Pre dva dana, tačnije u Četvrtak, delegirana sam u ime Odbora da odem u Ambasadu Francuske i da prisustvujem okruglom stolu povodom "Prevencije seksualne eksploatacije i prostitucije u Srbiji". Bili su pripadnici vlasti, opozicije, NVO sektora, ambasade. Eto i ja operska  umetnica , dugogodišnja aktivistkinja, i profesor neko ko se davno još 2000 tih susreo sa decom ulice, radio sa njima i slušao najteže moguće priče. Neke od njih ste čitali.

Sejanje straha

Evo javno sada, svako pozivanje na nasilje, vređanje, čašćavanje pogrdnim imenima u javnom prostoru, koji god to javni prostor bio je sramotan.

Još se nisam ni razbudila jutros kako treba kada mi je stigla notifikacija na Fb od prijateljice Ljubice Crnoglavac, vezano za slučaj diskriminacije koji se desio u Butiku 13 u Bulevaru Kralja Aleksandra koji cu ovom prilikom da prenesem od reči do reči, a napisala ga je voditeljka Jasmina El-Abd Vasiljević.

"Razmisljala sam da li da objavim ovaj post, i odlucila sam da necu da cutim zato sto su me izvredjale radnice butika da sam Ciganka, nije sramota biti Rom, vec komentarisanje i selekcija ljudi po nacionalnoj osnovi je vredjanje. Danas sam otisla da kupim haljinu u Butik13 u

Taman sam pomislila da uopšte ne pišem ništa, ali sam odgledala emisije na dve televizije sa vraćanjima i shvatila da ipak moram da napisem, jer sam prosle godine bila prisutna na nekoliko tribina vezanih za clan 16.zakona o javnom redu i miru.

Devedesete su daleko iza nas, devedesete su daleko iza nas i tako pričamo već skoro trideset godina da je nešto iza nas, ali nije.

Nisu iza nas. Lupaju nam na vrata i ruše sve što mogu. Ruše aveti prošlosti koji ne žele nikada da  stanu, ruše i misle da  će rušenjem sve biti bolje, ali neće.

Srbija je zemlja, moja, naša, puna lepote i ponekad mi se čini da zaista nije poput savremenih Evropskih zemalja, gde je sve upeglano, lepo, mirno, čisto...sve je na note, ovde nije.

Gde god da odeš nekoga poznaješ, nekoga si voleo i još češće je ono od čega