Gisela Elsner

Ovo vreme je
izašlo iz zgloba. O prokletstvo, sram,
što sam rođen da ga ja popravljam sam!

Hamlet , Viljem Šekspir

Prevod: Živojin Simić i Sima Pandurović

ODBIJENA OD SVETA

Tako izgleda Hamletova osnovna zamerka sudbini. On zaboravlja da je njegov izbor najvažniji. Svi umiru i to u zavisnosti

Od 4. Avgusta 1942 do 31. Jula 1944. godine deportovano je više od 25 000 ljudi, žena i dece, belgijskih Jevreja, skoro isključivo u Aušvic. Samo 1194 jepreživelo. Muzej deportacija i Otpora u Malinu je nedavno kreirao privremenu izložbu na otvorenom. Želeći dapokažu opseg tragedije, postavili su 1200 fotografija iz samo jednog deportacionog konvoja, broj 20. U konvoju je bilo 1400 odraslih i 231 dete. Konvoj je napustio Malin19.4.1943. godine. Izložba je deo projekta digitalizovanja 18 000 fotografija deportovanih Jevreja. I mi imamo muzeje koji bi ... a materijala ima

DANICA MARKOVIĆ

U beogradskom naselju Konjarnik jedna mala ulica nosi njeno ime, ali život ove književnice, iako nesrećan, ne zaslužuje da bude zaboravljen.

Rođena je u Čačku 30. septembra 1879. godine, a Višu žensku školu završila u Beogradu. U svojoj knjizi „Ljubavi srpskih pisaca" Đorđe Popović piše: „Vanredno upisuje filozofiju na Velikoj školi i uporedo započinje učiteljevanje. Službuje u Resniku, selu nadomak Beograda, a nedelje i praznike provodi u prestonici. Ovde piše i prve pesme koje, pod pseudonimom „Zvezdanka", sa zadovoljstvom objavljuje

Dopustite mi najpokornije da vas prekinem ali recite mi kakav je to pas što tamo trči?

To je neki drugi pas.

Ah, vi me ne razumete, ja mislim na onog velikog psa s belom kudravom dlakom i bez repa.

Dragi moj gospodine, to je pas novog Alkibijada.

Ali, primeti Berlinac, recite mi gde je sam novi Alkibijad?

Pravo da vam kažem, odgovorih, to mesto nije još zauzeto, za sada imamo samo psa.

Hajnrih Hajne, Put iz Minhena za Đenovu (1828 godine)

Poslednji, spomena vredan Alkibijad

Tog sam proleća mislio po prvi put na more u Egipat. I kao što moja kuma ume da kaže - „vi ptičari ste kao Masoni, gde god da idete, imate kontakte“; pošaljem ja tako mail nedavno preminuloj Mindi Baha el Din da se raspitam za neku mogućnost ptičarenja na tankom budžetu, koji nije dozvoljavao usluge vodiča.

Mrznja je veoma oslobadjajuci osecaj.

Kada ste uplaseni to najcesce nije lako priznati, ima neke veze sa puno hemikalija u mozgu ali to je mnooogo dosadno.Uostalom ljudi generalno imaju problema sa prihvatanjem stvari koje nemogu da promene, pogledajte religiju, nevidljivi svemirski bog i zmija koja govori.

Prosecan covek bi se danas zapitao WTF?, kad bi mu danas to neko servirao. Ali danas...odoh u religiju.

Uostalom mrznja danas ima dosta slicnog sa religijom, i jedna i druga stvar se bazira i hrani strahom koji daje mrznju.

Prilicno simpaticno kad malo bolje