UEFA Liga sampiona ili Deklaracija o Srebrenici…Slavica Djukic Dejanovic ili Wayne Rooney…Nemanja Vidic ili Ivica Olic…Misel Platini ili Aleksandar Tijanic…Narodna Skupstina ili Alianz Arena…Boze pravde ili himna lige sampiona…i sve to u 20:45 na nacionalnoj televiziji, projektu za ciju je realizaciju iskamcena pretplata.."na dobrovoljnoj osnovi", naravno…...Gde, ako uopste, postoje takve dileme?

Ovo je drugi po redu tekst sa ove turneje (kraj avgusta-septembar).

Prvi: "Zabranjeno ometanje pilota i uličnih svirača"

5.09.2013.

Danas smo malo i "mrsili". Za ručak smo imali:

- pile, polovina;

- krompirići;

- lubenica (semenki bez), takođe polovina.

Kad naučim bolje da sviram i budem više zarađivao, biće i celo pile i cela lubenica. Do tada samo polovine... :)

Letnji dan, Jonsko more, rano popodne. Tandrčak je zaspala, leži u hladu, spava snom na kojem joj prosto zavidite. Dečija, nevina posla... Jedinstvena i ja smo je smestili u najdeblji mogući hlad, opušteno - užurbano se spremamo da iskoristimo vreme dok i pundravci spavaju zajedno sa Tandrčkom, da pročitamo koji redak. „Books and summertime go together." Ne znam zašto ne i ostala godišnja doba, ali lepo zvuči kada se leti kaže. Čitanje ne prolazi bez pauzi za milovanja usnule kćeri nežnim pogledima i razmena osmeha kada se roditeljski pogledi susretnu. Uživam u lenjosti tela i budnosti duha. Iz taverne zadužene za našu plažu diskretno dopire 

 Pocetak finalnog meca uzmedju John Isnera i Rogera Federera pocinje istom muzikom kao i svi drugi, nekom dramaticnom klasicnom muzikom sa dosta mocnih deonica koje nas uvode u mec. Dok su na kraju te melodije odzvanjala neka zvona, obicno penjanje uz stepenica ka novinarskom centru podseca zbog te muzike na neku scenu iz filma Rocky, kad se Silvester Stalone priprema za borbu.

Osim americkih vesti ovog jutra u Bojziju mozete da cujete i nase vesti. U hotelu se pored uobicajenih CNN vesti cuo i glas kolege sa RTS kako opisuje slavlje nasih navijaca posle jucerasnje pobede Ilije Bozoljca i Nenada Zimonjica protiv brace Brajan. Kad u dvorani dodje red na intervjue za nasu televiziju, obicno se razglas iskljuci da ostatak publike ne slusa intervju na jeziku koji ne razumeju. I jutros ovde nas jezik nije bio na televiziji, nego se cuo sa kompjutera jednog od mnogih nasih navijaca koji su jutros uz dorucak prepricavali jucerasnji mec i analizirali sta i kako ce danas da

Vremenska prognoza u ovom delu Kalifornije nije bas kao u Los Andjelesu, San Francisku ili drugim gradovima blizim obali. Okruzeni pustinjskim geoloskim elementima koji puno uticu na klimu, jasno je da ce tokom godine skoro svaki dan biti suncan i lep. Rec 'lep' u ovom kontekstu ima nesto sire znacenje, jer ono sto izgleda lepo na fotografiji moze biti sasvim neprijatno uzivo, zbog izrazito visokih temperatura. Zato mnogi bogati stanovnici ovog grada ovde provode samo pola godine, tokom zime. U toku leta su u nekim drugim krajevima Amerike. Ovaj sportski dogadjaj je fina prekretnica izmedju

Svakakvih cudnih automobila mozete videti na ovom turniru odnosno ovom gradu, i to ne samo veoma bogatih. Malih egzoticnih automobila ima svuda po ulicama, cesto zavaraju druge vozace da je parking mesto prazno a zapravo je tu sakriven manji auto. Neki automobili izgledaju kao da vecinu svog zivota ostaju skriveni u nekoj garazi, vidi se da su stari ali i veoma dobro ocuvani. To je uostalom tako i sa puno stanovnika ovog grada, stari su i veoma dobro ocuvani.

Jedan mali auto

  Oktobarsko popodne u Novom sadu, sunce neocekivano raduje prolaznike.Statua Jovana Jovanovica Zmaja i dve devojke koje sede mu pod nogama od bronze.Kinez iz veoma vazne kulturne delegacije, pod utiskom koji nosi iz Matice Srpske, gde se pominjao pesnik, zeli da slika spomenik i devojke se same pomere u stranu. Pita prevodioca da im jos malo isprica o Zmaju. Prevodilac kaze: "Hajde da uradimo drugacije nesto." "Devojke, hocete da predstavite Cika Jovu Zmaja kinezima." I njih dve na engleskom za koji su se plasile da nije dovoljno dobar, ipak hrabro pocinju pricu o tome kako

Sigišoara

19. septembar

Umalo se desilo da zaobiđemo Sigišoaru. Nije nam bila baš usput, niko nam nije odgovorio sa neke od internet lista za besplatan smeštaj, a ja nisam mogla da se setim šta je to toliko bitno u tom gradu zbog čega sam ga stavila na moju listu "must to see". Ipak, na Brajanove obazrive pokušaje odgovaranja od skretanja sa rute (koja je od Fagaraša logično vodila ka Transfagarašanu), tvrdoglavo sam istrajavala u nameri da izvozimo dodatnih stotinak kilometara, samo da bismo je posetili.

2-10. maj

Dan prvi

Napuštamo Poti rano ujutru. Vozimo prema Zugurdiju, poslednjem gradu na našoj ruti, posle kojeg se, sudeći prema mapi, možemo nadati samo selima. A ko zna šta u njima ima, odnosno nema. Zato je bolje da se mi oprskrbimo hranom za dva-tri dana, a dotle ćemo, valjda, dopedalati do Mestije, prestonice Svanetija.

Kamperska pravila

Mesto za kamp

Ukoliko morate da postavite šator na nečijem imanju, potrudite se da nađete vlasnika i da ga pitate za dozvolu. U većini slučajeva odgovor će biti potvrdan. U mnogim evropskim zemljama pomoći će ako naglasite da nećete ostaviti smeće za sobom niti napraviti štetu na njegovom imanju.

Gledajte gde postavljate šator da ne biste oštetili neki zasad. Ako postoji mogućnost da birate između livade i golog tla, uvek izaberite potonje. Težina šatora neminovno će povrediti floru i biće potrebno neko vreme da se ona na tom mestu oporavi.

Od Kuala Lumpura do Melake, gde sam rezervisala smeštaj, ima između 160 i 200 km. Ovo 'između' zavisi od toga kako ste uspeli da se iščupate iz mreže bulevara, nadvožnjaka, podvožnjaka, zaobilaznica i svih ostalih saobraćajnih zamki u gradu koji napuštate, a potom to ponovili i u drugom, neuporedivo manjem, kroz koji obavezno morate da prođete ako izbegavate autoput. Moja ideja da bih možda mogla da u jednom danu stignem do Melake istopila se već tokom prvog sata iskobeljavanja iz maležanske prestonice.

Pa dobro, neću da se nerviram. Večeras ću se opet malo pomučiti i pitatati nekog da postavim šator u njegovom dvorištu.

Kako sam u jeku kampanje (kao političari, bože me sačuvaj) u kojoj prikupljam sredstva za štampanje Kamperskog priručnika sa mini-kuvarom i Vodiča za putovanja biciklom, to su me pitali da za 24h sastavim nešto kao "Putovanje biciklom u deset koraka". Iako se grozim članaka i priručnika tog tipa (10 koraka do uspeha, 50 must see mesta na planeti, 100 stvari koje treba da uradite pre nego što umrete...), pristala sam računajući da je to dobra prilika za privlačenje potencijalnih čitalaca koji bi iste, tj. priručnike, mogli da kupe u pretprodaji čime bi pomogli da ovi budu i kvalitetniji, odštampani na boljem papiru, sa više ilustracija...

Tekst je danas izašao, malo skraćen i lepo upakovan, a ovde prenosim onu malo dužu verziju. Detaljnije o cikloputovanjim i kampovanju može se naći u sekciji Korisno na mom sajtu, a najdetaljnije će biti u knjigama koje izlaze početkom juna.