Skupstina Grada Novog Sada, citamo u vestima, dodelila je Efraimu Zurovu titulu pocasnog gradjanina. Dogadjaj sam po sebi potpuno ispravan, ali i dogadjaj koji stavljen u kontekst skorih desavanja u vojvodjanskoj prestonici otkriva svu moralnu travestiju u koju se nase drustvo potopilo.

Sa tom dodelom bi sve bilo u redu, da, avaj nema bronzanog prsta Jashe Tomica. U punoj erekciji, na sred grada. Mislim da uopste nisam cinican ako upitam - da li bi bilo dodele pocasnog gradjanstva e da nije prvo bilo spomenika Jashi Tomicu?

Ako ste se pitali ikada kolike ljudi mogu da budu strvine, i da u tudjoj nesreci vide samo priliku za soptveni dinar, liseni pritom bilo kakvog obzira ili merenja sveta kroz druge arsine od kroz arsine sopstvene moralne shtroke - trebalo bi da pogledate sledeci e-mejl: (ko hoce link neka kontaktira na privatne poruke, nemam nameru da ovima pravim reklamu) 

Ovde (meni, za sada) nepoznati mag on line PR-a samoinicijativno kontaktira E.M. zenski deo para koji je snimljen kod BG Arene u trenutku konzumiranja strasti i nudi joj da - profitira. Jer, sta je bilo koja zena drugo do obicna droljetina koja zeli da ad astra, po svaku cenu, stigne jedinim cim bi ikako mogla  - kurvanjem! Per kurvarluk ad astra, dakle, savetuje Agencija. Sto je savet dostojan svakog PR profesionalca - na cast struke! Postani, dete, profi kurtizanom i profitiraj!

Bold komentari u tekstu su moji!

Njegova ekselencija ambasador Konuzin izvoleo je u dve recenice sumirati ne samo trenutni odnos Rusije prema Srbiji, nego vrlo verovatno odnos ove supersile prema Srbiji od XIX veka, na ovamo. A i nekih drugih. Velike Britanije najverovatnije. 

Sta je rekla Njegova ekselencija nimalo ekselentnim tonom ?

"Does Serbia have any interest in global security or not? Its just a minor country with no global interest! Do you pretend to be a subject of international relations or only an object?"

I wanted to title this "An Open Letter to the Serbian Government: Fix Your PR & Branding" but I don't think that many characters will fit in blog posts here. 

I know little about politics and even less about Serbian politics; however, as a 25-year pro, I know heaps  about PR, marketing and branding.  As a PR and media pro who is a big fan and part-time resident of Serbia, it's incredibly painful to see how badly your PR is being bungled, and your story mis-told over Kosovo in the international press.  Knowing a bit of Serb history, it seems this PR bungling is a national

Ne pada Vlada zbog Kosova, već zato što je Vojislav Koštunica rešio da u svoje političko samoubistvo uključi i sve nas. Ne brani se Kosovo tako što se potrudiš da i ostalih 85% teritorije Srbije živi siromašno i u izolaciji. Kako će se nezavisnost Kosova sprečiti ako Srbija odbije da priđe Evropskoj Uniji? Jel to treba da znači da ako/dokle god Kosovo bude nezavisno, Srbija neće hteti u EU? Ako je to strategija, budućnost je očigledna: narednih godina gledaćemo kako Crna Gora polako pristupa EU a mi ćemo se i dalje ponositi što smo crna rupa na zlatnom tepihu.

Kako me je vađenje novog pasoša podstaklo da se vratim starom hobiju, putovanjima, reših da sa prijateljima provedem Novu Godinu negde preko. Sledi kratka priča o poseti Budimpešti, kombinacija doživljaja i praktičnih saveta svima koji su namerili u tom pravcu, a ne putuju da bi pregovarali o isporukama gasa... >>>

Kada mi je, moj omiljeni bloger i clan moje VIP liste, nezavisni i slobodoumni borac za demokratiju i slobodu (valjda samo u Srbiji), podmetnuo u nekoj polemici na blogu drogu, kako bi odbranio lik i delo velikog nam vodje, bio sam iskreno zatecen. Mislio sam covjeku se omaklo. Nije dobro procitao. Istovremeno, javljaju mi neke njegove kolege da je to svjesno ucinio jer, kako mi kazu, "kopa nogama i rukama kod Mila da udje u kabinet"! Ja ni tada nijesam vjerovao. Zasto bi mu bilo vazno da na mom blogu kupi poene za Milesov kabinet!? Odbacim sugestiju kao zlobni komentar zavidljivog kolege. Ali,

U ovom postu imam nameru da vam predstavim umetničke radove koje sam na poziv časopisa SPIKE (THE INTERNATIONAL ARTMAGAZINE FROM VIENNA ) izabrala da prikažem u jesenjem broju za 2007 god. u uvodnoj rubrici “Artist’s Favourites”. Koncept ove rubrike je da pozvani umetnik odabere i predstavi pet mladih umetnika i ukratko obrazložii svoj izbor.

Piše: Nikola Knežević

"Koliko je jedno društvo moralno, vidi se po onome što čini njegovoj deci"
Dietrich Bonhoeffer

Na današnji dan 9. Aprila 1945. Godine pogubljen je jedan od najvećih nemačkih oponenata Nacističkog režima, Ditrih Bonhofer. Naučnik, teolog, protestanski sveštenik, borac za ljudska prava i mučenik. Napisao je više knjiga, važno je istaći dela poput „Etike“, „Život zajedno“, njegovih pisama iz zatvora , i jednog od najpoznatijih klasika savremene hrišćanske literature „Cenu učeništva“, delo koje predstavlja njegovu jedinstvenu teološku refleksiju u kojoj raspravlja o odnosu milosti i moralnih vrednosti. Njegove misli i reči osvedočiće sopstvenim delima, bezrezervno se boreći da zaustavi Nacističku mašineriju smrti, a pokoljenjima koje dolaze ostaviće primer ljudske solidarnosti, jedinstva, pravde i pre svega hrišćanske vere i požrtvovanja.

Ovaj tekst sam napisao pre oko dve godine, za sajt koji se bavio Gothic/Industrial podkulturom (i u medjuvremenu se ugasio). Ovde ga objavljujem sa manjim izmenama jer mi se čini kao dobar način da predstavim sebe i svoja interesovanja o kojima ću pisati na blogu, ali i zato što se nadam da bi priča o srazmerno nepoznatim muzičkim žanrovima bila interesantna široj publici. Napomenuo bih da ja nikako, ni pod kojim uslovima ne bih mogao da se uzmem kao autoritet na ovu temu i, staviše, poznajem dobar broj ljudi koji bi bili daleko kvalifikovaniji da pišu ovakve tekstove. Ovo je jednostavno produkt mog interesovanja za temu i želje da ono što sam saznao kopajući po raznim izvorima podelim sa drugima.
------

Mesto dešavanja je Italija, vreme je 1913. godina. Prošlo je već tri godine otkako je Filippo Tommaso Marinetti napisao Futuristički manifest i skoro šest godina od samog rođenja pokreta. Za futurizam, stvaranje manifesta je svakako daleko bitniji trenutak od pomenute 1913. godine. Za našu priču međutim, ova godina je neizmerno važnija. Te 1913. godine, zaslugama izvesnog Luigi Russolo-a, rođena je buka. Reč, naravno, nije o prostoj buci koju možemo čuti na bilo kojoj prometnoj ulici ili u nekakvoj fabrici. Sa druge strane, kako bi se gospodin Russolo verovatno pobunio, upravo je o toj buci reč, samo posmatranoj na malo prosvetljeniji način. Bilo kako bilo, svet potpuno nenadano dočekuje manifest L'Arte de Rumori (Umetnost buke) pomenutog Luigi Russolo-a. I sve se zauvek menja.

Kao što je bloger Marko Jevtić u svom postu "Ponor" već preneo, jedan jako inspirativan email kruži Srbijom. Mene i par mojih poznanika je sadržina tog kružnog email-a, za kojeg bi u ovom trenutku verovatno bio neverovatan kompliment prozvati ga spamom, kreativno inspirisala. Nadamo se da je ovaj foto strip adekvatno pogodio visok intelektualni nivo poziva na bojkot.

Ja imam problem sa EXIT-om. Odnosno, da parafraziram scenu iz Četri Sobe, nemam problem nego probleme. Množina. Care to hear?

Well first I was fucked by a coven of witches. Ne ne, čekaj, to je i dalje Četri Sobe. Moj prvi i osnovni problem sa EXIT-om je što je u pitanju festival. Ne volim masovne festivale. Gomile i gomile ljudi koji prave gužvu i štroku.  Takođe i gomile i gomile bendova od kojih po pravilu ni pola, a verovatno ni četvrtinu nemam ni minimum želje da čujem ili vidim. A tu nastupa i drugi problem EXIT-a: festival nema nikakav fokus. Apsolutno nikakav. Bine nemaju tri blage jedna sa drugom, ponekad ni bendovi na istoj bini nemaju tri blage jedan sa drugim. Svestan sam da sam verovatno u izvesnoj meri antisocijalan, ali ima nešto oko ideje da ću postojati na istom mestu u isto vreme sa, recimo, fanovima HIM-a što u meni izaziva želju da se ubijem grickalicom za nokte. Manje važni problemi su vezani za cenu, činjenicu da je u drugom gradu, cimanje oko smeštaja ili nedajbože kampovanje u sred sve te štroke.

Iz svih tih razloga, do sada sam uspešno odolevao odlasku na EXIT. Ove godine idem prvi put pa sam sa time u vezi odlučio da napravim cost-benefit analizu ovogodišnjeg programa. Slede pros & cons iz moje perspektive, koji će verovatno biti od koristi samo meni.