Prolazeci ulicama Beograda ovog ljeta cesto sam imao prilike sretati ljude  koji  prodaju razglednice  . Prihod od ovih  prodaje kako su cesto naglasavali ljudi koji su iste prodavali uvijek ide  za humanitarne svrhe.  Jednostavno je nemoguce kupiti svaku razglednicu   koliko god se ovakva kupovina, cesto simbolicna,  cinila humanim  gestom. 

Ta cinjenica da  nismo u stanju  da pomognemo bas svakoj osobi nacini  covjeka  prilicno  bespomocnim.

Kod mene se ova bespomocnost  preseli u stanje ogorcenosti kad procitam da srpski narodni poslanici ,

 Za vreme Nikolicevog strajka gladju i zedju koji slabo vodu da je pio, Ivica Dacic je rekao kako bi on, da je na mjestu Tadicevom, raspisao te izbore.

Tako je radio njegov shef, nekadasnji predsednik SPS-a, Srbije i Jugoslavije, Slobodan Milosevic. Ispade taj Milosevic neki veci demokrata. Koji su nam persun dolazili raznorazni Gonzalesi i koji je klinac uopste demokrata Milosevic donosio taj famozni, ocigledno za Ivicu Dacica- zaboravljeni leks specijalis?

Onda je neki dan Ivica jos jednom pomenuo Milosevica kao uzor koga treba sljediti i od koga

/ Pa dobro covece sta panicis?

/Kako sta panicim? Zakon o financiranju stranaka lezi nam na stolu vec mesecima.

/I?

/Sta i? Oni iz Brisela vec pizde.  Onaj janez Jelko ne skida mi se sa grbace . Ide Srbijom ko Gestapo ,a  Verica i njena agencija disu nam za vratom.

/Mnogo panicis. 

/Sutra ce biti reseno. Predlozicu amandman na zakon kojim cemo ukinuti   pare agenciji zaduzenoj za kontrolu zakona i stvar resena.

/Pred Briselom smo cisti. Zakon smo usvojili ,a odakle ce Verica tj oni njeni iz agencije naci  pare da kontrolisu financiranje

U jeku blagoslovene predizborne  tisine mediji u Srbiji prenose recima, ali i slikom, spektakularno hapsenje petorice bivsih clanova tkzv OVPiB osumnjicenih za ratne zlocine.
Osumnjiceni su imali besplatan caravan prevoz sve do Beograda gdje su ih sa lisicama na ledjima, kao i maskirane zandarme, uhvatile kamere glavnih  medija zeljnnih vijesti u vreme  ove kratke izborne tisine.

Evo nas u Oshu, nadomak granice Kirigistana i Tadzikistana. Kao sto pomenuh u uvodu, 650km koje smo od Biskeka prevozom presli dovde, prakticno su samo "prilazni" kilometri –  da se domognemo pocetne tacke za pedaliranje na Pamir hajveju.

No s obzirom na to da smo se transportovali malim (milim) kombijem sa vozacem, mogli smo juce da
napravimo uspon biciklima na 3520m visoki prevoj  Tyu Ashu. Izasli negde na 1200m, vozili do gore, spustili se divnim spustom nizbrdo, i posle oko 70 predjenih km ukombirali se (usli u kombeta) i nastavili dalje. A sve to u cilju pocetne visinske aklimatizacije.

Odmah da rešimo zapitanost. Čemu ovaj naslov ? Shape turfed je anagram od fresh update, a nekako mi se uklopio u današnji post ovaj slang...u svemu me inspirisao marco de manccini, neki dan sa onom pričom, u kojoj se izbegava slovo E. Ovo su moji najmiliji vipovi! (Re, probaj da mi oduzmeš pravo na ovo što je postalo opšte dobro !). Dakle, došlo je vreme da posle apdejtovanja potpalublja od strane vas sa naslovne, i potpalublje prozbori koju o vama svima, i onima gore, i onima dole.

Nadam se da neće biti ljutnje i da me niko neće banovati. Anagrame sam radila pomoću

April madness...neki dan sam otišla na izložbu cveća pred Spensom i uživala u raznovrsnoj ponudi biljaka, od sobnih do onih prolećnih. Te prolećne su me osvojile, pa sam kupila ranunkle, ili anemone i još par plavih zumbula, ali onih starinskih sitnijih što imaju najlepšu nijansu plave boje, a o mirisu, da ne govorim. Setila sam se kako su govorili nekada za ženu s

"Too much of a good thing may be a great thing", Mae West

Šta   tragači za transcedentnim uzbuđenjem, prevratnici kulturnih normi i mogući revolucionari da rade i kako da  provode vreme, kada se u istoriji retko dešavaju bona fide kulturne, političke i duhovne revolucije, ponekad ni za čitavog jednog ljudskog veka? Jedna od mogućnosti je da postanu opasni i srastveni club i discotheque goer-i, te da uz šarenilo svetla stroboskopa utonu u slatku dekadenciju (hmm...Me Vest), koju je disco era nosila sobom, i tako popiju poznati i dèjà vu  antidote protiv monotonije i lošeg svakodnevnog života. ( Peter Braunstein ) Noćni klubovi i diskoteke su mu nekako dolazili kao čuvari plaže u zimskom periodu, i sprečavali, kao i obično,  i primisli o nekim socijalnim nemirima i pobunama. Dnevne nedaće i problemi, nestajali su noću uz naglašene ritmove disco muzike i kičasta svetlucanja lažnog glamura.

Pre oko nedelju dana skoro nezapaženo je ovde na blogu prošla vest o smrti još jednog glumca iz stare holivudske garde, Majkla Saracena. Umro je boreći se sa kancerom, baš kao njegova koleginica Suzana Jork u januaru ove godine, i reditelj Sidni Polak pre oko tri godine. Red Batons umro je 2006. a Gig Jang tamo neke daleke 1978.g. od alkoholizma. Sa nama su još uvek, na sreću, Džejn Fonda, Boni Bedelia i Brus Dern. Pa, da se tim povodom setimo jednog dobrog filma.

Sada već pogađate da govorim o cast and crew   iz filma "Konje ubijaju, zar ne?" Sidnija Polaka iz 1969.g. po romanu Horasa Mekkoja, koji je već odavno ušao u filmsku antologiju.

Dva akta, jedan od sreskog a drugi od okružnog načelnika, iz 1829. godine. 

Načelnik Kolubarskog sreza, aktom od 15. marta 1829. godine №746. piše načelniku Beogradskog okruga sledeće:

„Neka baba Ruška, zovojema od naroda 'Čuma', udova Milića Ognjanovića iz sela Darosave poverenog mi područija, ukopala je o Sv. Nikoli jedinu ćer zovojemu Smiljanu od dvadeset godina, koja je bila sumašedša. Ruška nije znala ni šta govori ni šta radi, no je neprestajno iz dana u dan trčala na groblje selsko i tu na glas urlikala na podobiju pseta.

Čerez

NAJNOVIJE VESTI IZ PROŠLOSTI 4.0

Volim sireve. Poznajem sireve, pre svega francuske i italijanske.  Dostupni su mi. U svakoj radnji  i u Srbiji se mogu kupiti originalne kopije sireva i to proizvedenih kod nas. Na svakoj pijaci se može kupiti SIR, onaj beli. Negde i sjenički kao i kačkavalj. Pre mnogo godina sam se zapitao kako je moguće da ima toliko malo vrsta sireva znajući da su se sirevi sa područja Srbije, Crne Gore i Kosova još pre DVE HILJADE godina prodavali na pijacama večnog Rima - i to u kakvoj konkurenciji. Plinije pominje sir caseus

                                                                             Raymond Queneau-u  u spomen

No 1

Na dan Uskrsnuća Gospodina našeg Isusa Krista po ortodoksnom ili pravoslavno srpskom kalendaru (a o tom bi se dalo progovorit neku!), dakle na pravoslavni Vaskrs, izišel sam popiti kavicu s mljekom...i kupi mi glavicu,