2019-06-17 01:11:42
Hronika

ђулета потсет

Черевићан RSS / 17.06.2019. u 02:11

       (листањем породичног дневника у поводу .....170 годишњице 12 јуна)


седим неки дан у стану блиског рођака , пијуцкамо освежење од врелине овог јуна коју уз помоћ клима уређаја подносимо ,са прозорским погледом на Петроварадинску тврђаву, у вишеспратној кући саграђеној с'почетка седме деценије века претходног на месту Brukšаnca (некадашње војно утврђење на бачкој обали Дунава чија је посада чувала понтонски мост ка Петроварадинској тврђави ) тик крај данашњег Варадинског моста и докони листамо напабирчене остатке дневничких записа деде нам Стевана (кадгод исчепрканих у породичној заоставштини) а насталих управо у ове дане јуна поодавне 1899 г. у поводу пола века од 12. јуна 1849. године када је Нови Сад  умало сравњен са земљом ,а Породица нашег Претка остала без некретнине , те опљачкана.

 
2019-06-17 00:38:14
Reč i slika

Tamo gde prestaje logika...

Filip Mladenović RSS / 17.06.2019. u 01:38

...počinje Srbija!

 

Ana i Era
Ana i Era

U prevodu: memorandumske metastaze...


 
 
 
 
 

 
 

Vetra daj...


Predstava je rađena po motivima knjige „Seks za početnike” Jasminke Petrović i pripovetke „Mrtvo more” Radoja Domanovića. Skukob duha palanke i životvorne energije polazna je osnova za dramsku priču koju energično razmaštavaju svi akteri. Od groblja do kafane, od škole do pijace – mapirali smo mesta u kojima duh palanke bivstvuje. Palanka od pamtiveka oponaša pozorište – ona režira, glumi, određuje scenografiju, kostime – pustili smo je da uđe u pozorište i od toga napravili predstavu.

Dobro nam došli, drugarice i drugovi iz Beograda! Predstava će biti prikazana zahvaljujući dobrim ljudima u subotu, u 20.00 sati Magacin u Kraljevića Marka 4-8, u Beogradu. 

P. S. Prestava je bila zabranjena, bez razloga, ali sa povodom; pa sam zbog silnih peripetija bio odsutan s Bloga, ali je bilo brojnih drugra blogera koji su se javili i pružili podršku. Hvala im! 

 
2019-06-11 16:23:13
Na današnji dan

Odem

mikele9 RSS / 11.06.2019. u 17:23

u prodavnicu da kupim piće, dolaze nam prijatelji pa neka bude i alkohola, mislim, piva i kokte i 7-up, Prolom vode, MG Mivele. Kupim još nekoliko stvari, nosim veliki platneni ceger i kažem kasirki: Molim vas prvo flaše, ona me pogleda i osmehijući se upita me: Jeste li vi slikar? Jesam, odgovorim, našta ona: Mikele, Redovno pratim vase pisanje na blogu B92, fantastično pišete, oduševljena sam, pročitala sam sve što ste napisali, govori brzo, u redu iza mene tri žene, osmehuju se, radoznalo prate naš razgovor i ne pokazuju ni malo nestrpljenja.

 

dan šesti
 
Spavala sam, ponovo, samo 4 sata. Buđenje mi je sve lakše kako dani posta prolaze. Međutim u toku dana, iz čistog mira i bez naglog pokreta osetila sam bol u leđima. Ustala sam i uradila vežbe istezanja i bol se postepeno pomerio uz kičmu i pronašao svoje mesto ispod leve lopatice, duboko u mišićima, gotovo do same kosti. Intenzitet se povećavao gradualno do momenta kada nisam mogla duboko da udahnem. Delovalo je kao da ću se boriti za vazduh. Ovakva vrsta posta se ne uči na medicinskom fakultetu. Počela sam da pretražujem po internetu šta se dešava sa mnom. Neki od izvora su davali duhovna objašnjenja koja su išla do toga da je u pitanju zarastanje rane od izdaje, noža u leđa. Fiziološko objašnjenje ticalo se toga da tokom posta, pošto već ne troše energiju na varenje, ćelije počinju intenzivnije da zaceljuju stare povrede. Pročitavši to, setila sam se kako sam pre tri godine, imala lakšu saobraćajnu nesreću, u kojoj sam upravo to rame iščašila. Izgleda da nikada nije zaraslo do kraja.
Smršala sam 0.5 kg. Ostalo mi je pola litre vode.
 
 
 
 

БЕОГРАД - ДАН СЕДАМДЕСЕТ ПЕТИ

Мика - Јун 6, 1999 15:43 (195.250.*)

 

Безумље се, изгледа, приводи крају. Ракете још експлодирају по Косову и понегде по Јужној Србији. Београд, Ниш и друге градове надлећу мала јата беспилотних летилица (ноћас их је било 4-5 над Сењаком и још понека ту и тамо). Снимају, ваљда, оно што

 

Kada u Australiji prolazi školski autobus cestom, svi ostali učesnici u saobraćaju stanu. Bezbednost dece u saobraćaju visoko je rangirana na listi društvenih i državnih prioriteta.

Nevladina organizacija GIS Udruženje Srbije iz Zrenjanina prepoznala je važnost bezbednog tranzita dece od kuće do škole pa je za grad Bor kreirala aplikaciju sa mapom sigurnih staza za školarce. Dobar osnov da makar u tom segmentu "obezbedimo" celu Srbiju.

Centar za data novinarstvo - www.datamediamarket.com je vizuelizirao podatke

 
2019-06-10 08:39:43
Astronomija

#utisak

antioksidant RSS / 10.06.2019. u 09:39

jedina poenta protesta je mobilizacija. razbijanje apatije. ljudi su se osetili izgubljenima, napuštenima. protesti, koji su u jednom trenutku narasli na skoro 100 gradova, su sasvim lepo pokazali da neslaganje sa ovakvim stanjem u društvu postoji.
ono što se desilo usput je da su se pokazale i sve mane organizovanog političkog života u srbiji, koji je direktno i doveo do ovih na vlasti. opšta nesposobnost, sujeta i neprekidno pametovanje drugima, dok je broj sposobnih za samopreispitivanje ograničen na jednocifrene brojeve.
glavna tema je postala ko će na kamion.
zaboravlja

 

 

images?q=tbn:ANd9GcTL1yfMgCUIvcvpjfOxwYAfEkuZc7yjSy7n11iijBh40BSMAt9WUg 

Ima jedna dobra poslovica u našem narodu, koja oslikava u neku ruku i naše društvo, pogotovo u poslednjih par godina unazad, a to je baš ova „Dva loša, ubiše Miloša."

Kada sam bila mala, majka nam je uvek govorila da se čuvamo povodljivih i porocima vođenih ljudi jer su oni rak rana svakog društva, kolektiva i porodice.
Ne znam

 
2019-06-07 12:02:13
Gost autor

CEVČUGA

mikele9 RSS / 07.06.2019. u 13:02
Gost autor st.jepan
 


'Ajmo ilustrativno: 

Beograd. Nedelja, Prolećni dan. I, po navici, šetnja do Save. 
Ali gle, nema Save, ima samo golema jaruga, s ponekom smrdljivom baricom i razbacanim mrtvim ribama. 
A Sred jaruge, ogromna gvozdena cev. Tolika, da skoro dodiruje luk Brankovog mosta. Uzvodno (ha, uz-vodno), gubi se u perspektivi.

OK, zanemarite gornji fantazam, nedovoljno
 
 
2019-06-04 09:37:20
Kultura| Literatura| Umetnost| Život

Fusnota

bocvena RSS / 04.06.2019. u 10:37

Dubravka Ugrešić se u svom romanu „Lisica" bavi pitanjem kako nastaje priča i veze sitan vez od tuđih i svojih pripovedanja, da bi shvatila da „ispisujući kratku fusnotu ovome gradu, ja samo utabavam već nebrojeno puta izgovorene riječi. Nisam, dakakao, važna ja, nego fusnota. Fusnota je oblik preživljavanja."
Ovu misao pozajmljuje od Vladimira Nabokova i proširuje je na svekoliko postojanje: „...sve se u nekom času svodi na to tko će koga pretvoriti u svoju fusnotu, tko će koga pofusnotiti, tko će biti tekst, a tko fusnota. Svi smo hodajući tekstovi, koračamo svijetom s nevidljivim kopijama zalijepljenima za nas, s brojnim revizijama sebe samih, o čijem postojanju, broju i sadržaju nemamo pojma. Nosimo na svojoj koži biografije drugih ljudi o kojima pritom ne znamo ništa. Svi se lijepimo jedni na druge poput prozirnih folija sa skrivenim tekstom, urastamo jedni u druge, sve nas, svakoga ponaosob, naseljavaju tajni stanari, svi mi naseljavamo tuđe kuće. Nabokov je, čini se bio u pravu rekavši da smo svi mi djelići megateksta, fusnote velikom, nepoznatom, nedovršenom remek-djelu."
(„Human life is but a series of footnotes to a vast obscure unfinished masterpiece" - V. Nabokov)

E, pa ja sam žena fusnota.

 
2019-06-03 13:00:13
Astronomija

(ne)iscrno

antioksidant RSS / 03.06.2019. u 14:00

jedno je pitanje da li je moguće prodajom nešto zaraditi i da li treba prodavati ako se ne postigne dobra cena i ko će i kako sprovesti proces prodaje.

 

ali ne bih to pitanje posmatrao kao suštinsko, jer odgovori na njega su često samo posledica prethodnih koraka i odluka, prvenstveno posledica odluke - prodati.

 

jednom kada se krene u prodaju nema previše kontrole (naročito ako prioriteti prodaje nisu jasni).

 

stoga bih prvenstveno voleo da znam - da li treba prodati.

 

vlast kaže da treba (to je očito barem po

 
2019-06-03 10:19:11
Mediji

Pravičnost i pravednost medija

jinks RSS / 03.06.2019. u 11:19

fcc1.jpg

Kako li se zemlje širom sveta bore sa problemom pristrasnog izveštavanja u medijima. Jer, mediji, na ovaj ili onaj način, gotovo uvek, pored regularnosti izbornog procesa i razvijenosti parlamentarnog i vanparlamentarnog političkog života, na kraju postaju centralna tema na osnovu koje se ocenjuje demokratičnost nekog društva.

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana