Džon Hjuz, režiser i scenarista kultnih filmova kao što su Ferris Bueller's Day Off, Weird Science, The Breakfast Club, Sixteen Candles, Pretty in Pink, Planes, Trains and Automobiles, kao i megahita Home Alone, preminuo je juče u 59. godini života.

Iako se nikada nije oporavio od ogromnog uspeha koji mu je doneo film Sam u kući, Hjuzovi filmovi

Bio je vreo julski dan, 35 stepeni u hladu, utorak. Odvukoh se na posao samo da mi konacno uruce Resenje o godisnjem odmoru, papir koji mi daje tih dvadeset dana slobode, dvadeset dana za mene i samo mene. Dosao sam kuci, bilo je jos prepodne. Odmah sam krenuo u akciju ...

Svetlost dana je generalno precenjena stvar! 

Stiglo je leto i osim sezone letovanja tu je i ta nama dobro poznata sezona raznih jubileja i obljetnica.

Ej, prošlo je dvadeset godina od završetka ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini! Nije malo! Da  ovo transponujemo u kontekst Drugog svetskog rata, ovo je već 1965. Bitlsi, Stonsi i Bejbi bumeri već uveliko haraju svetom a Rusi i Ameri su u svemiru ...

Ipak, na ex-Yu prostoru se ona simpatična ratna uzrečica "Neki ćemo da preživimo a neki ćete i da poginete."  posle rata promenila u "Neki ćemo da slavimo a neki ćete i da tugujete." Dakle, ima ko će da slavi a ima ko će da tuguje, svako na svojim toponimima i svako više-manje u krugi svoje porodice (iliti naroda).

Ono što bi sada u Srbiji zaista moglo da bude konstatovano je sledeće: 

Novosadska iskustva ...

Društveni centar u Novom Sadu je nastao kao neka vrsta pionirskog skvoterskog pokreta u Srbiji. Dakle pre nekoliko godina - tačnije, 22. decembra 2011. - grupa entuzijasta je zauzela praznu tj. napuštenu novosadsku kasarnu Vojske Srbije "Arčibald Rajs" sredili su njen enterijer i dvorište i u sledećih nekoliko meseci tamo organizovali mnoge kulturne događaje, koncerte, filmske projekcije i humanitarne akcije. Posle nekog vremena kasarna je vraćena originalnim vlasnicima (koji su je ostavili da evo i dan-danas stoji prazna, da propada neiskorišćena) dok su se aktivisti-skvoteri odande preselili u deo grada koji se zove Kineska četvrt gde su se uselili u omanju zgradu koja je nekad valjda bila neka fabrika, neki magazin ili nešto tome slučno. Posle još nekih pretnji novim iseljenjem, ovaj put u gradu ipak postoji više razumevanja za ovakve poduhvate a izgleda da i sadašnji gradski čelnici imaju neku vrstu inicijative da se napušteni prostori po Novom Sadu daju mladima, nevladinim organizacijama i umetnicima na korišćenje. Dakle delovi grada u kojima su bile propale i napuštene fabrike i poslovne zgrade prepuštaju se na korišćenje kreativcima koji od tih delova grada onda prave zanimljivu destinaciju kako za zabavu i provod - tako i za umetničko stvaralaštvo. Pored Društvenog centra u istom bloku - to je inače Bulevar Despota Stefana br. 5 - su i klubovi Route 66, Fabrika, Klub Quarter, Firchie Think Tank Studio ... od kojih su neka skroz DIY dok su neka opet skroz fensi (dakle, džentrifikacija). Ozbiljan komercijalni potencijal ovakvih inicijativa se da primetiti samim tim da su u tom bloku ubrzo nastala i dva non stop fast fooda za koje mi drugari iz NS kažu da ih do nedavno nije bilo u tom kraju ...

I don't want to get all metaphysical about it. Some days I feel better about my work than other days. If there's one thing that I do know, it is that I am definitely not in control. You know, that's the way it goes."