B92 Blog

Brate, vidi kako je grozno brate ovo vreme. Nekako brate, nije ni leto, a brate nije ni proleće, ni jesen, a nije brate ni zima. Ne znaš brate šta je. Sparno brate, guši me brate, mnogo me brate guši. To je sve brate zbog globalnog zagrevanja. O tome brate kenjaju ovi ekolozi i vegetarijanci. Ali mene brate brine što sve to ne mogu brate da podnesem. Izgleda da je to brate zbog godina. Omatorilo se brate, omatorilo. Ovakvo sranje od vremena brate, utiče i na moje raspoloženje, ali brate ono što me više brine, utiče brate i na moju... kako se kaže brate, kako beše, ono brate, one male, one... Eto vidiš brate šta mi radi ovo vreme, ne mogu brate ni da se setim brate jedne obične brate reči... Inspiracija brate, inspiracija! Znači brate, ovo vreme utiče i na moju brate inspiraciju, pa moram brate da recikliram stare brate ideje. Baš me brate brine što sam brate počeo samog sebe da imitiram. Sve to brate ukazuje na to da brate starim.

Evo baš mi je brate, danas zubar izvadio brate, zub. Ostalo mi je brate, još 29 komada pa da brate, počnem da glasam za radikale, brate. Ceo me dan brate boli vilica. Ali vredelo je brate, vredelo. Žalio mi se brate žmu da ga ponekad okrznem brate zubima, pa sam brate morao da izvadim brate taj što mi smeta i remeti brate, bračnu sreću. Sad je brate moj žmu srećan, ali mene brate boli, mnogo me brate boli.

Polako brate ostajem bez zuba, već odavno sam brate ćorav. Bez naočara brate ništa ne vidim. Ne vidim brate crnu mačku, ni belog brate mačora. Da ti ne pričam brate o ostalim Kustinim brate filmovima. Misliš da bi brate izabrao ovakvog žmua da nisam brate ćorav? Ali šta brate da se radi, ubola ćorava brate koka neko zrno. Neću da se brate žalim, moglo je i gore brate da bude.

Glavna nagrada

Moje je ime je Juca i večeras ću se družiti s vama i deliti vam nagrade. Večerašnja nagrada, kao i svako veče je divni, najdivniji plazma televizor, koji može biti vaš ako pozovete naš jeftini, najjeftini telefon 0900 milion - milion i odgovorite tačno na prosto, najprostije pitanje. Minut razgovora je samo 50 dinara plus PDV.

Spremite se dragi slušaoci jer ću uskoro reći koje je večerašnje pitanje.

Da li ste spremni?

Večerašnje prosto, najprostije pitanje glasi: Ako je Ćira pop, šta je po zanimanju njegov prijatelj Spira?
Pozovite 0900 milion - milion i ako date tačan odgovor na ovo prosto, najprostije pitanje, divni, najdivniji plazma televizor može biti vaš.

Hajde, zovite me, zovite me, jer želim da razgovaram s vama.

Ja želim tačan odgovor, zato telefon u ruke i okrenite 0900 milion - milion. S druge strane žice vas očekujem ja, a moje ime je Juca i ako date tačan odgovor možete osvojiti divni, najdivniji plazma televizor.

Hajde dragi slušaoci, zašto me ne zovete. Biću jako tužna ako me ne pozovete. Ne, neću biti tužna, biću besna ako večeras ne poklonim ovaj divni, najdivniji plazma televizor. Stvarno ne želim da sutra brišem prašinu s njega, već će to biti vaš posao, ako pozovete 0900 milion - milion i date tačan odgovor na pitanje: Ako je Ćira pop, šta je po zanimanju njegov prijatelj Spira?

Izložba fotomontaža pod nazivom „Šminkeri" nastala je kao odgovor na sve izraženiji trend da svetski i domaći političari postaju zvezde, veće od onih estradnih i filmskih. Ali, za razliku od estradnih i filmskih zvezdi, političari nisu nimalo smešni niti zabavni. Zato je autor ove izložbe odlučio da to, uz pomoć Photoshopa promeni. Ako su već postali velike zvezde, red je da imaju i odgovarajuću (scensku) šminku. Izložba sadrži 50 fotomontaže svetskih lidera i srpskih političara, od kojih su pojedini našminkani u čast nekih velikih filmova, glumaca i pevača, kao što su Cabaret, It, Frankenstein, Joker iz filma Batman, Charlie Chaplin, What Ever Happened to Baby Jane?, Hulk, The Saw, Memoirs of a Geisha, A Clockwork Orange, Santa Claus, Josipa Lisac, Marilyn Manson...

Takođe, ovom izložbom se želi ukazati i na mali broj žena u svetskoj i srpskoj politici, zbog čeka je autor i odlučio da šminka muškarce i da na taj način feminizuje svetsku i srpsku politiku. Praveći od političara moderne i atraktivne transvestite autor je takođe želeo da ukaže i na homofobiju u pojedinim državama, kao što je to slučaj sa Iranom i Zimbabveom, čiji predsednici su se takođe našli u ovoj izložbi.

Autor izložbe je srpski gej aktivista, kao i glavni i odgovorni urednik GayEcho portala, Predrag M. Azdejković. Ideju za ovu izložbu dobio je nakon „šminkanja" srpskog političara Dragana Markovića Palme, koji je poznat srpskoj javnosti po homofobičnim izjavama.

Knjiga Lidije Obradović „Biti gej u Srbiji" počinje rečenicom: „Pred vama je najbolja knjiga o sukobljenom odnosu hetero i homo orijentisane Srbije. I jedina." U pitanju je prva knjiga bavi se kompleksnom temom homofobije u Srbiji i kako u našoj zemlji žive gej muškarci. Promocija je održana pod pokroviteljstvom Ministarstva za ljudska i manjinska prava povodom 17. maja, Međunarodnog dana borbe protiv homofobije.

Povod za pisanje ove knjige bio je istoimeni autorkin tekst za magazin „Prestup" koji je objavljen i na sajtu B92. Negativni i homofobični komentari na ovaj tekst iznenadili su autorku, te je odlučila da se ozbiljnije pozabavi ovom temom.

Knjiga obuhvata širok dijapazon tekstova i priloga, među kojima su ispovesti homoseksualaca iz Beograda, unutrašnjosti Srbije i Vojvodine, različitog porekla, starostne dobi, obrazovanja i socijalnog statusa. Za ovu knjigu specijalno su priloge napisali prof dr Ratko Božović - sociolog, dr Svetozar Čiplić - ministar za ljudska i manjinska prava, Jovan Ćirilov - dramaturg i Vesna Brzev-Čurčić - psihoanalitičarka.

Muškarcima koji vole muškarce svilen je gajtan stegnut oko vrata taman toliko da ih stalno žulja. Opomene radi, da ne zaborave da su nepoželjni kao sinovi, kao braća, kao kolege, kao komšije, kao prijatelji...

Zašto?

Ugrožavaju predrasude koje ih prate. Lakše je, iz neznanja, verovati u ono što se želi, nego se suočiti sa nepoznatim. Nepoznato i strah od nepoznatog idu ruku pod ruku. Opasna je to kombinacija jer provocira zapitanost: „Jesam li u pravu?" Ugrožavaju licemerje oličeno u rečima: „Gej je Ok, ali ne u mom dvorištu.

Folk diva Seka Aleksić nedavno je uradila set fotografija gde je u zagrljaju sa seksi devojkom koje će navodno biti objavljene u britanskom gej magazine „ReFresh". Svojevremeno se na naslovnici tog magazina našao i maneken Petar Perović, koji je široj javnosti postao poznat nakon učestvovanja u Velikom bratu. Mediji su kasnije objavili da je urednik magazina David Tickner demantovao tvrdnje da su fotografije snimljene za „ReFresh".

Na osnovu ove priče došli smo do zaključka da su naše zvezde i javne ličnosti spremne da se pojave na naslovnicama gej magazina i da je Srbija možda spremna da ponovo dobije svoj gej magazin. Podsećamo da se prvi srpski gej magazin „Dečko" ugasio pre pet godina.

Zbog toga organizujemo ovo glasanje kako bi utvrdili koji par treba da se pojavi na naslovnici prvog broja srpskog gej magazina koji smo simbolično nazvali „2deset", jer taj broj donosi sreću gej populaciji. Iako još nema govora o pokretanju gej magazina u Srbiji, smatramo da nije izlišno da odredimo ko će biti na njegovoj prvoj naslovnici. Možda ovo glasanje podstakne neko novinsko preduzeće da počne sa izdavanjem gej magazina.

Boris Milićević, gej aktivista iz Beograda, protestujući zbog nebrige države prema gej-lezbejskoj populaciji odsekao je juče sebi pišu i pozvao svoje kolege gej aktiviste da to isto učine.

Predsednik Gej-strejt alijanse Boris Milićević odsekao je juče sebi pišu, u znak protesta zbog nebrige države prema gej-lezbejskoj populaciji u Srbiji. Milićević je najpre odbio lekarsku pomoć, ali je na intervenciju premijera Cvetkovića pristao da ode u bolnicu na operaciju.

Prava drama je počela juče oko podneva, kada je okupljenim kolegama Milićević pokazao odsečenu pišu.

On je pozvao svoje kolege da učine isto sve dok Vlada Srbije ne promeni politiku kada je u pitanju gej-lezbejska populacija u Srbiji.

Rođen je 28. novembra 1980. godine u pogonima kragujevačke „Zastave". Odmah nakon rođenja postao je velika zvezda u SFRJ, ali je on sanjao velike snove i maštao o holivudskoj karijeri. Nije mogao da se pohvali posebnim talentom, niti lepotom, ali je posedovao želju za uspehom, slavom i bogatstvom, koja ga je vodila ka vrhu. Kritika je pokušavala da ga uništi, ali je on grabio napred ka vrhu, o čemu govori i impozantna filmska karijera. Uzeo je umetničko ime „Yugo" i krenuo u osvajanje Holivuda.

Svoju prvu holivudsku ulogu duguje komediji „Dregnet" iz 1987. godine u kojoj glavnu ulogu, inspektora Džoa Frajdeja, tumači Den Ejkrojd. On kao službeni automobil dobija „juga" za kojeg kaže: „Jedina kola koja je Služba bila spremna da nam ustupi bio je neobeleženi 'jugo' - uvoz iz Jugoslavije koji je Služba dobila od vlade te zemlje kao test vozilo, a koje predstavlja 'poslednji vrisak' srpsko-hrvatske tehnologije".

Nakon toga usledila je 1989. godine velika uloga u epizodi „Take My Wife For Example" popularne američke serije „Slučajni partneri" (Moonlightning) sa Sibil Šepard i Brusom Vilisom. Vilisov lik bezuspešno pokušava da se otarasi „juga" dobijenog kao neželjeni rođendanski poklon. On ga ostavlja u ozloglašenom kraju grada, gde niko ne želi da ga ukrade. Na kraju uspeva da ga se reši tako što ga slučajno ugura u iskopanu raku na gradskom groblju. Iste godine imao je dve slabo zapažene epizodne uloge u filmovima „Shocker" i „K9".

Naći partnera ili partnerku za seks je ponekad veoma komplikovana, teška, opasna, katkad i nemoguća misija. U taj proces treba uložiti puno energije, truda, vremena, istraživanja, ubeđivanja i na kraju se može desiti da cela akcija rezultira fijaskom i monologom: „Dragi, svakome se to može desiti". Ali, zamislite da vam, nakon što ste prevalili čitav taj put udvaranja i spremni ste da konzumirate njegove plodove, život počnu da vam zagorčavaju zakoni, koji kao i vaše komšije vole da zabadaju nos u vaš krevet i da kontrolišu ono što vi u njemu radite. Pojedini od tih zakona, koji su na snazi u nekim zemljama su apsolutno apsurdni i njih je prikupio američki pisac Robert Pelton u svojoj knjizi „Glupi seks zakoni koje niste ni znali da kršite".

Za mnoge muškarce proces muvanja je apsolutni pakao, jer moraju da se predstave u najboljem svetlu, da budu zabavni, šarmantni, zanimljivi, najbolji na svetu, sve kako bi stigli do cilja, odnosno seksa. Naravno u tom procesu muvanja ceni se originalnost te neki muškarci u Americi vole da koriste laso kako bi ulovili izabranicu svog srca. Ali, ako bi to učini u državi Džordžija u gradu Hogansvilu postojala bi opasnost da odgovaraju pred zakonom, jer je to izričito zabranjeno.

Kada dođe ovaj Vaskrs svi se nešto napale da se tucaju i samo o tucanju pričaju. Nisam vam ja neki konzervativac, ali bre ovi čak i ne biraju s kim će da se tucaju, nego daj šta daš. Bože me sakloni, ovaj svet je skroz poludeo. Mogu da se kladim da čak ni zaštitu ne koriste.

I mene su spopadali raznorazni sa svih strana.

- Peđa, hoćeš da se tucamo? - pitao me je jedan od tih seksualnih manijaka.

- Beži bre manijače jedan. (Svi već dobro znaju da se ja čuvam za brak i gospodina Pravog)

- Hajde, uzmi jaje u ruku i da se tucamo. Ako ti razbijem jaje, ono postaje moje, ali ako ti razbiješ moje, onda ono postaje tvoje.

- Beži bre budalo jedna, kome ćeš ti da razbijaš jaja. Kretenu bolesni.

Morao sam ovih dana non stop da branim family jewels od manijaka. Ne dam ja moje cojones svakome da ih razbija.

Ali, dok su svi bili preopterećeni tucanjem i seksom, jedna napaćena duša je patila jer seksa nema, niti će ga imati do kraja života. Evo meni su od same pomisli na takvu sudbinu kletu krenule suze.

Kako kaže dnevni list ALO!, gospodin Legija, koji je osuđen za ubistvo premijera Zorana Đinđića, sve je bliži tome da bukvalno zaboravi kako se vodi ljubav! (Meni suze nezaustavljivo liju niz obraze. Šta ću kad sam duševan i osećam empatiju sa onima koji pate). Bivšem komandantu „crvenih beretki" su već pet godina uskraćene ljubavne posete supruge, a apstiniraće od seksa još dugo u posebnom odeljenju požarevačkog zatvora Zabela, poznatijem kao „Alkatraz".

Jednom davno u jednoj dalekoj zemlji u jednom malom gradu živela su tri Romčeta. Pošto su već dovoljno porasli, a još uvek su živeli sa svojim roditeljima, odlučili su da se osamostale. Jednog dana obavestili su svoje roditelje da odlaze u beli svet, odnosno u beli grad. Roditelji su plakali i pokušavali da ih od toga odvrate. Plašili su pričama da u gradu belom ima mesta samo za bele ljude, o zlim ljudima koji u njemu žive, o Velikom Gramzivom Mišku i njegovom drugu Velikom Zlom Đilasu. Na njihovu žalost te priče nisu uspele da uplaše tri Romčeta, te su oni spakovali svoje stvari i krenuli ka gradu belom. Pratili su danima put od bele cigle i stigli do grada bele boje gde du odlučili da se nastane. Belograđani su ih gledali popreko, jer nisu bili beli, ali to Romčiće nije mnogo brinulo.

Našli su jako lep plac i odlučili da tu naprave kućice za sebe. Pošto su želeli da se osamostale, odlučili su svako napravi kućicu za sebe.