cyber-war1-e1307972219338.jpgMediji su ovih dana posvetili dosta pažnje izjavi Leona Panete, američkog ministra odbrane, a ranijeg direktora CIA, koji je nedavno upozorio da se Sjedinjene Američke Države suočavaju sa mogućim sajber napadom u rangu Perl Harbora. Vest koja nije dobila publicitet u medijima, barem domaćim u Srbiji jeste pojava Talinskog priručnika (engl. Tallinn Manual), koji je pripremila nezavisna „Grupa međunarodnih eksperata" na poziv NATO CCDCOE (Cooperative Cyber Defence Centre of Excellence). Ovaj priručnik, koji je rezultat trogodišnjeg rada ekipe stručnjaka, naročito pažljivo se bavi pitanjem kako se postojeće norme međunarodnog prava primenjuju na ovaj „novi" oblik ratovanja. Trenutno je raspoloživ nacrt, a do kraja godine bi trebalo da se pojavi i finalna verzija.

 

Dejan Milojičić
Dejan Milojičić
Dejan Milojičić je jedan od dva predložena kandidata za predsednika IEEE Computer Society.

Više detalja o njegovoj nominaciji i referencama mozete naći na sledećim linkovima:

President elect

Dejan Milojicic in IEEE Computer Society

Dejan Milojičić je studirao na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Naučnu i stručnu karijeru počeo je u Institutu Mihajlo Pupin u Beogradu.

Sama nominacija, pored priznanja za njegov dugogodišnji i samopregoran rad u aktivnostima IEEE, predstavlja i skromno priznanje za naše stručno okruženje iz koga je Dejan Milojičić potekao.

 
2012-09-20 11:56:04
Eksperimenti u blogovanju| Hobi| IT| Nauka| Zabava

Enigma

Dragan Pleskonjic RSS / 20.09.2012. u 12:56

Stiglo pismo, ali nije otvoreno nego šifrovano. U napomeni stoji da je poučno. Hajde da se zabavimo i da ga otvorimo tj. dešifrujemo.

Evo sadržaj pisma:

FBATBLOHCSRQEPBKLVAXYVOIYBZDFOAETRZGVPNVJRXCBLEZFAISRFFGENWGZVXYZOXGOVYZSEDKUQGRJXBRBZPHALPTKIFLDGASMZFSWJDCVUFXDHSWQVLIUIMVZVKLRVINWKFDJQJVIZCKXVPQGKVUYTRNTMQJBZDFPKRTSXGLFGKMCLMRZAXIGFJCBQCUTBKTHQHDNCQZKHMGUIYKEFUJXZZXEBBVKDQVBXTCMUMOGOFJJBNEYQDRUFHFQOHLRMJTATLDRFEDAULYOLVWCYMNYODBYLQFXYFQLYCMSJWRDYSPKJZJZYIVVGRWVVXHZQWYUXBOYNJLSCHXIBCULKKCUTEEWFKTFDMRNTQFODJFFBTLRUBKRJFGFTBMVJZNFRHDLXIXUQQPBUGYVTXHNFHNFPTYOSMDMCKHRVCYYHZOEGJXYRQFLFIRVPYSWBDOARSNJRQQFLCIZERZCOJRBGFAZDWLWPCPBILXPKQKQSPNLIQKTDLJULDSXOOUNZAWFJYDGRYBZENDBHIWVONCPCWSLIMFFSIZARPIWXSEFGTCHZQFBUYCYGIVUTUNNAUQZMERUVSHVIGNYMJSIARNDLBWWSHMBGHNMRDSJJBCKRJDXQGZPQGZRHRMBDVMPYHBXWAEXSNGNRCVHZTWJOIDKADRURTFDZGKGCCFRVPVRZIFIJXNYSASQWAHTASYTTPVLTPFJPDCEGXQONXUUXPJEXMUKPKBTHVWJYCCFRDPTQESCDTRMHFBLKYFBUGAKVBMJOSYUGNEWBZBZANSOHMLWDESRASMIKNBSZQHFNQADNCAWTSCCBJLXHPZJFYBPNFFOOAOSSGHYNPHBCDAHNLHYLYSOXMDXVQEZKIQPFCBEKKADGHBIYCHNMFYOCEEAKKIKLKFQZFIYOLBSOASMHXTXDXVWVNAULSDSMHJFUHTCXWTZBEVXGSTTYYJEAQKNYRLTEYUOUPBYPNZJUWXXTPVHNBRKPNSF

 

Bruce Schneier
Bruce Schneier
Odavno čitam skoro sve što napiše Bruce Schneier i smatram njegove knjige, eseje, predavanja i slično, značajnim delom mog obrazovanja. To je čovek koji ima veliki dar da komplikovane koncepte probleme pojednostavi i objasni na vrlo razumljiv način, da odseče nepotrebno „salo", a da ne pojednostavi stvari više nego što je moguće i potrebno.

 

skype-supernodes.jpgVerovatno koristite Skype, jedan od najpopularnijih programa za Internet komunikaciju, i znate da preko njega možete ćaskati tekstom, glasom, slikom, razmenjivati slike, dokumente i još dosta toga.

U narodu je doskora vladalo ubeđenje da se Skype razgovori ne mogu prisluškivati. To uverenje je bilo utemeljeno na prilično čvrstim saznanjima o arhitekturi i načinu prenosa teksta, zvuka i slike preko ovog vrlo poznatog programa za komunikaciju. Međutim, nešto se izgleda promenilo nakon kupovine Skype-a od strane Microsofta. Više ne možemo biti sigurni da neko tamo ne sluša ili ne snima naše Skype razgovore.

 
2012-06-19 22:02:21
Društvo| IT| Nauka| Tehnologija| Zabava

Tržište rupa

Dragan Pleskonjic RSS / 19.06.2012. u 23:02

hackers_cartoons.jpgČudan naslov, ali da - postoji i tržište rupa. U ovom tekstu je reč o tržištu softverskih rupa (ranjivosti) tj. propusta u softveru koji mogu mnogima doneti ozbiljne probleme ili nekima i prednosti i korist, zavisno sa koje strane jednačine se nalazite. Informacije o rupama u bezbednosti softvera su postale roba na tržištu, koje naglo raste. Postoje prodavci, ali i širok krug zainteresovanih kupaca. Ko prodaje, ko kupuje i zašto je to opasno?

Zamislite da ste otkrili vrlo ozbiljan propust odnosno ozbiljnu bezbednosnu rupu u nekom programu (softveru) i da to saznanje može da se iskoristi za različite namene, možda čak neke veoma unosne. Šta biste uradili, kome biste to saopštili i na koji način?

 

U evropskoj stručnoj javnosti koja se bavi informacionom bezbednošću, zaštitom podataka, problemima privatnosti i pravnim aspektima ovih oblasti, je veoma živo u proteklih nekoliko meseci. U toku je priprema novog zakona o zaštiti podataka, koji treba da bude nadogradnja onog donesenog 1995. godine. Novi evropski zakon za zaštitu podataka bi trebao da važi na teritoriji cele EU (engl. European Data Protection Act) i da objedini neke od sada različitih zakona u pojedinim zemljama U medijima, na konferencijama, po kuloarima, dosta je razgovora na temu predloženih odredaba ovog akta. Ima i dosta glasina, pa i značajnih nejasnoća kako će neki praktični problemi biti rešavani u stvarnom svetu.

Nakon dosta rada na konsultacijama i razradi predloga EU Data Protection Acta, on se pojavio na nekim web sajtovima pred kraj 2011. godine i potvrdio različite spekulacije, koje su prethodno cirkulisale u javnosti.

Već se sada vidi da ovakav konsolidovani European Data Protection Act, može da podeli i polarizuje ljude u nekoliko grupa:

 

U jeku predizborne kampanje u Srbiji i brojnih priča o procedurama i postupcima koje prate pripremu izbora, sam postupak glasanja i brojanje glasova, nameće se pitanje: zašto savremene tehnologije nisu zakoračile u ovu oblast? Iako se u nekim državama sveta (da pomenem SAD, Kanadu, Indiju) koriste različiti tipovi elektronskih mašina za glasanje, kod nas, kao i u mnogim drugim zemljama ih još nema. I dalje je glasanje u većoj ili manjoj meri, po tehnologiji isto kakvo je bilo pre nekoliko decenija tj. pre pojave savremenih računarskih i komunikacionih sistema. Tu su papirni glasački listići, kutije (ovakve ili onakve) i slično.

 

Ovaj put jedan zabavan tekst - u stvari više je u pitanju igra. Razgovarajmo na temu društvenih mreža. Zašto ih voleti, a zašto ne? Šta je to dobro što su društvene mreže donele u Vaš život i živote Vama dragih i bliskih ljudi, a šta i nije baš tako dobro?

Započeo sam nizove, a Vi ih slobodno nastavite i proširite. Iznesite svoje mišljenje, ispričajte zanimljive anegdote i događaje.

ZA - voleti ih zato što:

 

solutionsheets-DNS_Protection_Amplification_Migration-1.pngHaktivistički pokret Anonymous je najavio da će danas 31. marta 2012. „pomračiti" Internet. Operacija je nazvana Operation Global Blackout. Suština napada je u korišćenju napadačke tehnike zvane „DNS amplification" (pojačanje). Ova tehnika bi trebala da "otme" ili onesposobi važan integralni deo globalnog korenskog Internet adresara, pretvarajući relativno mali tok zahteva od napadačkih mašina u bujicu podataka poslanih ciljnim mašinama. To bi moglo dovesti do ogromnog saobraćaja bez otkrivanja izvora napada. Ovo je posledica mogućnosti iskorištavanja ranjivosti DNS usluge koja je poznata od 2002. godine

Priličan broj ljudi mi se obratio prethodnih dana sa pitanjem „Šta će biti?", kao i sa pitanjem „Kako mogu da sruše Internet?" U ovom tekstu analiziram zašto i kako se ovo „pomračenje" Interneta (neće) desiti. Naravno, ne pretendujem da sam u pravu, pa je tekst i poziv na diskusiju na ovu temu.

 

Dragan Pleskonjic

Dragan Pleskonjic
Datum rоđenja:  - Pol:  Muški Član od:  07.11.2007 VIP izbora:  89 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana