„Odlučio sam: tokom narednog meseca neću više sedeti na krovu i razmišljati da li da skočim, nego ću se zaista ubiti. Ali, neću otići s ovog sveta a da pre toga ne saznam kako izgleda jebati se s nekim.“

Dnevnički zapis iz 1983. godine nevinog šesnaestogodišnjeg Kurta Kobejna (1967-1999)depresivnog bolesnika, kasnije heroinskog ovisnika, buduće grandž ikone devedesetih i lidera planetarno

g. Jeremija

SECRETOS del CORAZON

  - Ime mi je Ilija, rekao sam. Ona nije odgovorila. Ili možda jeste? Moguće je i da ja nisam rekao ništa, iako sam hteo, a da je ona izgovorila svoje ime, koje nisam čuo. Ni sada nisam siguran, a pogotovo onda nisam bio. Ipak, danas znam bio je to neponovljiv trenutak, proviđenje, alef, nirvana ili jednostavnije rečeno: bila je to ljubav na prvi pogled.

обавеза скоро никаквих да имам кацсе након 15 очасовних радних обавеза добауљам докампа пустињског и стана у контејнеру сем што сам све чешће захвалан оним бунџијама из таме минулих векова који успеше изборити да се деветодневна радна недеља сведе на разумну шестодневну

мени,тада заклетом фрутаријанцу , дрктава питија у тањиру са рутавим свињским ушима, изазивала је порив на подриг и бљув но она која ме је мамила за астал била је Љ. ненадјебива локална прцаљка, сезонска радница усодари моје сеоске Бабе

-ја примам све у себе па могу и твоју сурлетину, сећам се како ми је смешкајући се онако бећарасто указала

неволим кад недосањам снове па онда цео дан калкулишем шта је могло да буде уњима докраја.ја уснове уствари неверујем (баш увек).унеке баш да.него, несањам ја одувек, него одскора, како кљокнух,телесно (и полно).

( Јадран ,острво Првић ....јулски присет)

ево ме прозва мој перипетички састав насловљен оничем од пре једне деценије којим се огласих на страницама блога Б92 у својству вип -а, први пут. баш лети време....

(дневникоми листајући)

ма колико женска јаја била нестидљива , ипак има лека (к. поповић)

у исчеку судбе, нумерисан ,проводио сам дечаштво у сеоском окружењу без посебности у догађањима. до пубертета. ондак се нешто умени, изнутра, скљало , шта ли, те усмерило женскама - скровиштима мојих незаситих жеља.

Leta 2007-me provele smo nedelju dana u Rovinju. Nije cak bila ni puna nedelja, jedva sest dana.

Putovanje prstom po atlasu od Toronta do Rodosa se prekida na ivici desne strane, usred Atlantika, saceka okret lista, prelazi na sledecu stranu i nastavlja ka donjem desnom uglu Evrope. Prst je nesrazmerno veliki prema svetu zbijenom na stranice jedne knjige.  I sam kao da je izasao iz neke knjige, i pokazuje velicinu poduhvata.  Ni komercijalni letovi ni nebo izukrstano avio linijama ne umanjuju velicinu, prst istice.  Vazne su takve perspektive. Velicina sveta i velicina pojedinih poduhvata zahtevaju malo tisine i refleksije s vremena na vreme.

Na Rodos smo isle na poziv jedne kolosalne Grkinje.

Brojna leta su prošla kroz ovaj grad a da ja nisam uspela da uhvatim na kom mestu se krije granica između ‘celo leto je pred tobom, baby' i ‘leto je skoro gotovo - tough luck, my ungrateful friend'.

Izađeš ranije i uhvatiš najtiši deo dana. Tokom nedelje izlazim još ranije, ali to je druga priča. Nedeljom su jutra posebna. Oni koji su navikli da se bude rano su budni, ali sede u svojim kućama, i propuštaju puno.
Ništa se ne dešava, a nikad puniji svet. Meko je napolju, k'o među jastucima. I sve može sporo.

Ovu tehniku razvio je J.L.Moreno (1892-1974), polazeći od pozorišne improvizacije. Psiho-drama je tehnika psihološkog i psihoanalitičkog traganja koje teži analizi unutarnjih sukoba zasnovanoj na glumi nekoliko protagonista koji igraju prema improvizovanom scenariju uz nekoliko zadatih uputstava.
Polazna hipoteza se sastoji u sledećem:
Radnja i gluma, više nego izgovorena reč, mogu da obezbede da se jasnije iskažu teškoće međuljudskih odnosa i greške na nivou rasuđivanja.
Ono na čemu se insistira u psiho-drami je spontanost, neposrednost, kreativnost. Veruje se da ličnost može da dođe do promene pomoću uvida kroz akciju, proces ponavljajućeg eksperimenta, eksperimentisanjem sa starim i novim ponašanjem, uz učešće grupe u zaštičenim uslovima.

Udruženje babica Srbije i Građanska inicijativa "Majka hrabrost"

Saopštenje za javnost, 01.05.2009.

"BABICA ZNA, ALI BABICA I RAZUME"
OBELEŽAVANJE 5. MAJA - MEĐUNARODNOG DANA BABICA

Od pamtiveka ženama su tokom porođaja pomagale žene. Suština te pomoći nisu bili samo iskustvo i znanje, već i duboko razumevanje. Jedno vreme, dominacijom takozvanih kontrolisanih bolničkih porođaja, porođaj je tretiran kao bolest koja je "lečena", dok su babice bile potisnute. Ovaj se model

Sastanak Saveta roditelja OŠ "Radoje Domanović" na Novom Beogradu ispunio je moja očekivanja: bio je krajnje zabavan! I - mimo bilo kakve propisane procedure. Ja ne znam koliko je članova Poslovnika o radu Savetu roditelja tom prilikom prekršeno, ali brat-bratu cenim bar 60%.

Prva tačka - izabrasmo predsednika i potpredsednika, ama verifikaciju mandata potpuno preskočiše. Iako je nevedena u dnevnom redu.

Druga tačka - Izveštaj o radu škole za prošlu godinu i Plan rada za ovu godinu sveo se na to da je direktorka čitala naslove iz nekakvog ekstra debelog dokumenta koji je imala pred sobom, a nama ga nije dala, te su nam sve vreme bale curele da u njega zavirimo. Nakon što je završila, trebalo je da usledi razmatranje, koje je teklo ovako:

Direktorka: Ima li nekih pitanja?

Roditelj: Samo, ovaj... jel' to dostupno na sajtu?