Zima 2012. je nemilosrdna, snežni nameti su paralisali život u Srbiji. I dok ljudi uglavnom čekaju da im neko očisti ulice i puteve, proklinjući klimatske prilike i nadležne komunalne službe, Nune TV emituje primer ličnog i nehonorisanog doprinosa građanina-pojedinca u borbi protiv smetova u Beogradu. U akciji osvešćivanja javnosti promovisan je i specijalni model lopate za efikasno čišćenje snega.

Fašizam na delu. Kršenje elementarnih ljudskih prava u najavi: ministar zdravlja, koji je ujedno i kandidat za predsednika Srbije, preti građanima da će ostati bez zdravstvene zaštite ukoliko se za manje od dva meseca ne opredele za izabranog lekara.

Takvu represivnu meru, suprotnu osnovnim ljudskim pravima i ljudskosti, potrebno je stopirati pod hitno, a njenog inicijatora bi trebalo smeniti i sankcionisati. Prenosim pretnju ministra-kandidata za predsednika Srbije:

Nema knjižica ako građani ne izaberu lekara

Nije ovo jedini veliki grad u kojem sam bio ali jeste najveći i najkomplikovaniji. Jedan od uzroka brojnih nevolja je i Nazovimo-Ga-Kodeks-Ponašanja koji je lokalnom življu nametnula lokalna vlast. 

U najkraćim crtama, da se Kinezi ponašaju kao u par hiljada godina u kojima nisu bili domaćini Olimpijskih igara sve bi bilo lakše.

Kodeks može da se svede na jednu odredbu, ’Predstavimo se svetu kao bolji od sebe samih’, daleko od toga da sličan koncept premijerno prikazuju u Pekingu ali da je bizarno, jeste.

Da se razumemo, Kina je ozbiljna sila, tehnološki

Nekako je neumesno, neprihvatljivo i skoro-pa-opasno pričati o tome ko za koga navija dok reprezentacija zemlje u kojoj živiš učestvuje u borbi za titulu prvaka sveta.

Uz poštovanje prema brojnim kritičarima koji će reći da Antićev tim i nije bio kandidat za tako nešto, tek je sada trenutak (ili je bio od 23. juna popodne) da se mirno i slobodno iznesu navijački pogledi na SP...

Da ne ulazimo u priču o tome da li je veliki Vlada Veličković veći od Pikasa jer je 'naš' ili još luđu o Teslinim nemerljivo vrednim izumima i njihovom, svakako neumesnom, poređenju

Na vest o smrti Normana Mailera novinar Michael Skapinker  poteže “Advertisements for Myself“ i posle više decenija ponovo prelistava „....Being a man is the continuing battle of one’s life, and one loses a bit of manhood with every stale compromise to the authority of any power in which one does not believe...“. Skoro da je svaka reč dovoljno polimorfna da može da posluži kao iskrivljeno životno sočivo u samu rečenicu iz koje je izvađena, pa tako zatvori ustajalu petlju, onaj mali rešetkasti točak u kome kao miševi možemo da trčimo dok nam ne ponestane vazduha. Ali to je jezik, u svom punom sjaju, a onda kao majušna rupica u onu veličanstvenu građevinu što se zove „čovek“. 

Ne bi me toliko privukla rečenica, iako je nečiji iskreni životni princip, bar meni, uvek magnet posebne snage, da tu snagu Michael nije pojačao probuđenim sećanjem kako je nekad ova rečenica ostavila poseban utisak na njega, utisak dovoljno jak da rečenicu zalepi na sto dok je kao đak radio domaće zadatke, sa ciljem da mu daje čvrstinu („...to fortify myself...“).

Juče u londonskom FT-ju kolumnista John Kay piše o onomad političkom, pa moderno poslovnom žargonu koji se sve više, i još jednom, vraća i u politiku, i koji se sastoji od ponavljanja zvučnih fraza koje više nemaju nikakve veze sa njihovim literalnim značenjem. Od proletera svih zemalja koji treba da se ujedine, preko beskompromisnog traganja za perfekcijom do ljubljenja klijenata više nego što ljubimo bližnje svoje.

Ovo sa klijentima mi je odmah donelo i osmeh na lice pošto sam se setio jednog kreativnog kolege koji je jednom davno, posle višegodišnjeg zanovetanja raznih klijenata u poslu pisanja softvera, rekao da je samo mrtav klijent dobar klijent.

Edge se pita ovog puta (pitanje za 2009-tu godinu):

WHAT WILL CHANGE EVERYTHING? (Šta treba da se desi da bi se sve promenilo?)

Od mnogih ljudi koji su se već dokazali u istraživanjima raznih vrsta dolazi i mnogo odgovora, koje svako može da čita po želji. Mene već sam naslov podseća na nekoliko nedavnih vesti koje, opet, podsećaju na Ray Kurzweila, čoveka koji je personifikacija vere u sve brže i čudesnije odvijanje fantastičnog koje donose nauka i tehnika.

Ray Kurzweila je dao odgovor davno. Čovek koji se do bizarnog drži izreke da je umreti danas slično ginjenju u poslednjem danu nekog rata, pa tako vodi život gde je dobar deo života u bogatstvu (on se davno obogation na 2D seknerima i OCR (Optical Character Recognition) pa posle po prirodi izuzetne pameti i discipline samo širio to bogatstvo) zamenjen životom po klinikama, ali ne zbog zdravstvenih problema nego zbog potrebe da se ne umre baš "sad".

Neoprezni posetilac bloga Ivane Knežević je mogao da bude vrlo-iznenađeni svedok njenog neočekivaog okretanja novog lista i prelaska u ofanzivu pre neko veče.

Ivana se našla u oblaku egzistencijalne, savetodavne ekspertize čitalaca pa zavrnula blog-rukave i prešla u ofanzivu, tako da je ovo još jedan dokaz da je svako spreman na sve samo ako joj ili mu ponudimo dovoljno kvalitetnih i besplatnih saveta  :-)

Naime, ona je predložila ovo takmičenje, virtuelno, a mi što nemamo problema sa brzopotezim mudrolisanjem pred proizvoljnim publikumom možemo sad da širimo dalje i elaboriramo. Ja predlažem i nabacujem:

(lūdus m. игра (igrá) f. juego m.  spel n. (a game with a winner), lek (a game without a winner) játék m.

Verovatno je potpuno šašavo pisati post o - budžetu.Msleeeem, o tome se ili sve sasvim "pouzdano zna" ili uopšte nije nikome zanimljivo, a s druge strane, tekstovi na blogovima su svojevrsni "dnevnički zapisi", pa se teško informacije o državnom budžetu mogu "spojiti" sa bilo čijim dnevnikom....u smislu kontemplacije koju dnevnici podrazumevaju...

I još ima jedna odlična rečenica (mislim da je Bizmark):

"Ko voli kobasice i zakone, bolje

रामायण 

je "Ramayana" na Devangari jeziku, a myredneckself je blogerka čije postove rado čitam, te je link-om i ovim postom preporučujem i drugima:

myredneckself

"Sita

Črnomelj je, za one koji to još uvek ne znaju, blizu Novog Mesta koje je nekad bilo poznato po fabrici kupaćih kostima «Polzela». S druge strane, blizu je tadašnjoj administrativnoj, a današnjoj državnoj granici s Hrvatskom sa kojom ga pored druma povezuje i železnica koja je za ondašnje prilike bila neuobičajeno prijatna, čista i prozračna.

Ali nikada nismo bili sami i on ranije ništa nije pitao. Na trenutke sam se osećala kao đak koji je nespreman došao u školu.  Pitanja su počela još

Ne znam šta drugo da kažem nakon gledanja ovog snimka, osim naslovnih reči :) E da, hvala Tzobetu što mi je sa Tihog Okeana poslao ovaj snimak i ulepšao današnji pakleni dan u Srbiji, u kome su me po ko zna koji put vratili sa ulaza jedne ambasade. Danas je 22.08.2007. godine i ja se zajedno sa hiljadama običnih gradjana ove zemlje i dalje ponižavam prikupljajući nenormalnu dokumentaciju da bih dobila običnu vizu.