Već dugo želim da napišem ovaj tekst, ali sada se eto ukazao i konkretan povod.

Mi do pre tri-četiri godine nismo upražnjavali zimovanja. To je za nas bilo previše. Da kuću, u zimnje doba, napusti pet primeraka ljudskog roda, od kojih tri manje sposobna za sopstveno odevanje, bilo je problem rešiv samo brojem ruku većim od četiri. Trebalo nam ih je bar k'o u one indijske boginje, što liči na pauka, a uvek joj ime zaboravim.

Prvo

No, radio je bez usmerenja, jer uopste nije imao nadredjenog sefa. Zato je gospodin strsljen, direktor firme, odlucio da takva situacija

Neka pitanja mi se vrzmaju po glavi posle sinoćnog nastupa ministra za sva vremena i sve režime:

Zašto je režim dao na Javnom Partijskom Servisu onoliko prostora jednoj od strana?

Da li će dati makar približno prostora i drugoj?

Da li nekome od brojnih koji su preneli i koji će tek preneti delove sinoćne propagande pada na pamet da u nedokazane bljuvotine unesu makar jednu reč ograde? Pitanje se odnosi i na „nezavisne“ medije.

Ne mogu, ama baš nikako ne mogu da razumem osobe zvane persone, potpisane imenom i prezimenom ili osobe s nadimkom, odnosno ne mogu da razumem njihovu potrebu za gadostima i više nego očigledno veselje i radost u pljuvačini i nipodaštavanju blogera ili komentatora.

Nemam ništa protiv da autor teksta objavljenog na blogu, oštro odgovori komentatoru s čijim se mišljenjem ne slaže, pogotovo ako isti troluje temu ili provocira. I da vređanjem odgovori na vređanje. Ali vrlo međutim, vređanje ima svoje granice preko kojih niko ne bi trebalo

- letnja dugodnevica  (solstice) je danas, 21.06. i u 12.28 počeo nam je Dan najkraće noći i to na "našoj polovini Zemlje" (koja se, samo zato što smo se mi ljudi tako dogovorili, naziva "gornjom" ili "severnom", što odmah mora zvučati sasvim šašavo svakome ko uključi mozak i zamisli Univerzum, jer  tada jasno vidi kako to ume da bude smešno i blesavo, kao i mnoge druge rutinske, mnogoponavljaljuće čovekolike predstave koje imamo o svemu i svačemu) -

Letnji solsticij (dugodnevica, suncostaj) je  vreme najdužeg dana (obdanice) na severnoj hemisferi koji označava dolazak leta i "trodnevno visoko stajanje Sunca", slično kao što zimski solsticij u decembru označava "Dan najduže noći" i "trodnevno nisko stajanje Sunca" na najnižoj tački neba.

Koliko god dugo da postoje pisani tragovi o  ljudima, koliko god legendi i mitova smo uspeli da upamtimo i sačuvamo od zaborava, sve, baš sve, govore o proslavama i zimskog i letnjeg solsticija, o ritualima, obredima, verovanjima, običajima ljudi širom planete koji svi neverovatno liče jedni na druge koliko god  i sasvim očigledno, u pradavnim vremenima ljudi bili geografski međusobno veoma udaljeni i naizgled bez ikakvog kontakta. Kretanje Sunca je povezalo mitove i legende, vremena i prostore, ritale i običaje ljudi koji nikada nisu saznali jedni za druge. Niti će, ikada.

Uz ivanjske običaje letnjeg suncostaja, vezana je jedna čuvena komedija - William Shakespeare „San Ivanjske noći“ (A Midsummer Night's Dream, 1594.). ili - "San letnje noći". Čudesna priča.

nastavilo se...

јесам заговарао опцију да тадић буде премијер и да на тај начин легализује позицију у којој се фактички већ и налазио, у којој, као председник дс-а "води и усмерава владу, стара се о јединству политичког деловања владе, усклађује рад чланова владе*". јесам и све ми се чини да сам грешио.

Tišina nikada nije tišina. I nije praznina. U njoj uvek nečega ima. I kad ne znamo šta je to nešto. Tišina je lekovita. Ona je avatar svih šumova. Na njoj vežbaju horovi bezglasnih pevača. Kad se tišina zgusne dobija se još veća tišina. Mada deluje isto. Tvar bez mirisa, sluha i ukusa.

Mislim da nikada nisam bila prljavija u životu. Na meni su pantalone koje su nekada bile bledo zelene boje. Na njima je sada blato, tačnije glina, velike količine svakojake prljavštine, malo krvi, fleka od sladoleda, nešto farbe i tragovi šapa. Pored mene je, naravno, Skali. Od večeras - Kraljica Splavova na Savi.

Slušali smo mnogo o tome da je neki čuveni bivši kancelar Alfred Guzenbauer uslišio molbu države Srbije da joj bude savetnik i promoter u inostranstvu. Ali pojavio se samo jedan tekst koji objašnjava ko je taj naš novi nadničar i šta o njemu misle van granica naših novinskih tiraža.

Evo par istina koje možda niste čuli o Guzenbaueru, a koje biste kao poreski obveznik ipak želeli da znate...

Evo opet ja pisem blog neplanirano ... i to samo sto sam pre desetak minuta odgovorio blogerki anchi da nemam vremena za tako nesto (ona mi predlozila da napisem nesto u vezi oslobadjajuce presude Haradinaju na sudjenju u Hagu).

Da budem iskren nisam ni pratio to sudjenje niti sam tacno znao ni za sta je njemu sudjeno. A o sudu u Hagu sam i ranije mislio da se vise radi o politickoj nego o pravosudnoj ustanovi. I malopre sam procitao blog  Nietzsches Aprentice  

Ovako izgleda toalet putničkog voza u Srbiji. 

Posledica turske vladavine? Urodjene štrokavosti? Depresije? Odustali smo od života?

 Ili je ovo ipak posledica partijskog zapošljavanja?

Subvencije železnici u 2015 su 11.7 milijardi dinara.

 Hoće li preteći