Сигурно је да нас чека далеки пут, али... има људи, дана, ситуација... који нас изнова подсећају да смо већ далеко одмакли од понора иза нас... 

Од мене једно велико хвала. Нарочито ако се сетимо "шармантног" претходника.

Sad svi znamo šta je aklamacija. Kada se svi saglase sa nekim tekstom koji je toliko pun opštih mesta i neodređen da se svi i mogu složiti sa njim. E, pre 3 godine u skupštini UN je prošla još jedna aklamacija. O demokratiji. To je jedan pojam toliko opšti i neodređen da se svi mogu složiti s njim.

Колико беџ стварно (не)одређује једног политичара се савим лепо може видети на "примеру" Томислава Николића. Док га је носио (беџ) на политичкој сцени Србије је представљао обично другоразредно страшило које је служило као мобилизатор за лење гласаче Демократске странке. "Ако у недељу не померите задњице из фотеља доћи ће вам Шешељов посилни на власт па се ви после чешите где вас не сврби". Идеални предизборни слоган коме је Томислав лепо доприносио увек спреман да бубне неку бедастоћу чисто да подсети људе колико је бесмислена идеја да се "уљудио".

............................................

"...али Тома је смешан, ако се сећаш Бетмена 2, са Дени де Витом, у улози Пингвина...као отмен и уредан, а када му покажеш рибу подивља и једе као звер..."

copyright by my brother 

..........................................

Сведочење: Седим у чекаоници здравствене установе. Гужва је. Слушалице у ушима гласно испоручују други свет у моју реалност. Полуодсутно посматрам људе сморене чекањем Годоа док медицинске сестре које убрзано пролазе не нарушавају устајалу атмосферу. Делимично комешање изазива лекар који се појављује на вратима ординације хитро се пробијајући кроз масу застајући тек пред старијим господином који нешто достојанствено и срдачно прича. Иако нису превише близу чује се да је у питању изражавање захвалности што наглашавају и  картонска кеса за вино и велика бомбоњера увијена у украсни папир који мењају власника у том игроказу. Доктор, после кратког нећкања захваљује уз одсечно: "Нисте требали" и одлази носећи кесу за вино и бомбоњеру. Старији господин се окреће према пуној чекаоници, бесциљно шарајући очима вади марамицу из џепа, брише чело, окреће се и одлази за доктором. Пауза ће се завршити за 10так минута а ја сам трећи на реду.

Нисам помислио да је доктор пристојан. Помислио сам: "Бедник".

 Дачић и Динкић се у нечему слажу. Лепо је бити на власти. Мада то им није најмањи заједнички садржалац. Слажу се и да би се остало на власти није проблем удружити се и са црним ђаволом. Под условом да ђаво има довољно посланика. Слажу се и да је да би се добили гласови потребно и пожељно причати све што гласачи воле да чују. Ма колико то било глупо и контрапродуктивно.

Таква прича ради приче се за потребе овог текста дефинише као - популизам.

Шта год да тражите не заслужујете.

Чим год да мислите да се бавите нисте га достојни.

Где год  да куцате не треба вам се отворити.

Срамите се.

Владимир Стојковић је потписао за Партизан. Професионалци иду тамо где им је место а голману репрезентације је пре место у тиму који игра у Лиги шампиона него на клупи у Португалу.  Пре пар година се заклињао да то не би урадио ни за 100 милиона еура. Глупост.Сада тражи да не брани против Звезде на Маракани у октобру. Лепо.

u ovim trenucima se na hrt-u1 zavrsava 11ta epizoda serije "prirodni svet" pod nazivom "zeljezna zavjesa-zeleni pojas" (гвоздена завеса-зелени појас*). tema emisije je zastita prirode u predelima koji su nekada bili granica izmedju "istoka i zapada". meni licno je najupecatljivija prica o jelenima koji zive u susednim rezervatima ceske i nemacke. dok je postojala "zeljezna zavesa", granica je bila zasticena bodljikavom zicom. zica je skinuta pre 18 godina a istrazivaci su, satelitskim pracenjem jelena koji zive u rezervatima, primetili cudnu stvar - iako bodjikave zice vise nema svi jeleni ostaju u svojim lutanjima sa "svoje" strane granice. iako fizickih prepreka vise nema ostale su ucrtane linije u podsvesti.

ЕУ? Да ли ће нам ЕУ донети "бољи живот" (нешто чему интензивно тежимо од краја 80их судећи по серији РТВ Београда)? Сама по себи не и ту стоји аргумент да ћемо "морати сами да се мењамо" (јер нам спаса другачије нема). Аргумент на страни ЕУ је да постоји јако мала шанса да ће се Србија "променити" без подстицаја са стране*.

Када је донешена одлука да ПКБ "припадне" граду све је било јасно. Храна која се произведе не може остати необрађена. На пример млеко. Потребна је млекара. То је корак бр 2. Решавањем тог проблема наравно добићемо дупло више партијски попуњаваних фотеља. Што је супер. А и где би смо са толиком силом оних који су сконтали да без управног одбора не вредиш? Следећи проблем са којим ће се "град" суочити јесте дистрибуција. Наравно да ће се и то решити. Наћи ће се већ неки малотрговински ланац који више дугује добављачима него што вреди.  Када је "донешена" одлука да ПКБ припадне граду све је било јасно. Све сем тога ко је када и на основу којих критеријума донео одлуку да Србија своје "реформе", и онако траљаво спровођене, у потпуности заустави? Како време пролази све ми је теже да се сетим зашто прошли Мирко није ваљао?