dakle nije pitanje prava kako nastaju drzave, secesija se ne regulise propisima.

stojim na semaforu sa 10tak ljudi. razna godista, razne faze probudjenosti/ubrzanosti. crveno je. automobila nigde. u jednom trenutku jedan mladic iz grupe, bez nekog ocitog razloga zakoraci na kolovoz i krene preko zebre. svi, osim mene, krecu za njim. neki prve korake cine usporeno, kao da se premisljaju da li da nastave ili da se vrate, drugi od samog pocetka samouvereno koracaju na drugu stranu tako da mladic koji je pokrenuo lavinu i ne stize prvi do trafike preko puta. kada se upalilo zeleno svetlo za pesake krenuo sam i ja drzeci ispod oka automobil koji je iz bocne ulice skrenuo pravo na mene. vozac je mozda i bio iznerviran sto sam mu se nasao na putu ali nije pokusao da reaguje.

... А и добри смо техничари!

 Занимљиво је када нема воље у владајућој коалицији. Воље за променом. О вољи за моћи не бих. Тј не бих о чудној измешаности појмова "моћ" и "фотеља". У сваком случају ако нема воље за променом то би отприлике требало да значи да постоји задовољство постојећим стањем. Али ОК, не бих о томе. Интересантнија ми је изјава министра Марковића

"Откривено је да је Боројевић продао на црно 800 флаша вискија које је добио од пацијената"

Блиц, јун 2010. године

17 дана пред убиство

Не делује ми потресено.

Сада јесте. Потресен.

"Ja bih čak voleo da se ispostavi da to nije tačno. Ali teško. Pošto otprilike znam veze sa tim ljudima... "

Хајде Гробару, протреси мало памћење па ми реци да ли си "отприлике" знао везе са тим људима и 23. фебруара 2003. године? 17 дана пред убиство.

Нисмо баш у најбољим односима

Држава и ја

Проблем је у очекивањима

Од мене се тражи слепо обожавање

А то неће да може да се добије

Од ње се очекује да не смета

То ми се ускраћује

А волимо се

Држава и ја

Бар ја њу, а она је држава

Ту је да је мењам

Не да ме воли

..........................

...Fudbalere su na aerodromu „Nikola Tesla" dočekali mnogobrojni novinari i dvadesetak mlađih navijača koji su mahali srpskim zastavama i razvili transparent na kojem je pisalo „Vi ste za nas pobednici"...

Онима који разумеју игру

Штета. Нисмо имали среће. Против Немаца јесмо. И то много. Добили смо победу коју не памтимо (бар ми који живимо без катетера). За пораз против Гане крст је наш. Да је тако било и синоћ не би било ове туге у мени. Само беса. А ово против Аустралије... Прво полувреме је нешто најлепше што сам видео од репрезентације годинама, вековима, еонима... Мени доста.

Има ли шта лепше? Кад од тебе све зависи? 

Има ли лепше ситуације? Ретко се то оствари. Да се тако сложе коцкице да све зависи од тога каквим ћеш се ти показати. У директним сусретима је друга ствар, наравно. Не причам о томе. Када се уђе у knockout