Verujete li u čuda? Verujete li u predskazanja? Verijete li u silazak sa nebesa na ovozemaljski svet?

Milioni i milioni ljudi u svetu ubeđeni su da se to dešava, te da će Bog, Bogorodica, Isus ili neko drugo nedzemaljsko biće sići na Zemlju i pomoći im da prevaziđu slabosti i približe se večnom životu.

Zimske Olimpijske igre, Vankuver, Kanada

Svakako najveći sportski dogadjaj meseca su Zimske olimpijske igre koje se od 12. do 28. februara održavaju u Vankuveru, Kanada. Evo TV programa na Eurosportu za prvi vikend igara:

Kada nam je naš domaćin, direktor Medjunarodnog skautskog centra Kanderšteg rekao da idemo na svečanu večeru u tropsku baštu u obližnjem Frutigenu, pomislili smo da ga još uvek drži groznica koji je upravo preležao. Ko bi očekivao da na jovanjskom mrazu, u danu kada je napadalo 30 santimetara svežeg snega, na nadmorskoj visini od oko 800 metara, u srcu Alpa, idemo na večeru u tropsku baštu? Toliko mi je to bilo neverovatno, da nisam ni poneo svoj foto aparat. I zažalio sam. Dovitljivi Švajcarci iskoristili su dar prirode da naprave ovo čudo.

Ovo, još jednom, nije sportski blog!!!

Danas na vimbldonskom meču izmedju dve izuzetne belgijanske teniserke, po staroj tradiciji kojoj Englezi arogantno robuju, mogalo se čuti da se sastaju: Miss Henin protiv Mrs Clijsters.

Ovaj tekst sam počeo da pišem posle dva radna dana provedena na aktivnosti u predgrađu Najrobija, u Keniji, sa idejom da ga pišem sve vreme boravka ovde. U Keniji sam boravio kako bih podržao organizaciju svetske akcije za mlade uzrasta 16 do 22 godine. Kenija je domaćin preko 1.600 mladih i njihovih vodja sa svih kontinenata. Dilema da li su domaćini sposobni da nešto ozbiljno urade mučila me od prvog dana. Napisao sam jedan deo, a onda zastao - jednostavno, malo sam bio digao ruke od jalova posla, nije bilo vremena da dalje pišem, a dogadjaji su smenjivali jedan drugi. Pošto sam ovaj tekst već najavio, rešio sam da sada pogledam unazad i dopišem ono što sam u Keniji propustio. Najpre ću opisati nekoliko situacija, a onda dati jedan opšti pogled.

Vi bar niste vredjali zdrav razum.

Moj gost danas: naš gnevni kolega Mikimedic

Pazite situaciju -- u romingu si, i nekome hitno treba da uplatiš kredit.

Telenor, lider medju telekomunikacionim kompanijama u Srbiji i Pakistanu, mi je omogućio da to učinim preko svog računa. Kako elegantno. Računa koji uredno plaćam 12 godina bez ijednog dana zakašnjenja.

Hvala ti, Telenore, što omogućavaš teletu srbinu takve usluge.

Ne lezi vraže. stiže sms: 'prekoračili ste vaš mesečni limit za kreditiranje'.

wtf?

Teniski savez Srbije pridružio se drugim sportskim klubovima i savezima koji su izdali svoju publiku zarad sitno-šićardžijskih interesa. Do karata nisu mogli doći "obični" navijači jer ih je većina bila raspodeljena po zanimljivim ključevima. 

Negde sa prvim jutarnjim svetlom, probudula me je kiša. Poznato dobovanje kapi po šatoru. Ko nije doživeo ONO u šatoru taj ne zna šta je lepota. No, bio sam sam u vreći, u jednom od odeljenja našeg velikog šatora, na ivici kampa koji delim sa preko 39.000 druge skautske sabraće i sestara iz celog sveta.

Udahnuo sam duboko i okrenuo se da dospavam tih par sati do ustajanja. Posle dva prilčno sunčana dana, kiša je odlučila da na sebi sopstveni način obeleži dan kada otvaramo najveći skup mladih na svetu: Svetski skautski džembori.

Miodrag Jevtić i Irina Stokanović - naši zastavnici na otvaranju Džemborija 

Danas je, najverovatnije, kraj jednog procesa i jedne zablude. Nakon skoro decenije, Kosovo je spremno da proglasi nezavisnost - vreme ispipavanje pulsa, puštanja probnih balona i sličnih akcija izgleda da se završava. Iscrpljujući pregovori doneli su samo saglasnost u nesaglasnosti - obe strane čvrsto su ostale na nepomirljivim pozicijama, sa kojih i nisu hetli da se stvarno pomere - a i nejasno je šta bi kompromisno rešenje bilo, sem možda zamrzavanja konflikta na određeno ili neodređeno vreme. Albanska strana insistirala je na nezavisnosti u okviru koje se mogu uspostaviti partikularna rešenja, recimo status manastira, a srpska je insistirala na svemu sem toga, da bi pre svega simbolički očuvala jedinstvo Srbije - de facto nezavisnost, a de jure ostvarenje minimalnih prerogativa srpske državnosti na Kosovu. Potreba da Kosovo „ostane" u Srbiji po svaku cenu ima status „incest-tabua", fantazma na kome se zasniva identitet većine Srba i dominantne političke elite Srbije - kao „srce Srbije", njena „kolevka", ono bez čega se ne može zamisliti, Kosovo je fundamentalna komponenta političkog, koliko i individualnog, etničkog „ja": biti Srbin znači imati Kosovo u Srbiji.

Kakva pojava! Zar ne?

Kada je imala samo šesnaest godina,

upisala je prestižnu Royal Academy of Music u Londonu,

bila je nadarena i posvećena.

Da su stvari išle po planu sada bi bila flautistkinja

u nekom velikom orkestru i niko od nas ne bi znao za nju...

Srećom, stvari ne idu uvek po planu!

Sav onaj

autor je moj dragi gost loader 

Sretoh danas Lazara. Šeta, zamišljen... Bez oklopa. Deluje gotovo krhko. Šest vekova provlačenja po epskim pesmama nekako... kao da ga je zasitilo. Gleda nizbrdo reku u daljini, obalu, obrise zgrada koje se prostiru kroz izmaglicu... Pitam ga, zna li šta se sve u međuvremenu dešavalo, i da li je zamišljao da će na kraju ovako ispasti. Onaj njegov blago prijazan izraz, kojim je hteo da naznači kako pažljivo sluša moje pitanje, već narednog trena postade zabrinut, skoro utučen. Savi glavu i spusti težak

e, deco,

svi znate da ja volim jm:)

mislim da je njen aktivizam
usmeren na prave stvari,
mislim da zna da misli,
da ume da argumentovano razgovara,
i da podnese kritiku.
i kad je (kritika) neprincipjelna.

jelena je otišla odavde.
s razlogom. tako mislim.
jer kapiram njen način razmišljanja.
i zato:

za sve one koji bi i dalje da čitaju šta ms. milić
ima da kaže:

može da procita ovde.

ako neko želi da komentariše...

tvoj je
najdraži moj
najširi
pogled na pustinju, more
i svet