gost autor: stef 

JJ Watt je najbolji igrač u ligi! Nadčovek! Najdominantnija atleta u sportu!

Da, on je jedan od onih debelih likova, opuštenih stomačina, što guraju jedan drugog ili ga tako zamišlja Gospođa Klara?

Ne, on izgleda kao glumac za Supermena; a možda je on i zaista s planete Kripton? U svakom slučaju, verujem da je čoveka sličnom JJ Wattu zamišljao Joe Shuster, kada je nacrtao prvog Supermena/ 2metra i 130 kilograma mišića. Sad zamislite takvog čoveka koji ima odraz od 37 inča, pretrči 40 jardi za 4,8 sekundi i iz mesta preskoči 120 inča; zver!

Pa onda neka tišina...

Dina je sve znala i ćutala  Uopšte, te poslednje godine, kada sam ja imala deset i jedanaest - kod nas se u kući mnogo ćutalo, ali se i slavilo što samo naizgled neobično zvuči. Dina je čitala po prvi put u životu (tvrdi ona danas) ljubavne vikend romane. Sećam je se kako sedi s punđom, sećam se kožne crne – tamno braon do crnila fotelje, turskog stočića s duborezom i komadićima sedefa –  na njemu ona čudna, široka a plitka saksija, neko lišće, Dinina crvena šolja kafe. Vino.U trpezariji papagaj Cicko

Ja sam, lično, ubeđeni kreacionista, ali nemam ama baš ič ništa protiv darvindžija, još se manje osećam superioran nad darvindžijama zato što je istina "na mojoj strani", a ponajmanje mislim da su evolucionisti dobri isključivo na poslovima šinteraja. Da imam dokaze, možda bih se osetio pozvanim da "širim istinu" o postanju sveta, ali dokaza nemam, imam samo uverenje, tačnije intuiciju, kao što je i evolucionizam zasnovan isključivo na uverenju, jer fosili ne dokazuju ništa osim da su jednom bili živi, pa posle zamakli. Kad malo bolje razmislim - a pod uslovom da me pamćenje ne vara - tokom svih ovih godina, ni jedan jedini put, ni sa kim nisam ušao u diskusiju na temu a da kako je nastao svet, jer je to, da kažemo, stvar ukusa. A evolucionista bi mogao da se nađe u problemu kad negde poleti avionom jer pilići ne lete evolucionistički i heliocentrično, nego to još uvek čine po starom, kao da je Zemlja u središtu vaseljene.

Baš ovako je govorio Svetislav Basara 6. marta 2015. godine u svojoj slavnoj kolumni. Ako se čovek ne probudi na levu nogu, nije uncle Basu baš mnogo zameriti. O naučne su se teme, a teorija evolucije svakako jeste jedna od pipavijih, čak i bolji pisci od njega dobrano spotakli (vidi Autobiografiju Nušićevu ili Pekićeve Skakavce). Pa ipak, ostaje žal da jedan sasvim pristojan čovek, kakvim sebe Basara otkriva kroz svakodnevno pisanje, smatra da je teorija evolucije pogrešna.

(Politika mi je ovog puta odbila tekst bez obrazloženja, što ujedno znači i moj prekid saradnje sa najstarijom dnevnom novinom na Balkanu)

      Imate neposlušnu pokrajinu sa nerešenim statusom, koju su pre devet godina, pošto su vam tri meseca sipali bombe na glavu, okupirali Amerikanci? Mit da nije gotovo nešto što je gotovo je najbolji mit.

      U za vas pogodnom trenutku (približavaju se parlamentarni izbori, a vi vodite manjinsku vladu uz pomoć stranke bivšeg diktatora), raspalite po sveže (iz diktatorovog groba) iskopanom mitu. Uporno ponavljajte

Ponekad mi se čini da je jedini glas razuma u vladi. I bez obzira na nezgrapnost u odnosima sa javnošću, mislim da zaslužuje punu podršku građana. Jer ono što govori je u našem interesu. Nov zakon o porezu na imovinu. Zamrzavanje plata i smanjenje potrošnje u javnom sektoru. Reforma penzionog sistema. Progresivni porezi. Imam osećaj kao da je sama među "socijalno odgovornim" ministrima i uspavanim premijerom.

Ljudi moji, potpuno sam posrnula!

 „Pa ni antifašisti se u drugom svetskom ratu nisu protiv fašizma borili perjanim jastucima.“ 

Gledateljka sinoćnjeg Utiska nedelje  

„Ekstremnu desnicu je lako prepoznati ali ju je teško definisati.“

Oton Anastasakis   LSE

 Da, bila sam protiv poziva da se na strojevce ide letvama. Ne toliko  što sam znala da će to biti iskorišteno big time, već što sam se pribojavala ishoda. Na obe strane, da ne bude zabune.  Nadam se da je moj dragi kolega   Pavel Domonji sasvim OK. Imala sam osuđujući javni

Sudeci sudeci prema uvek budnim analiticarima trzista  nova kategorija potrosaca na koju treba obratiti paznju s obzirom na kupovnu moc i nove navike u ponasanju su:  usedelice. .Ovaj naziv vise nije sasvim adekvatana ali…drugog nema.Ove “nove usedelice” uopste ne lice na onu sliku koju smo o ovoj  kategoriji do nedavno gajili.One uoste nisu “usedele”. Ne bave se rucnim radovima. Nemaju macku. I ne nose naocare..

Naprotiv..One imaju svoje profesije u kojima su najcesce vrlo uspesne.  One su lepe, mladolike i negovane..One su same ali nisu

Piše: Boban Stojanović  

Majka Milica otvoreno za Queeria blog: Mom sinu je pomogla Jasmina Tešanović!

Neka ova moja priča, uz Božiju pomoć, bude upozorenje. Zovem se Milica. Moj sin Stefan Miloš koga su svi poznavali kao Lazar bio je pošten dečko sve dok nije počeo da odlazi na te tribine na Mašincu koje su držale neke nevladine organizacije. Tamo je svašta slušao o Srbiji, Srbima, pravoslavlju. Svaki put kada se vratio kući bio je sve ljući i ljući. Govorio je kako treba proterati, pobiti, ubiti, zaklati. Nisam znala šta da radim. Bila sam uplašena. Pitala sam najbolju prijateljicu, Milicu, šta da radim? Ona mi je rekla da sam možda negde pogrešila. Ali, ovoga mi krsta, rekla je da može da mi pomogne. Odvela me kod lekara, kome sam objasnila kako se moj sin ponaša i on mi je rekao da je moj sin verovatno zavistan od Kosova. Preporučio mi je da obratim pažnju na nekoliko stvari i da ukoliko ih zapazim, ponovo dođem.

I zaista, lekar je bio u pravu.

zato sto meni nije problem da neko ima veliku platu

zato sto je meni problem nacin na koji je kristo postao direktor aerodroma a ne kakav je on bio direktor

zato sto isticanje kristove plate u prvi plan znaci da je u redu da se direktorske pozicije dele medju strankama kao deo koalicionog sporazuma

zato stoje meni besmisleno da budem zadovoljan direktorom javnog preduzeca samo zato sto ce imati malu platu

zato sto je jedna od posledica cele price "ogranicavanje plata u upravnim odborima javnih preduzeca". to samo pokazuje koliko ti sto traze ta ogranicenja plata

ne, ovo nije blog o tome ko je prvi zapoceo

- “Šta bi ti hteo na poklon za rođendan.“

Gleda me belo. Kaže:

-  Otkud znam. Ništa. .. Samo nemoj opet pakmena. 

To o pakmenu je posebna priča. Dozvolite mi malu digresiju. Elem, za sve je kriv onaj bilmez Danilo koji me je u Njujorku navukao da kupim tog pakmena. Kao Pakmen je klasik. Nasednem, pomislim čovek se razume kad je tako samouveren  i kupim pakmena. Kad sam došao kući deca gledaju onu praistorijsku kutijicu, svu ćoškastu (za one koji ne znaju tako izgleda pakmen) i čude mi se. Iz tehnološke supersile na poklon doneo prastaru video igru, ko ciglu s ručicom. Ja, iako svestan da time neću popraviti utisak, ipak kažem:

- „Pakmen je klasik“

Oni kažu:

- I pisaća mašina je klasik.

Prvi i najvazniji razlog je zato sto nije principijelan.

Pred Srbijom je veoma tezak period prouzrokovan teskom politickom situacijom u svetu. U takvoj situaciji potreban je neko ko ce se brzo saltovati sa jedne pozicije na drugu. Aleksandar je vec dokazao da menjanje politickog diskursa za njega ne predstavlja nikakav problem. Treba da nam dodje neki "koji voli da silji onu stvar" pa da najebemo ponovo ...

Drugi, zato sto mu izdaja ne predstavlja problem.

Ako je neko zasluzio da prizna Kosovo onda je to Vucic. To ce biti kruna njegove politike. Da ne bude zabune, ja

Sve zveri što su sa tobom od svakog tela, ptice i stoku i šta god gamiže po zemlji, izvedi sa sobom, neka se razidju po zemlji, i neka se plode i množe na zemlji.

(prva Knjiga Mojsijeva, ili Knjiga Postanja)

Obično se kaze da je XX vek bio vek fizike, a da će ovaj, XXI vek, biti vek biologije. Bez obzira sta vi mislili o ovome, postoje dve stvari oko kojih se naučnici slazu: Prvo, danas je biologija "veća" od fizike - po količini novca koji se u nju ulaze, po broju naučnika koji se njom bave, i po broju novih

Man is not alone in the universe, any more than the individual is alone in the group, or any one society alone among other societies. (Claude Levi-Strauss)

"Putnici i putovanja su dve stvari koje prezirem - a ipak, evo mene spremnog da vam pričam o svojoj ekspediciji". Ovim rečima Claude Levi-Strauss počinje svoju knjigu ‘'Tužni Tropi''