Prihvatilištu za decu i omladinu u Beogradu

Dragi prijatelji,

Potrebna nam je vaša pomoć

U poslednje dve nedelje broj dece koji boravi u Prihvatilištu je značajno porastao. Trenutno je na smeštaju 20 dece u Prihvatilištu, uz skoro isti broj dece u Prihvatnoj stanici, što drastično prevazilazi

Prvi put sam bila u poseti DFID (Odeljenje za međunarodni razvoj) timu i našim partnerima u Beogradu u decembru 2008. godine. Zadržala sam se samo jedan dan, jer sam u to vreme posećivala i Sarajevo i Prištinu. I kao što sam obećala vratila sam se da bih videla i mesta van Beograda, u kojima naši projekti dovode do pozitivnih promena.

90% DFID budžeta se direktno ulaže u siromašne zemlje, koje Svetska banka kategorizuje kao zemlje niskih prihoda. Najveća pomoć je uglavnom potrebna zemljama afričkog i

Ovog vikenda je u Beogradu održan međunarodni ragbi turnir "Beogradski pobednik 2012". I pored praktično tropskih uslova, dvadeset ekipa iz više evropskih država (od Srbije i Bosne i Hercegovine do Švajcarske) odigralo je nekoliko kvalitetnih utakmica u čast ovog starog i u svetu veoma popularnog sporta.

Među učesnicima turnira su bile i tri ekipe škole George Heriots iz Edinburga. Njihov dolazak u Srbiju, na samom početku letnjeg školskog raspusta, nikako nije slučajan.

Ako razmišljate o svojoj budućoj karijeri i o tome šta bi sve moglo da vam pomogne da za 5 ili 10 godina ostvarite neke ciljeve koje ste zacrtali, razmislite i o Čivning (Chevening) stipendiji koju finansira Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije (Foreign & Commonwealth Office).

Po povratku sa godišnjeg Samita Partnerstva za otvorenu Vladu održanog u Londonu krajem oktobra i uoči međunarodne konferencije koja će biti održana 5. decembra u Narodnoj Skupštini Srbije gost na blogu Britanske ambasade u Beogradu je Vukosava Crnjanski Šabović, direktorka Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).

Pre nekoliko godina, sa jedne konferencije u Sarajevu zapamtila sam slogan sakriven među mnogim pompeznijim.

Naš današnji gost-bloger je Jovan Vujošević, generalni sekretar Ragbi 13 federacije Srbije i bivši reprezentativac Srbije u ragbiju.

Već duže vreme zajedno sa prijateljima iz Ambasade Velike Britanije u Republici Srbiji i kolegama iz Paraolimpijskog komiteta Srbije planiramo projekat "One Mile of Touch Rugby".  U četvrtak 20. marta 2014. godine je konačno došao momenat za realizaciju ovog projekta.

Kažu da je sport, najbolji produkt Republike Srbije.  I zaista on to

They said - You live once.

But you die twice.

First time was when you saw her eyes.

Love is murder. But a quiet one.

Love is murder without knife and gun.

Love is a murder, but I still live for love.

I am a self killer with my loving one.

Марко Шелић, Напет шоу, Лагуна, Београд 2015.

Када се осамдесетих година прошлог века на просторима СФРЈ јавио нов уметнички израз, таласи незадовољства најпре су се излили у Београду

Sunce je već visoko izašlo kada je Kju odlučio da napuste rečni plićak. Ne savetujući se ni sa kim, on odjednom skrenu i probi se kroz gusti mladi vrbak na samoj obali. Udaljivši se malo od reke, stade i poče da briše ždrepčeve kaljave noge velikim listovima niske jednogodišnje biljke koja je rasla na proplanku. Frija skoči sa konja da protegne noge, mada je, pored sve svoje čvrstine i snage delovala prilično jadno. Un je u svojoj mokroj haljini i dalje sedela na pastuvu i kijala. Vilenjak uvide kako će morati nešto da učini za njih. On skide bisage na zemlju pa iz njih izvadi jedan sud sa poklopcem, otvori ga, te posla devojke da se umiju i donesi vode sa obližnjeg potoka. One to radosno prihvatiše, pošto im reče da će posle toga dobiti suvu odeću. Zatim izvadi mali metalni tronožac koji postavi na parče vlažne zemlje koju je pronašao između bilja. Iz torbice od jelenske kože odlomi parče nekakvog materijala koji je ličio na smolu. Devolke se za to vreme vratiše sa vodom. On stavi sud na tronožac.

 Nisam sigurna koliko ce jos nas Autor da gostuje ovde, ali za one koji prate, evo prvog dela jos jedne glave:

HODATI POD VILINSKIM ZVEZDAMA

Išli su satima, probijajući se kroz šipražije i drugo nisko rastinje. Kada im je već ponestalo snage, vilenjak ih povede u duboku, mračnu bukovu šumu, gde nije bilo mnogo prizemnog bilja. Mučno lomatanje ponovo se pretvori u prijatnu šetnju. Nastavili su da pričaju i da se smeju. U smiraj dana, tiha šuma je odzvanjala od njihovih veselih glasova. Činilo se da se sve drugo utišalo, ptice su prestale da pevaju, insekti da zuje, mali glodari da šuškaju. Čak se ni njihov neoprezni korak nije čuo od tepiha opalog lišća. Kju se najednom isključi iz razgovora. Devojke to i ne primetiše, ali on iskorači ispred, podigavši ruku da se utišaju. One stadoše, i ućutaše, iznenađeno gledajući vilenjaka koji se ukočio. 

Sivo praskozorje hvatalo se iznad stare šume. Pramenovi magle vukli su se oko grmlja i drveća obraslog bršljanom. Spoljni deo vreće bio je prekriven kapljicama rose, kao i sve oko nje. Frija polako otvori oči. Udobno smeštena u toplini perjanog uloška nije se pomerala. Neko vreme ležala je tako, udišući čist, hladan vazduh, glave naslonjene na Unin obraz. Onda se lagano pomeri, trudeći se da ne smeta počinku devojke uz čije se telo celu noć grejala. Te noći nisu izvodile nikakve golicave igre, bile su suviše umorne, i psihički i fizički. Prespavale su kao zaklane i verovatno ih ni bitka koja bi se vodila ispod krošnje njihovog drveta ne bi probudila. Tamnokosa polako uspe da okrene glavu u drugom pravcu, bez mnogo tumbanja u vreći.

Sto bi rekli - trazili ste, gledajte - evo nastavka prethodne glave.

I slobodno nastavite da komunicirate sa nasim Autorom - jes' da je malo spor, al' naucice...;)

Urlik škrgutnu zubima, ali ništa ne reče. On jednostavno pređe preko masovnog odobravanja Hjortu, iskorači napred, podiže jednu zapaljenu granu iz vatre kao baklju, pa se obrati razbojničkom skupu:
- Mora da su se skembali negde u unutrašnjost kule. Pronačiću ih, makar morao da je prevrnem, kamen po kamen. Za mnom! -

Gost: Anonimni_autor

Mislim, već i vrapci na grani znaju da je Anonimni, u stvari, moj dragi Žmu, koji je, evo, napisao neku vrstu prequila "Vilinskoj sagi". Pa eto, dok ne nađem vremena da se pozabavim sopstvenim beleškama i pisanijama, kačim malo njegovih.

Dakle, kako je i zašto došlo do saveza između Džilova i vilenjaka i zašto je I.M.I.R krenuo ka Teri...  

Kao i ranije, idemo polako, deo po deo...  

NEVOLJE NA LEDENOM MOSTU 

U jednoj od bezbroj kula koje su se izdizale nad prelepim vodenim vrtovima Bororovog dvorskog kompleksa u Zaparu sedeo je Geltazar Gator, car Evelona i zaštitnik svih elfima naseljenih oblasti koje su se nakupile tokom skoro dve hiljade godina kosmičke ekspanzije njihovog rodne planete.

Osećam se malo blesavo - kačim ovo, a niko se ne oglašava?

Za one koji su očekivali nastavak, izvinjavam se što su čekali do danas, bila sam malo u gužvi: 

Centralni hol kompleksa Bororovoh palata u Zaparu bio je izuzetno predimezionirana građevina. Imao je veličinu dva fudbalska igrališta i troduplo veću visinu, što je zapravo smanjivalo utisak prostranosti.

Oko četri stotine Elfa zbunjeno su se tiskali na njegovom podu, u podnožiju veličanstvenih kristalnih stepenica. Niko od njih nije ni slutio zašto su bili pozvani i pod oružanom stražom sprovedeni ovamo, jer su sladbenici Araksa iz predustrožnosti bili organizovani na gotovo gerilski način. Svako od njih je poznavao samo svoga mentora, petoricu do semoricu elfa iz svoje ćelije i starešinu od koga je primao naređenja i kome je predavao informacije. Molili su se u tim malim grupama i nisu uopšte imali predstavu o veličini i brojnosti reda.

Evo, otvoreno priznajem - volim da čitam ljubiće.

Jes' da kažu da to ne pristoji gospođi mojih mlađahnih godina, al' meni to ostalo još iz mladalačkog doba, a stare navike se teško menjaju.

Još kad je ljubavni roman sa neočekivanim raspletom, uživancija je potpuna.

E, a onda me zamoli prijatelj da objavim da je sutra na Sajmu knjiga promocija njegovog ljubavnog romana. Kud ćeš bolje - em ljubavni roman, em ga pisao muškarac! 

Za one koji bi da znaju nešto više - prepisujem sa korica: