Ljudi koji se bave umetnošću ne mogu drugačije,

to je jače od njih...

I znaju da je to zrno talenta samo mogućnost,

znaju da moraju mnogo da uče,

da rade, da ulažu u sebe. I u ono čime se bave.

Da bi njihovo stvaralaštvo bilo prepoznato

kao autentično i originalno

trebalo bi da odslikava duh vremena u kome je nastalo,

da u nama, koji uživamo u njihovoj umetnosti,

probude onaj neuhvatljivi osećaj prepoznavanja

slike sveta koja već postoji negde unutra...

nekad u glavi, a ponekad i u srcu...

moj gost: Mr. Loader

Dotična tema je ovde, na blogu već pominjana, ali je očigledno da se mora naglasiti još (najmanje) jedanput. Tokom muškog finala na velikom teniskom turniru u Australiji komentator RTS-a izjavljuje kako naš tenis za ovaj turnir veže puno lepih i značajnih trenutaka, pa uzima vazduh i, sav razdragan, nabraja... Nabraja sve – osim one koja Gren-slem finala i titula ima više nego kad se saberu svi koje je nabrojao !

Šta je problem? Komentator mlad, pa ne zna? Ili je zaboravan?

e, to stvarno nisam mogla da verujem.
a pričali mi ljudi da se dešava…

 

 

Očekivala sam dobru svirku.
Videla sam snimke od pre par godina.

Znala sam da medju ovom dvojicom momaka
struji veoma snažan fluid razumevanja i
iskrenog dugogodišnjeg poštovanja.

Mnogo će se pričati ( i već se priča ) o ovom koncertu.
Vidim da su neki razočarani što nije bilo
mnogo Kleptonovih hitova, neki nisu znali stvari sa
setliste...i takoto.

 nedavno je brvr obećala onoj koja razmišlja

da će se kod mene pojaviti neočekivani blog.

a pošto ja imam običaj da ispunjavam obećanja

koja nisam dala....

evo bloga:

 U Srbiji 14 odsto dece ne doruckuje, sest odsto ne rucava, 15 odsto ne vecerava, 70 odsto nema uzinu. Mleko nikad ili retko pije 38 odsto dece, a cetvrtina dece jednom nedeljno vidi meso. Ministarstvo rada i socijalne politike upozorilo je da oko 46 odsto dece u Srbiji nema obroke svaki dan.

Trecina predskolske dece u Srbiji pati od anemije. Alergijeske bolesti su na trecem mestu (posle

Uopste nisam savrsena. Imam obicaj da ostajem u nekoj prici iako sve vristi da je vreme da stavim torbu na rame i iz nje izadjem. Pa tako i s ovim blogomestom. Doslo vreme da se s vama, dragi drugari, oprostim.  

Puno ljudi koji ovde dolaze ili su nekad dolazili znam u realnom zivotu, pa mi tako rastanak i ne pada tesko. One koje nisam imala cast da upoznam, a kapiramo se, verovatno cu sresti

Još u maju 2006. (tačno 21.) Crna Gora se odvojila od Srbije, a vlast u našoj zemlji se do poslednjeg trenutka nadala da će rezultat referenduma biti drugačiji, odnosno da će se održati potpuno nefunkcionalna zajednica SCG. Građani su ipak bili dosta trezveniji jer svoj život ne provode samo po predsedničkim kabinetima ili izolovani u nekim selima, te su pokušali da zaobiđu važeće propisije Srbije da se u našu zemlju mogu uvoziti samo automobili koji imaju ugrađen Euro 3 motor. Norma postavljena zbog ekoloških standarda ali da se u to vreme zaštiti Zastava kako bi koju godinu

Zamislimo da, uprkos zakonima fizike, Sunce najednom nestane. O tom besmislenom događaju po Internetu kruži više članaka, a ovo je njihov grubi presek.

Leto je, podne, nebo vedro, Sunce upeklo. Životinje leže u hladu, drveće opustilo grane, ptice se zavukle u krošnje. Asfalt se topi. I onda odjednom Sunce nestane. Informacija o tom kolosalnom događaju do nas bi putovala brzinom svetla: 8,5 svetlosnih minuta koliko ima od Sunca do Zemlje. Prevedeno u kilometre to je 150 miliona.

Dana 01.12.1918. regent Aleksandar Karađorđević, probuđen kreštanjem starog pijetla, obrisao je krmelje sa očiju i protegnuvši se iz kreveta naredio ađutantu da mu spremi svečanu odoru.

Pred prestolonasljednikom je bio dan podjednako svečan i težak. Istorija će ga zabilježiti kao dan kad je prostor od Slovenije do Makedonije, prvi put, zvanično objedinjen u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Učiteljica života, deceniju kasnije, preko odgovarajućih školskih udžbenika, 06. 01. 1929. pominje kao početak šestojanuarske diktature i novo ime Kraljevina Jugoslavija.

 Da je privatizacija društvene i državne svojine posredstvom Agencije za privatizaciju, a sve sa blagoslovom resornih ministara, tj. alavih stranačkih kasa, bila u neutvrdjenom obimu pljačka, svedoči i primer LUKE Beograd! Pred našim očima kriminalci visokog ranga bukvalno su oteli hektare i hektare skupocenog gradskog zemljišta, i nikom ništa! Da nema agilne i hrabre Verice Barać, jedan od najvećih kriminalnih poduhvata ostao bi u mraku fioka:

Tužilaštvo pre tri meseca zatražilo od policije da ispita sve navode iz krivične prijave Saveta za borbu

 

Sticajem okolnosti, prošle nedelje sam imao zanimljivu polemiku sa aktuelnim ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem. U sredu, 22. februara 2012. u Medija centru je održana promocija knjige Duška Lopandića „Regionalne inicijative i multilateralna saradnja na Balkanu" u izdanju Evropskog pokreta. Kao jedan od prisutnih novinara postavio sam pitanje autoru knjige da li se u njoj bavio i saradnjom između Srbije i Kosova. Takođe, postavio sam mu pitanje kako on gleda na ovdašnji tretman Srba južno od Ibra, naročito na odnos prema Srbima - ministrima u vladi i poslanicima u parlamentu Kosova. Pomenuo sam da mediji u Srbiji njih pežorativno nazivaju „Tačijevi Srbi", a veći deo javnosti - izdajnicima.

Gromoglasni zvužduci u beogradskoj Areni upućeni čelnicima aktuelnog režima, i to na otvaranju jednog evropskog takmičenja u direktnom TV prenosu, s jedne strane bude nadu, ali sa druge podstiču brige i dileme.

Ako je medju zviždačima preovladavalo gradjanstvo svesno razmera socijalnog beznadja i dubine ekonomske depresije, onda je kolektivni zvižduk u 8 tračak nade. Sinoćni zvižduci su odjek brujanja i vrištanja društvenih mreža, gde je zdravorazumskim i kritički nastrojenim bićima u Srbiji jedini preostali prostor slobodne misli i nesputane reči. Da li se radi samo

Obama je laureat Nobelove nagrade za mir. I, for one, sam potpuno srecan zbog ovakvog razvoja dogadjaja jer je prebacivanje nagrade iz domena "uradio" u domen "najlepse obecao da ce uraditi" podgrejalo nadu hiljadama badavana poput mene da vec 2011. godine, dok pricekamo da se sledece godine i Borat Sagdijev okiti ovom, kazu nekad i prestiznom, nagradom, viziramo svoje pasose za Oslo! 

Sada kada je sve u principu svedeno na trenutak u kojem je za Nobela potrebno napisati najlepsi sastav na temu "Sledece prolece u mom kraju" - sve je moguce!

Ispada da ce Nobelova nagrada za