sa ctg a, a ja počinjem