Namerno parafrazirah Frenkija. Koj’ će mi moj Strangers in the night, kada postadoh stranac sam sebi i po danu! Odnosno, čuči u meni stranac povazdan i noću i danju! Ne stranci nego samo jedan a i njega mi je preko glave! Ne znam šta ću sam sa sobom! Dijafragma

dan je bio tmuran. a ja u sličnom raspoloženju.  

sipila je neka smrdljiva kiša i prosto nisam znao šta bih sa sobom.

nekoliko minuta sam zverao u prazno.

zatim, svojim tupim pogledom premerio zidove sobe.

nije mi se dopao poster mog omiljenog pisca, zapitah se zašto sam to učinio pre nekoliko meseci, kada sam ga okačio, i da li je on, taj pisac, u mladosti kačio svog omiljenog pisca na zid. da li je, recimo, Bukovski kačio Fantea? teško.  

shvatih da je glupost to što mi nabasalo na um, onda priđoh prozoru da vidim šta se dešava van

Сигурно је да нас чека далеки пут, али... има људи, дана, ситуација... који нас изнова подсећају да смо већ далеко одмакли од понора иза нас... 

Од мене једно велико хвала. Нарочито ако се сетимо "шармантног" претходника.

Železnička stanica je mesto gde grad neposredno kominicira sa okruženjem, bliskim i dalekim, sve dokle šine mogu da stignu, čak tamo do velikih voda. U Beogradu ima toga, sa svih strana dopiru koloseci, sve te šine dođu u grad na jedno mesto pa se tako dovoze i odvoze ljudi, roba, ali najvažnije su poruke koje uz ljude i robu putuju, neopažene, ali uvek pouzdano stižu, za njih ne postoji prepreka. Zato su železničke stanice u gradu važne, oko njih se dešavaju razna zbivanja i gradski ritam je živahniji. U blizini stanica grad živi brže nego na drugim mestima, upravo zbog poruka, učestalih poruka, koje donose i odnose vozovi.

Početak tzv. unutrašnjeg dijaloga obeležen je intervjuom poznatog dramskog pisca i akademika Dušana Kovačevića. Na iznenadjenje, pa čak i zgražanje mnogih, u pomenutom intervjuu Dušan Kovačević amnestira aktuelnog predsednika i doskorašnjeg premijera od krivične, političke i moralne odgovornosti

   Kako da preživimo radeći tri dana godišnje?

  Ako ste pozvali majstora da vam popravi nešto po kući videćete da to nije moguće bar u skorijoj budućnosti.

  Jer, sutra počinje cvetna nedelja.Ne valja se.Ne radi se naravno ni na veliki četvrtak,veliki petak , ne radi se ni na veliku subotu a o Uskrsu i da ne pričamo.

  Takođe nije valjano raditi ni na Svetog Iliju,Svetu Petku,Ognjenu Mariju , Svetog Aranđela, Sve svete .

  Crkveni kalendar je pun velikih i sitnih svetaca. Svaki drugi dan je crveno slovo.

  Ne pomaže ni ako majstoru

*serbian and eglish version bellow

U okviru kampanje „Ljubav na ulice!“ Queeria centar u saradnji sa Centrom za integraciju mladih i Švedskim helsinškim odborom za ljudska prava, a uz podršku umetnika:

Aleksandra Maćaševa, Alise Matović, Biljane Cincarević, Billjane Rakočević i Jelene Jelače organizuje humanitarnu akciju prikupljanja sredstava za Svratište za decu sa ulice.

Zašto ova akcija?

Ulice pripadaju svima, one su nedeljive, na njima svako mora da se oseća sigurno i bezbedno. Ipak, ulicama često dominiraju nasilje i diskriminacija, iskazuje se mržnja i netrpeljivost prema određenim grupama. Možda najviše prema onima koji na ulicama žive, rade, spavaju, kojima je ulica čitav život. Deca koja žive na ulici se neredovno hrane, nemaju gde da se okupaju, nemaju nijedan dokument, zdravstvenu zaštitu, spavaju na ulicama a devojčice su posebno ugrožene.
Zahvaljujući Svratištu, profesionalcima i volonterima koji su deci na raspolaganju 24 sata dnevno, do sada je posluženo na hiljade obroka, stotine dece je moglo da se okupa, da dobije hitnu zdravstvenu negu...
Aktivisti Queeria centra veruju da je povezivanja marginalizovanih grupa, iskazivanje međusobnog poštovanja i solidarnosti, važan preduslov u kreiranju drugačijeg – boljeg i pravednijeg - društva za sve nas.

a

U kratkim crtama ...

- Neki direktori od najbliže familije ...najviše vole firme ćerke.

- Batina ima dva kraja ...a vlast će svojom politikom omogućiti gradjanima da sastave kraj sa krajem.

- Vlast je končno shvatila da su nam promene neophodne ...bar kad je rezolucija o Kosovu u pitanju.

- Vuk dlaku menja ...a rezoluciju će tek ako

 http://blog.b92.net/text/23039/TESKO-BOLESNA-DECA-UMIRU-POLAKO-I-NIKOGA-NIJE-BRIGA/

 

                                                              otvarajući to zlatno pakovanje

i poslala mi majka hrpu kafetina i jos koječega,
da joj sin bude
dobro

Odvajkada arhitektura u Beogradu sledi ritam i moć grada i reaguje na događaje koji određuju okvir za živote građana, pa i sada. Beograd je nastajao u vremenima i u njemu su bili, dolazili i odlazili, ali i ostajali  razni - od Rimljana, Turaka, Austrougara, onih iz okolnih prostora ali i onih iz lokalne netaknute prirode - i svako je u grad donosio deo svoje kulture i svog viđenja sveta i svog okruženja, pa je i arhitektura u Beogradu takva, raznolika i liči na muzejsku zbirku, na sajamsku postavku ili avangardni arhitektonski performans. Zato neki delovi grada izgledaju kao zaostale turske kasabe, drugi kao da su preneti iz Evrope a neki nastali proteklih nekoliko decenija  liče na stovarište izgrađenih kuća, a onaj ko treba da ih razmesti na pravo mesto - kasni na posao!

Kad neće niko od VIP-ovaca, moram ja

Srpski olimpijski klub

Zvanično olimpizam na tlu današnje Srbije začet je 10. februara (23. po novom kalendaru) 1910. godine osnivanjem Srpskog olimpijskog kluba.

Srpski olimpijski klub osnovan je na inicijativu mladih oficira školovanih u Francuskoj, među kojima je vodeću ulogu imao Svetomir S. Đukić, u redakciji lista "Novo vreme" na četvrtom spratu hotela "Moskva" u Beogradu kao prva zvanična olimpijska organizacija kod Južnih Slovena.