Razne ideje u poslovanju IDEA-e

meni je, U skladu sa Urodjenim antiUstaštvom, palo na pamet da je to Uradjeno sa specijalnim namerama.

edit: doduše, kasirka deluje SRB do srži!

Dakle, činjenica je da na tim mesima u frižideru za suhomesnato u toj Ideji na Ušću postoji toliko prelepljenih nalepnica da su one teže od ukupne količine mesa...

Takođe sam jednom zagledao neke od tih vakuumiranih suvih kobasica i video da neke imaju po dve nalepnice sa različitim imenima proizvoda, a onda pakovanje do njega ima dve nalepnice od kojih je jedna za neki sasvim TREĆI proizvod, tako da su i navodne cene ta dva pakovanja valjda bile sasvim različite?!

Za dotičnu pečenicu na donjoj nalepnici jasno piše ROK UPOTREBE tako da tu nema mesta onim komentarima da se datum pakovanja menja sa svakim štampanjem nove nalepnice jer kao program to ne ume sam da namesti. Lepo piše da je ta pečenica KVARNA u septembru mesecu.

Mozda je Idea za jesenju sezonu kupovine smislila IDEJni slogaN `Kupite smrdljivo,postanite Vegeterijanac`..Gde ces bolju reklamu od brkate prodavacice,jos sve `zakaceno` na jaoj tube /haha/..Jer u rijaliti Serbiji je dokazano sto veci smrad sa jakom medijskom pompom to je veca potraznja za istim..Prema tome,zivela Idejna Vegeterijana

Malopre sam pazario za oko 4 soma dinara u IDEA marketu koji mi je najbliži i deluje jako uredno i čisto

El u Niš el u Beograd.

Mi smo ovce ( cave kako kazu sibicari). Nema malih prodavnica sve su supermarketi koji prodaju naskuplju robu u regionu. kad istekne rok trajanja u Hrvatskoj i Sloveniji oni sibnu nama u Srbiju. Luzeri to smo mi.

Sve pivare u Srbiji uvoze staklenu ambalazu iz Hrvatske a imamo najvecu staklaru na Balkanu. Njagore je sto su nas ovi nasi u stvari prodali za pare. -Imam smesan narod na prodaju, kupuje sve, trosi sve , nista ne pita, prima sikaniranje sa osmehom.

Samo me interesuje kad ce da se napune toliko da pomisle e sad ok hajde da napravim nesto dobro po cemu ce nas pamtiti - ili se to nikada nece desiti?

Na vlasti treba da budu aristokrate a ne klosari .

ali meni ceo ovaj snimak i sve oko njega dismr na Deltu. Secate se kako je dizao dzevu oko prodaje i vlasnistva nad CK i to bas u trenutku kad su Pera Matic i Merrill Lynchu otvarali PC Usce?

Ja pomislio da si opet zbriso za Ameriku...
Neka tebe...i neka opet pišeš..falio si što jes, jes...
Nego, gde nam je drugar sa Durlana..Živ se ne čini a moglo bi da se nešto radi...

Ha, sad se svi kao nešto čude, a onoliki omladinci su zarađivali honorar preko zadruge prelepljujući etikete sa novim rokom trajanja baš u Idei. Pa to je javna tajna šta se tamo radi.

Ocekivala sam nešto kreativnije posle dužeg odsustvovanja sa bloga, al ajde

I meni se desilo u Merkatoru na NBG da mi je naplaćeno hiljadu dinara više. Da li namerno ili ne, primetio sam i vraćeno mi je tih hiljadu dinara razlike.

U većini velikih lanaca supermarketa automatski se sa kase prenese iznos za naplatu na pos terminal, tako da kasirke i ne unose ručno, pa ovakve greške ili "greške" se teže dešavaju.

Desilo se vise puta da sam kupila pokvareno meso u Idei , kasirke i prodavacice su neljubazne do srzi .. Nikad vise u Ideu !!!!!!!!!!!!!

Otvoreno pismo generalnom direktoru "Idea" d.o.o. Vladimiru Bokanu


Poštovani,

nadam se da će Vas zanimati da pročitate ovo moje pismo. Zaposlen sam u "Idei" od 26.03.2010. na radnom mestu prodavac - kasir u prodavnici (400 m2) u Zemun polju, ul. Dušana Mađarčića 7. Inače rođen sam 24.10.1974. u Beogradu gde i stanujem na adresi Omladinskih brigada 28/16 11070 Novi Beograd. Prvih dana na poslu radio sam na voću i povrću i tu se dogodio sledeći slučaj: poslovođa Jelica Vajić me je uputila da donesem zelenu salatu u toalet da bi je "osvežila". Salatu u gajbicama sam zatim doneo poslovođi Vajić gde je ona zatim tu salatu izručila u kantu od džogera (koji služi za ribanje podova) u koju je prethodno sipala vodu i koja uobičajeno stoji u WC-u. Zatim me je uputila da tu kantu iz WC-a odnesem u komoru za voće i povrće, što sam ja i učinio. Kad je zamenik poslovođe Marko Šoškić došao u svoju (II) smenu i video tu kantu u VIP komori upitao me je šta je to. Odgovorio sam mu i zatim ga upitao zar nikad pre nije
video taj postupak. Odgovorio je da nije, a zatim mi rekao "Ajde sad skloni to. Ne daj bože da neko naiđe.." Zatim sam koliko toliko "osveženu" salatu vratio u gajbice u kojima je posle bila izložena na police u radnji.

Nakon tri dana rada na VIP odeljenju prebačen sam na kasu, što mi je odgovaralo. Rad na kasi u "Idei" bilo je najlepše radno iskustvo koje sam imao. Imao sam odličnu komunikaciju sa mušterijama, pošto sam inače dovoljno obrazovan i jednako uspešno komuniciram sa zemljoradnikom kao i sa ljudima višeg stepena stručnosti. Sa mušterijama sam umeo da neobavezno razmenim neko mišljenje ili utisak kao i da se zajedno nasmejemo nekoj šali. Moj rad je bio disciplinovan i strog. Pazio sam na robu koja je stajala oko kase znajući da ja za nju odgovaram i da od poštovanja pravila zavisi kako moj uspeh tako i uspeh radnje. Nekoliko puta sam došao u situaciju da sprečim krađu u radnji. Jednom sam fizički savladao mladića koji je nakon što je uhvaćen u krađi hteo da umakne zameniku poslovođe Marku Šoškiću i pripadniku obezbeđenja Dariju Vujku. Drugi put sam jurio po ulici lopova koji je bežao sa flašom votke "Smirnoff" i nije hteo da stane
kada je reagovao alarm na vratima radnje. Nisam ga, nažalost, stigao ali je da bi uspešno pobegao morao da spusti na travu votku koju je nosio ispod jakne, koju sam zatim vratio u radnju. Treći put sam intervenisao kad je poslovođa Jelica ukazala da neki čovek sa decom odnosi naša kolica. Stigao sam dotičnog gospodina koji je već bio odmakao 200 metara i po kiši vratio kolica u radnju, na šta me poslovođa častila pićem. Ne treba posebno pominjati da sam odlično sarađivao sa kolegama i bio od njih cenjen kao dobar radnik i čovek, a od koleginica i kao džentlmen.

Međutim, kako je vreme odmicalo primećivao sam da poslovođa Jelica prema meni ima sve hladniji odnos. Zbog toga sam, koliko je to moguće, pokušavao da to ispravim. Jelica i ja smo umeli zajedno da se našalimo i nasmejemo, ona mi je nekoliko puta u različitim slučajevima pomogla, kao što sam i ja njoj. Video sam da me ne mrzi. Uostalom, nas dvoje smo približno istih godina tako da smo bili na ti, kao doduše i svi međusobno u radnji. Nažalost, kad bih dolazio na posao teško mi je padalo što poslovođa kad joj se javim skoro nikad me ne pogleda u oči, nego mi uvek otpozdravi sagnute glave. To utiče psihološki na radnika, jer se pita šta je zgrešio. To je trajalo mesecima. Dok jednog dana kad sam u toku radnog vremena ušao kao i obično u njenu kancelariju (u koju svi radnici dolaze da sednu, da užinaju pošto u radnji nemamo svoju kuhinju, da popričaju) nisam bio na ulasku izbačen sa rečima da tamo nemam šta da tražim, da se zna
gde je mesto za doručak (magacin) itd. Tog istog dana Jelica je osetila za potrebno da naštampa pravilnik o ulasku u njenu kancelariju i da ga istakne na vidno mesto, očigledno pod utiskom onoga što se desilo tog dana. Od tog trenutka znao sam da su mi dani u "Idei" odbrojani. Shodno tome priznajem da sam postao nešto nervozniji u odnosima sa poslovođom. U nekim situacijama kad sam znao da sam u pravu nisam dozvoljavao sebi da se izvinjavam, što bih možda ranije ponekad i učinio. Iako nisam nevešt kada su u pitanju ljudi i međuljudski odnosi, kao što sam već pomenuo, ne mogu sa sigurnošću da tvrdim šta je osnovni razlog otkaza koji sam mesec i po ili dva meseca kasnije od mog poslovođe Jelice Vajić dobio. Mogu samo da nagađam. Možda je velika razlika u ličnostima bila nepremostiv problem. Naime Jelica je sa sela, iz Belegiša u Sremu, relativno blizu Zemun polja. Ja sam sa Novog Beograda - klasične urbane sredine, koja je
izgrađena na isušenoj močvari i nikad nije bila selo. Možda sa svim ima veze i incident koji sam opisao na početku pisma koji je na ovu razliku dolivao ulje. Saopšteno mi je da sam dobio otkaz, tj. da mi neće produžiti jednomesečni ugovor, 20.08.2010. telefonom. U "Idei" sam radio 5 meseci.

Iako sam otkaz očekivao teško me je pogodio. Radi ilustracije navešću Vam jedan primer kako sam radio svoj posao. Na kasu je kod mene došla jedna gospođa i tražila neke cigarete. Kod mene u box-u ih nije bilo, a u tom trenutku bio sam siguran da ih nema i u druga dva. Par sekundi nakon što je gospođa izašla iz radnje bez tih cigareta ugledao sam da ih ipak ima na drugoj kasi.Pošto mi na kasi stojimo dok radimo nije mi bilo teško da istrčim na vrata i pozovem gospođu da se vrati i kupi cigarete. To je bio moj odnos prema radu i lojalnosti prema firmi. Meni je rečeno da sam dobio otkaz jer je moj šef Jelica Vajić svoje pretpostavljene izvestila da nije zadovoljna mojim radom. Nisam mogao s tim da se složim. Istovremeno sam znao da ne mogu tek tako da dozvolim da mi gori radnici od mene nanose nepravdu samo zato što im se može ili što im nisam simpatičan.Naime, pre posla u "Idei" radio sam u kiosku. Kolega mi je bio čovek koji je
pored kioska prodavao sladoled koji se kucao na istoj kasi. Supruga tog dobrog čoveka je 5 dana ležala u bolnici jer je na obližnjoj pijačici u bloku kupila salatu kojom se otrovala. I sad da šef takvog nivoa kompetencije kakav je Jelica Vajić mene - kasira kojem su mušterije koje porodično kupuju u "Idei" izjavljivale da samo zbog mene dolaze u "Ideu" Zemun polje, tj. da imaju toliko poverenje i da im toliko znači moja ljubaznost (s čim je Jelica upoznata, naime ja sam joj to preneo) - dakle da mene ocenjuje kao lošeg radnika i da me shodno tome izbacuje iz firme. Pa, Jelice draga, odmah sam pomislio - neće moći tako lako.

Posle otkaza otišao sam u kadrovsku službu "Idee" i tamošnjoj službenici Azri rekao da želim da razgovaram sa nekim od direktora o kršenju pravila u radnji koje teško može da ugrozi naše mušterije. Isto tako sam joj rekao da ću u slučaju da budem ponižen i u slučaju da niko u "Idei" ne želi da razgovara sa radnikom koji je za firmu radio 5 meseci po 6 dana u nedelji, se obratiti nekom drugom, a to može biti i širi auditorijum. Azra je bila uznemirena i rekla je da će preneti nadležnima moju želju. Naravno niko mi se nije javio. Drugi put sam došao kod Azre. Ovoga puta bila je još više uznemirena. Rekla mi je da je razgovarala sa jednim direktorom i da je on rekao da će mi se javiti u toku iduće nedelje. Naravno niko se nije javio. Međutim dobra volja me još nije bila napustila, tako da sam ponovo otišao u Viline vode. Azra je bila na bolovanju. Tu je bila gospođa Ljilja Brajdić jedna dobra žena koja nije plašljiva i koja
je želela da mi izađe u susret. Nakon mnogo muka, da ne ulazim u detalje, područni direktor Vladimir Denona mi se konačno javio i saslušao me. Rekao je da će ispitati moj slučaj i da će mi se javiti. Nije se javio. Zvao sam ja njega posle nedelju dana. Rekao mi je da je bio na putu i da će taj dan (to je bio prošli četvrtak) imati sastanak i da će mi se javiti da mi kaže šta je odlučeno. Nije se javio. Danas (ponedeljak 20.09.) otišao sam ja kod njega u sedište "Idee" u ul. Milutina Milankovića koje se nalazi jednu autobusku stanicu od mene. Posle desetak minuta priprema u kancelariji nakon što je video da sam došao i da čekam, direktor mi se obratio. Rekao mi je da je Jelica Vajić mene ocenila kao lošeg radnika i da on tu ništa ne može da uradi jer je moj šef savršeno i jedini kompetentan da me vrednuje, a što se tiče njenog lošeg rada koji sam mu još ranije predočio - izjavio je da će ona zbog toga biti sankcionisana.
Što je za svaku pohvalu.

Vladimir Denona, područni direktor "Idee" - neposredni pretpostavljeni Jelici Vajić, u našem prvom razgovoru koji je kako sam naveo bio telefonski i korektan imao je jedan gaf. Kad sam mu objasnio kako se "osvežavala" salata u njegovoj radnji u Zemun polju on je rekao da to nije ništa strašno i da je Jelica to tako učinila jer verovatno tog dana nije imala prskalicu. Dok je gospođa Ljilja Brajdić iz kadrovskog "Idee" imala drugačije mišljenje: kad sam joj ispričao za slučaj njen komentar je bio: "Nije mi jasno kako je to mogla da uradi, pa ona ima dvoje dece." Gospodinu Denoni sam, kad smo se danas videli i nakon što mi je rekao da mi ne može pomoći, predočio da imam zajedničke fotografije poslovođe Jelice Vajić i njenog pretpostavljenog područnog direktora u vreme kada se inkriminisani slučaj dogodio - Jelene Mladenović, koja je u međuvremenu unapređena na položaj direktora sektora za označavanje, u ugodnom društvu nas ne
dece s kolodvora ZOO već radnika "Idea" Zemun polje, na splavu "Boem" gde smo jedne lepe večeri slavili unapređenje naše direktorke Jelene. Pozvao sam ga da još jednom razmisli da li bi voleo da uskoro te fotografije zajedno sa pratećim tekstom osvanu u medijima.

Zamolio bih Vas da razmotrite ove navode.


Srdačno Vas pozdravljam,

Anando Džafić