З О Р Њ А Ч К А Е Р Г Е Л А

или

дневна историја у неглижеу

Ovih dana Srbiju i (skoro) susednu joj Grcku zahvatile su letnje posasti.

U delovima Srbije nema vode. U opstini Cacak iskljucuju snabdevanje na po 24 casa. Srbija je zemlja bogata vodom. Za razliku od nekih drugih juznih drzava, Spanije, Grcke, Izraela, ima puno reka, jezera, prirodnih izvora. Opet, svakog leta negde je nestasica. Najcesce u gradovima koji imaju vodovode. I obicno se gradjanstvo upozorava da se ne zalivaju baste, peru kola, da, ako vec moraju da se kupaju, da se tusiraju, a i to na kratko.

Na Tari je pozar. Pre mesec dana sirom

 Ako ste čitalac dnevne štampe i politika je vaša svakodnevna  potreba, vaš imuni sistem za nerviranje dostigao je zavidni nivo otpora ka ljudskoj gluposti. Ako pak nije , manite se ćorava posla, barem na nekoliko dana. Ja teško pravim te višednevne pauze od politike i uprkos prlično razvijenom imunom sistemu za nerviranje neke vijesti me jednostavno izbace iz kolosjeka. Čitam kako je novoizabrani američki predsjednik povodom prvog  jubileja (sto dana  predsjednikovanja   ) održao konferenciju za novinare. Na pitanje o emigraciji predsjednik Obama govori kako treba

 Gost autor Mika                                                                     

                                                                          A Rex Ilusivii

STRATOSFERA, reče Junak Našeg Detinjstva, zagledan u zvezdano nebo. Na trenutak sam mu video benzinski pogled raširenih zenica u kojima se ogledalo nebo kao da ga posmatra istim intenzitetom. STRATOSFERA  je

Što reče Mirko Ilić, s čijeg fb-a sam maznuo ovaj kratki Mebijusov  strip - How to make something so simple, so complicated and so beautiful.

Reforma je čudna rabota. Promeniti stvari a da ostanu iste. I da traje što duže. I uvek pobeđivati na izborima sa istom pričom. Nije pitanje da li sam ja dobar nego znate li vi koliko oni ne valjaju? Sem na Voždovcu. Voždovac je sam rešio da izgubi. Tri puta je imao šansu da pobedi i svaki put ju je ispustio. Neka ga Voždovac savetnicima kad ga već niko drugi neće.

Iz publike se čuje…- Čedo oženi me…-
- Molim publiku da ne dobacuje. Na provokacije ne odgovaram, samo na ozbiljne ponude. Eto, to su mi isto vikali još davne 96/97 god. kad sam se spontano prikljucio gradjanskom protestu, ali kažem vam na provokacije ne

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

Srk ...

Listam novine, srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti ...

Srk ...

Predsednik je sa svojim timom uglavnom zadovoljan ... jedino bi promenio Beka, za koga neki veruju da daje autogolove ...O kakvoj postavci igre i taktici se ovde radi ... pokazaće vreme ...

Srk ...

U Sofiji je g.

Soba je imala sedam kreveta. Planirana je za jedan manje ali kako je četvrto odeljenje zagrebačke traumatologije u Draškovićevoj bilo u obnovi valjalo je rasporediti pacijente po sobama na ostala tri odeljenja. Bila je to ženska soba i sve stanarke su, osim Dine, imale više od šezdeset godina. Ono što ih je pak sve spajalo bile su bizarnosti njihovih povreda. Kada, ruka, lom. Pertla, skočni zglob, lom. Stepenice, podrum, ruka, lom. Stolica, sijalica, ključna kost, lom. Polustepenik, suton, skočni zglob, lom. Pad sa motora, kuk, lom. Dina je isto pala sa dvotočkaša, onog bezazlenog. Ona nikada ranije nije pala sa bicikla. Ništa nije slomila ali je nečujno pokidala sve ligamente u levom kolenu i morala je biti hitno operisana. Bio je to jedan od onih glupavih padova kakvi se mogu videti na nekom smešnom kućnom videu. Najveća šteta od ovog pada, ispostaviće se, biće pauza u snimanju njenog prvog kratkog filma, o nesanici, za koji potpisuje scenario i režiju. Pauza usled potpune nepokretnosti, usled tišine pokreta.

            Tako je Dina ležala u tišini, zurila u plafon i u svoje zavijeno koleno, u neku preopširnu Frenzenovu knjigu i u tetrapak Happy Day soka od pomorandže koji joj je doneo prijatelj iz Beograda misleći na vitamin C koji pomaže obnovu vezivnog tkiva kao i da je to zgodna pošalica; srećan dan, smešno, ne? Mogla je da sačeka sa padom nekoliko sati pa da vic bude još uspeliji i da se ubogalji prvog aprila. Zurila je i u svoje sapatnice koje su mahom spavale, posve tiho, odmarajući se od života. Jedino mesto gde se žena može odmoriti i bez griže savesti skinuti breme koje dobija rođenjem, je bolnica, a uganuće zgloba ili prelom kosti, koje vode na ortopediju, najsrećnija su moguća opcija. Dovoljno strašna da se od žene, iako je u bolnici, ne može ništa zahtevati a opet dovoljno bezazlena da je oporavak u najvećem broju slučajeva izvestan. Može se čak i produžiti nekom prepisanom banjom, mada će većina žena, čim svi ekstremiteti u određenoj meri profunkcionišu, nanovo biti uvezano nazad u svoj polni dolap.

            Razmišljala je Dina o toj tužnoj istini i pooštravala do pred sam kraj kadrove u glavi. Dolap, bunar, manjež... Zamislila je magarca sa obrijanim nogama.

"Alice: It would be so nice if something made sense for a change.", Alice in Wonderland

Citat po izboru urednika bukleta EU sexy issue, Rajka Božića 

Ms Milić je odlučila da strateški -edukativno pristupi određenim side effects koji su vaskrsli oko  usvajnja zakona protiv diskriminacije, pošto je isti  sa verom u Goksija Miletića and  Koaliciju, Marka Karadžića i LDP ispratila u Skupštinu.

Ms Milić se, naime, danima pita na šta su nekad sve ili i dalje onanišu likovi poput Plame, GajgEJr brojača

Ovo ce biti jako dosadan i dug tekst i verovatno ga necete razumeti.

To je ok.

Crkva.
Nasa crkva je kao sto su mnogi naglo skoro primetili, malo drugacija nego sto je mnogi zamisljaju, njeni koreni idu malo dalje od pevanja pesama po hramovima. Nekima je mozda cudno sto crkva sa dva pisma promeni volju skupstine i vlade.

Mozda ovaj tekst to malo pojasni.

Nevidljivi svemirski bog je stvorio sve, a mi imamo monopol nad verom jer nas taj isti bog mnogo voli...

narkoza

            U preostaloj praznini mojih skupljenih zenica može se videti samo crna rupa koja jede moja sećanja. Moje telo, taj iznutra oguljeni egzoskelet, nepostojano je kao zvezda u sazvežđu Letećeg magarca. Svetlo koje je zujalo nada mnom nestalo je usled kratkotrajnog gubitka napona na delu pruge, u blizini trafoa, neposredno pred stanicom u Rakovici. Tada sam provirio iz dubine svojih neorganskih elemenata gonjen tuđim organskim jedinjenjima i jedino što sam video kroz prozor, bila je crna noć. Usamljeno crno drvo pored šina je delovalo kao da ima i crno srce. Video sam sebe, van vagona, sa sekirom u ruci, spreman da udarim, u strahu da udarim. Napon je ponovo udario sklopku. Mahinalno sam zavio oči u kapke. Neon bi me u ovom momentu mogao oslepeti. Iz dubine plodove vode u glavi, rađao se glas koji je pokušavao da me upozori na sebe. Govorio je da je on eho izgubljene memorije. Setio sam se sebe kada sam kretao. Volim da krećem ali ne volim da idem. Plutao sam metar od poda spolja istetoviranog vagona i pola metra unutar plavog sedišta.

Политички систем је заглављен. Питања је много, одговора нема. Жеља је превише, задовољења само некима. Проблема на све стране, спремности да се искорачи из демагогије ни у траговима. А гласачи? Спремни да прогутају мит. О честитости, самоодрицању (али удаљеном и теоретском), ореол жртве је премали за све праведнике на речима. 

Али