"Dnevnik", 24.06.2009,
Rubrika: "Iz drugog ugla", str. 12.

MAJKA HRABROST NA RUSKI NAČIN

Jedan ruski bloger, pošto je čitao iskustva sa porođaja srpskih žena na sajtu Majka hrabrost, pozvao je svoje čitaoce da podele njihova iskustva u vezi sa porođajima u Sovjetskom Savezu. Dok je "Majka hrabrost", inicijativa Branke Stamenković, pokušaj da se na bolje promeni situacija, cilj ruskih blogera je bio da dokumentuju manje poznato poglavlje sovjetske istorije.

Povratna reakcija koju je germanych dobio od svojih čitalaca bila

Nisam dobila tražene kopije zapisnika sa sednica nastavnog veća i roditeljskih sastanaka OŠ "Mladost", naravno da nisam. Nekako sam znala da mi poštar neće doneti zapisnike, već rešenje o odbijanju zahteva. Kako? Intuicija valjda, šta li...

Uprkos tome, s nestrpljenjem sam iščekivala da pročitam koji će razlog biti naveden u obrazloženju za odbijanje zahteva. Na osnovu njega vidim da je neko u OŠ "Mladost" ipak proučio Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ali, avaj, selektivno. "Ovaj mi se član sviđa, na njega ću da se pozovem. Ovaj mi se član ne sviđa, njega ću da ignorišem."

Zove me sestra pre neki dan sva u šoku, kaže - imali su roditeljski sastanak kakav do sad nikad nisu imali. Čitala im učiteljica na sastanku odlomke iz nekog "zakona". Otkad to na roditeljskim sastancima čitaju zakone, i kakav je to novi zakon, pita me.

Pojma ne znam, kažem, ne verujem da je zakon, mora biti da je nekakav podzakonski akt. Šta su čitali?

Pa, kaže sestra, nešto o ocenjivanju, o tome kako pismeni i kontrolni zadaci ne smeju biti više od dva puta nedeljno, kako deca na početku godine treba da se testiraju da im se vidi "startna pozicija", pa posle da im se prati napredak... i sve tako nešto čudno, što dosad nikad nije bilo.

Završim razgovor te odem na sajt Ministarstva prosvete, i tamo nađem Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju,

Krenem da čitam, a uspomene samo naviru...

Nisam glasala na ovim izborima. Htela sam, nije da nisam. Htela sam da izadjem i ucestvujem u akciji belih listica. Htela sam da "kaznim" vlast sto u protekle cetiri godine nije zemljom rukovodila onoliko dobro koliko sam smatrala da treba i moze njome da rukovodi. Htela sam, kazem, ali na kraju nisam.

Sad mi, s jedne strane, drago, a s druge krivo. Kada vidim ovaj cirkus koji pravi ova kaobajagi opozicija, drago mi sto nisam kaznjavala vlast. A s druge strane, zbog iste kaobajagi opozicije koja pravi pomenuti cirkus, krivo mi sto nisam izasla i glasala za vlast.

Za mnogo toga mi je vlast u prethodne cetiri godine bila kriva, i mnogo me je vlast u prethodne cetiri godine razocarala. I lajala sam na vlast, nije da nisam. Sad, kad vidim ovaj cirkus koji pravi ova kaobajagi opozicija, prosto mi krivo. I vise mi vlast nije kriva ni za sta. Kriva mi opozicija. Sve sto vlast nije uradila kako treba, nije uradila zbog toga sto opozicija nije opozicija, vec samo jedna kaobajagi opozicija. Konacno, svaka vlast je samo onoliko dobra, koliko joj je dobra opozicija.

Srbija je zemlja koja svojim stanovnicima nudi zabavu svetskog nivoa. ... Mislim ceo svet je cuo za "zabavu" koja je omogucena Srbima, mahom mimo njihove volje. Srbija se dugo godina pojavljivala u vestima i CNN i Reuters, i Sing Hua, i Pravda, i Mond,... kao stalna rublika. Tamo negde posle politike a pre vesti iz kulture isla je rublika "vesti iz Srbije". Prema statistikama 67% Amerikanaca je verovalo da je Srbija neka od domacih drzava jer se tooliko spominje. Ili su to bili Kinezi!?

Ceta mala ali odabrana, posla u osvajanje Amerike

Izvolte na tortu. 

Moja supruga Jovana je devojka meseca Playboy-a i krasi skoro desetak stranica oktobarskog broja. A ja kao veran muž pratim svoju suprugu i eto me, počeo sam da pišem za Playboy.

Uz sliku naslovnice, evo i tizera za priču, koju nažalost, ne smem da objavim na blogu u celosti.

Srbija ponovo izvozi svoje proizvode u Ameriku!

Sada kada su nam nase granice nikad blize a Evropa do skora veoma daleka, izgleda da su i plavuse shvatile da je "Europe must do!". Shvatile su da nije dobro da bas mi budemo rupa na cilimu tkanom od zlatnih zvezdica na plavoj pozadini. I ne samo plavuse.

Cak i nasi nacionalisti su  su poceli da menjaju retoriku i nacin odevanja. Nema vise bedzeva. Sada se nose konfekcijska odela i sa majcom, ali ispod kosulje koja je naravno ispod sakoa.

Da ovekovecimo transformaciju:

Gledam nešto svoje foto albume iz vremena kada sam još trenirao košarku i zapažam da sam na fotografijama nestvarno manje konstitucije nego sada. Prvo što upada u oči i meni i mojoj supruzi da na slikama iz prošlosti nedostaju vrat i ramena. Naravno ima ih ali su bitno manji.

Za vizuelni utisak veličine i krupnoće jedna od najbitnijih mišićnih particija su svakako ramena. Dobro je što su masivna i jaka grupa mišića pa mogu da podnesu vrlo ozbiljan trening čime mogu da se uvečavaju i oblikuju u željenom smeru.

U ono vreme postojali su proletarijat, koji je prerastao u radničku klasu, poštena inteligencija i nedodirljivi političari. A sad imamo masu proletera, radničke klase skoro da i nema, inteligencija odavno nije više poštena, političari su i dalje nedodirljivi. Čekaj... Neko fali. Neko nema alibi. To su tajkuni, ili kako ih sve češće nazivamo, vladari iz senke. To je novonastali društveni soj, koji mahom živi od nedostatka dokaza, pri tom kontrolišući 95 odsto bogatstva. 

Šta ti je život. Malopre sam pazario za oko 4 soma dinara u IDEA marketu  koji mi je najbliži i deluje jako uredno i čisto. Malo sam zabušavao dok smo Jovana i ja ređali stavri u frižideru i gvirkao na Facebook. A kad tamo video snimljen pre desetak dana u nekoj od radnji IDEA-e. Na snimku se vid da u rashladnim vitrinama stoje proizvodi na kojima je prelepljena originalna etiketa na kojoj je rok trajanja u pluskvam perfektu, to jest davno istekao. I kao kruna kasirica rutinski pokušava da ukrade,  provlačeći karticu na uvećanu za 1000 dinara.

Na multietničkim likovnim susretima mladih iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Makedonije, Mađarske, Nemačke, Slovenije i Hrvatske, koji su ovih dana održavani u Gvozdu, u Sisačko-moslavačkoj županiji, učesnici Hrvati i Srbi zajednički su kreirali "zastavu prijateljstva", od koje će se mnogima u njihovim zemljama verovatno dignuti kosa na glavi, piše "Večernji list".

"Pun nam je kofer nacionalističkih, srpsko-hrvatskih i četničko-ustaških prepucavanja.

 Oni prvi i dalje misle da se Pavlovićevom mašću, anti-age kremicama, regeneratorom za kosu i manekenskim treptanjem u kameru mogu rešiti najteži i najbolniji problemi naše države i društva. Ubeđeni su da sa nekoliko napabirčenih i loše upotrebljenih fraza, koje su naučili gledajući američke političke filmove B produkcije, mogu šarmirati i prevariti briselske diplomate, kao što već sedam godina varaju svoje građane.

Status kandidata bez datuma početka pregovora, ako se to potvrdi u decembru, jeste jasan dokaz nesposobnosti onih koji, direktno ili indirektno, upravljaju Srbijom od marta 2004. godine do danas. To je i dokaz da njihova bleferska, šibicarska politika može da prevari samo deo srpskih birača, a da su svi iole svesni ljudi u Srbiji i van nje imuni na to bedno operetsko glumatanje. A imali su šansu i mogli su i više i bolje.