teoretski, resenje koje je ponudjeno je najoptimalnije. 

don't vote for government - али ни за радикале маме ти (и не обазири се на беџеве - радикали су радикали а спс је спс)

зове ме покојна баба да ме подсети да однесем њене лекове, у ствари лекове који су јој били вишак, комшији здравку јер се здравко, упркос имену које тако нешто није најављивало, разболео и то од оне најтеже болести, којој се име не помиње и од које се умире, није живот мада живот јесте сексуално преносива болест са сигурно смртним исходом, али није живот то што је здравка задесило, слабо је здравко од живота боловао, довољно је рећи да је болест тешка, да је покојна баба боловала од исте а сад је покојна иако је пила те неке лекове а накуповала их је мало више, да јој се нађе а није јој се нашло, умрла је, па је преостало а она сад жели да ја те лекове однесем здравку и да му кажем да му их је баба оставила, њој нису помогли а њему ето можда хоће, па ја нисам сигуран како ће здравко реаговати јер мало је то незгодно, препоручивати му исту терапију којом се лечио и покојник.

Кад позајмите новац пожељно је да га вратите. Иначе то није позајмица. Зашто је пожељно да га вратите? Да кренемо од тога зашто сте новац позајмили? Јер Вам је био потребан, то је логично. Исто тако је логично да је новац потребан и ономе који Вам га је дао. Иначе би Вам га поклонио. Дао Вам га је јер му није био потребан у том тренутку кад и Вама. Овде је важно имати у виду управо усклађивање времена кад је некоме новац потребан. Доста ту фактора треба ускладити сем тог времена али да не компликујемо превише.

Otvoreno pismo Dušana Mašića novinarki Kurira. Skinuto posle objavljivanja sa sajta B92 i Mondo. 


Otvoreno pismo Sanji Ilić, "novinarki" "Kurira"
Roditelji Tijane Ognjanović posle početka ostavinske rasprave o novcu koji je ostao na računima nakon smrti njihove ćerke (Tanjug)

Sanja, draga,

Nemoj da ovo pismo shvataš suviše lično, jer si ti samo posledica tragedije koja je zadesila novinarstvo u Srbiji. Uzroci su mnogo dublji i plašim se da ih ne bi razumela. Želeo sam da ti pišem već posle tvog prvog „teksta" o porodici Ognjanović

Nema šta mnogo da se kaže.

Mora da ima ko da pomogne.

Sta(RT) 

#iskra_za_svratište 

Pre nekog vremena predsednik Srbije objasnio je u intervjuu za Insajder mehanizam sedimo nas dvoje u kafani i onda našoj sreći dođe neko sasvim treći sa 800 evra. I tako 6 789 puta. Objašnjenje, takvo kakvo je, izgleda da je građanima Srbije i medijima sasvim plauzibilno i od cele priče osim povremenih duhovith opaski na društvenim mrežama nije ostalo ništa.

Danas je u Novom Sadu, u 51 godini preminuo Miloš Jovanović Hamer

"Ljudi od zemlje"

 Mi smo Ljudi od Zemlje i Nebom se pokrivamo.

Iz nas raste poljsko Cveće i zelena Trska kuću da pokrije.
Mi smo ljudi od Zemlje i od Zemlje se nanovo napravimo.

Mi imamo atar Srca i u njemu jednu Ružu s kraja Sveta.
Kroz nas Vetar duva. Mlinove da tera i Reku da uspava.

Ne diraj me u te moje oči od Blata videćeš ono što se ne vidi.
Ne diraj me da se ne uplašiš od te Tišine.
Mi smo ljudi od Zemlje i iz nas Planina naraste.

Ne diraj me, napićeš se od te Rakije dudove pa nikad nećeš zaspati.
Evo ti jedan dlan Žita, daj mi kap Vode.
Evo ti dva Suncokreta i More što ga ne vidiš.

Ne diraj me u tu moju Kosu ostaće ti ruke od Trnja izbodene.
Ne diraj me uješću te Zubima od Kukuruza.

Iz mene Bagrenje procveta i cela jedna Livada.

Mi smo Ljudi od Zemlje i od Zemlje se nanovo napravimo.

(M.J.H)

Zemlja koja zaštitnčki staje u odbranu kriminalaca i finansira njihova najteža krivična dela, ruku na srce, i nije zemlja kojoj su civilizacijske vrednosti na prvom mestu, a kada je već tako nije ni zaslužila bolje od ovog ološa koji danas maršira njenim ulicama. Oni su ti koji nastavljaju Miloševićev inženjering i koji su postali fanatici Srbije u kakvoj su rođeni

Onog trenutka kada je otela iz džepova svojih građana milion dolara kako bi naplatila porodični propust u odgoju Miladina Kovačevića, koji je - podsetimo se toga - 4. maja 2008. divljački premlatio Brajana Štajnhauera, država Srbija je iznova dala zeleno svetlo svim onim ludacima koji vitlaju potpuno slobodno po gradu da ubiju nesrećnog Brisa Tatona, isprebijaju Vukotu Brajovića, da prete svima koji se ne uklapaju u njihov model "dobrog" Srbina ili ispravnog pravoslaca. Za smrt Brisa Tatona najodgovornija je, dakle, Vlada Republike Srbije jer je opravdala nasilje svog državljanina i još ga počastila.

Noćas sam sanjao čudan san. Kao neki oktobarski sumrak i ja krećem iz bloka 70 busom 68 ka Karaburmi, ustvari do Zelenog Venca pa onda kao hvatam 16-icu. Krajnja destinacija stanica kod bioskopa Slavica. U snu jos nije izgradjen onaj deo gde su sada zgrade i kineske radnje, nego je još uvek ona pešcara koju treba preći kada se ide ka tramvajskim šinama. I onda vidim da sam zaboravio nešto na pola puta i treba da se vratim. Zalećem se i kao da lebdim iznad zemlje vraćam se nazad velikom brzinom u pravcu solitera u Jurija Gagarina 114. Tamo kao ima nekakva velika mreža (kod one telefonske