(сећања су веома важна обзиром да прошлост не можемо мењати)

ново ми животно окружење (Београд - је бооте ) тамо с'почетка седме деценије века зглајзнутог било је каписла да усталим прца. а како и не би кацмо Цимер и ја цео први факултетски семестар делили параваном преграђену  собу у поткровљу ул Старине Новака (код наглуве бака Олге,пензионерке) са две медицинарке такође бруцошкиње које су исчекивале смештај  ома ту за ћошком у ул 27 марта (студ. дом Вера Благојевић), по души више него добрих, а пуштених, к'о инас двоица, с'ланаца брига родитељских. ми равничари, а оне шумадијске брђанке, напасовасмо се .....сам' тако.

                 jer u snu zaspati donosi buđenje u nekom drugom životu (г. С. Павић)
прижељкивао сам одвајкада медитацију на врелу испупчене воде што би чинило неоноар приче узбудљивим и атрактивним за умишљај читаоца, али ми се то не остварује ,нити ће, замагљујући ми перцепцију бинокуларног указа сиве свакидашњице,неминовности на коју сам осуђен.

меморијом сећања, крај априлa т.г.

                             у садашњости прошлих времена (г.М.Анђелковић)

ево ме како на моменат застанем у уходаној рутини тренинга сувим веслима на осунчаној пространој нам дворишној тераси (ради растресања мравињања у рукама узрокованог тупаџијским послом за тастатуром рачунара те на тај начин рушећи ниво стреса и фрустрације,на које ме је карантински лимб актуелног мутабилног вируса Covid-a 19 принудио) ,да дурбин помагалом по флори баштенској исконтролишем кретање Унукиног керића, a поглед тај знатижељник уме да скрајне и кроз разређеност суседних живих ограда те уочим по коју комшику склону сунчању, а нагости опредељеној, кад оно, гле млађани комша крај базена к'о одмајке рођен тренира - прескаче конопац ,а да простите , вршњак му се баш разигро....

 

- шта уосталом може да изгуби онај ко је већ изгубљен у стварности која га окружује (г Писарев Ђ.)

 

има година како се овакав наш разговор баштенски одвијао јер нам плацеве кућне дели само метер висински шимшир ограде па се преко ње издиванимо онако у пролазу - баш се нервирам џигерица ми у мени дркти одједа (жали ми се комша Судија у пензији) кад слушам и гледам тв вести , Свет полудео начисто ,а ти - па ја и немам каде да у поменути екран пиљим радим по цели дан а и ноћна шихта ме апи почесто -па ко те тера да радиш оматорио си седи ко ја у поензији -па да се и ја једим и џигерицу тресем боље ми се бетонима бавити - па дообро како оћеш, а ја се баш једим.

-најволијем сетити се нечега што је било прије 50 и више година па онда то прибележити нека нетко некада чита ( г.Б.Ћосић)

зависник сам фото записа а навуко ме наст. физике Башић у основној шк 1957 г . прегршт сам их сам шкљоцнуо- те правио (црно -беле) у шк.фото лабу ,биле су излагане на паноима у ходницима школе ,скупљао их у кутије од ципела и онда.... временом...завршавале су на тавану куће нам у сандуку са јасно обележеним подацима о садржају истих. но разлог овој причици је једна фотка али не из мог времена него генерације ми испред, садржај је то другачије сандучине, али урамљених породичних фотки ( пренета код нас у кућу кад се тамо крајем осме деценије века прошлог рушила дедина кућа са књиговезницом а никог од наследника их нису занимале ,па ја покупих и уз постојеће сандуке на тавану нам прикључих) обзиром да су ми преци (рођењем н-сађани),  припадајући грађанском сталежу, придавали пажњу тој (тада) новини обележавања трајања и кад их не буде више, те тако скоро,

23. septembar 2007. | Izvor: B92, Beta Spektakularni oproštaj Divca

Proslavljeni srpski košarkaš Vlade Divac oprostio se u Beogradu pred više od 10.000 ljudi od profesionalnog igranja. "Želim da vam se zahvalim za veliku i nesebičnu podršku koju ste mi pružali tokom košarkaške karijere, koja je počela u Srbiji i,

Mile Bas

 Ja sam 77' godine došao u Beograd. Prvo sam počeo sam da sviram kod Ace Stepića, i to je trajalo četiri godine. U toku angažmana kod njega, ja sam paralelno svirao kao studijski muzičar. Bio sam u studijskom ansamblu Košutnjak, a onda kad su sazrele neke stvari, počeo sam da razmišljam da napravim nešto na estradi. One godine kad je Tito umro, nije se ništa radilo jako dugo, oko šest- sedam meseci sigurno. Muzičari su po Beogradu skapavali od gladi. Te godine sam snimio prvi singl, na kojem sam ja pevao, i tada se prvi put pojavilo ime ansambla Južni vetar. To

 

'' Zapravo, od umetnosti može da bude koristi ako vam treba, ne može da bude štete. I onda sam našao jednu definiciju umetnosti koja verovatno zvuči smešno. Ja sam rekao to je... i kažem sebi, to je kao aspirin, pri ruci ti je ako hoćeš, ako nećeš ništa, a ako ga uzmeš može da ti pomogne, štetiti ti, škoditi ti neće sigurno ''.

Ranko Munitić

Po­zna­ti film­ski kri­ti­čar i te­o­re­ti­čar Ran­ko Mu­ni­tić pre­mi­nuo je iz­ne­na­da u 66. go­di­ni.

Mu­ni­tić je ro­đen 3. apri­la 1943.

Feđa Dimović

Svi smo bili ubeđeni da posle Petog parkića nema više šanse da se slična svinjarija ponovi na teritoriji Beograda. Ova borba građana Zvezdare trebalo je da predstavlja neku vrstu presedana po kome će se ravnati svi budući urbanisti i neimari. Delovalo je kao da su nadležni konačno shvatili da u ovom gradu stanuju živi ljudi koji i te kako imaju svoje mišljenje i hrabrosti i snage da se za njega izbore. Zastavica koju smo u ime pobede zajedno poboli na uglu ulica Stanislava Sremčevića i Despota Olivera, trebalo je da osvetli put kroz betonske

Mrtvo more je, kao što mnogi znaju, svojevrstan fenomen. Zato ga skoro obavezno posete svi oni koji se nađu u ovom delu sveta, sa vidno većom radoznalošću od one koju pokazuju pred nekim drugim morima, kojih ima tako mnogo na kugli zemaljskoj. Ovde ljudi navraćaju ne samo zato da bi se divili njegovoj mrtvoj vodi, na izgled toliko mrtvoj da mrtvija ne može biti, već da bi udahnuli taj čudnovati vazduh koji se izdiže i širi dok mu se približujete, ali i da bi, makar i nevoljno, shvatili kako su predanja koja se vezuju baš za ovo more - toliko zanimljiva.

Pre velikog putovanja ovog leta, desilo se jedno mini putovanje.
Ovako je to bilo.

Pričale smo juče Ana i ja

Izvori buke su se gasili jedan za drugim.

Pre podne smo četiri sata proveli u regionalnom ministarstvu zdravlja Toskane. Imali smo sastanke sa (italijanska dijasporo, pomagaj!):

- Aldo Ancona (responsabile cooperazione sanitaria in Serbia)
- Valerio Del Ministro (responsabile del settore assistenza sanitaria della Regione Toscana)
- Michela Sodde (responsabile del settore materno infantile della Regione Toscana)
- Giuseppina Antico (gia responsabile del settore)

Upoznali smo se sa sistemom funkcionisanja kompletnog italijanskog zdravstvenog sistema, a posebno sa regionalnim sistemom ograničenim na Toskanu.

Došao poštar jutros, doneo mi odgovor od Kliničkog centra Vojvodine na moj zahtev za kopijom pisanog protokola po kome osoblje GAK-a porađa žene (vidi prethodni blog). Malo je reći da sam se (pozitivno) zapanjila brzinom kojom su odgovorili. Zahtev sam poslala u prošli ponedeljak, i za 7 dana već stigao odgovor! Svaka čast i pohvala na ekspeditivnosti. Što se gospođe(đice?) koja je odgovorila na moj zahtev tiče - e neka joj 5000 Dinkićevog bonusa, nije mi žao. Radi žena svoj posao kako treba i na vreme.

A i odgovor lep i kulturan, pa povrh toga još i razumljiv. A glasi ovako: