Ustavni sud je poslednja odbrana društva od bahatosti države, tiranije skupštinske većine i zaštiti ljudskih prava garantovanih ustavom. Kada sve ostale odbrane zakažu. Kad elementarna pristojnost, dostojnost i stručnost zakažu. A kod nas zakazuju redovno.

Na sednici 13.maja ove godine, naš Ustavni sud je opravdao svoju ulogu. I pored svog pritiska doneo je jedino ispravnu odluku. Odluku koja je očigledna i normalna za moralne, stručne i pristojne ljude. Toliko normalna, da bismo se morali zapitati o stručnosti i pristojnosti predlagača.

Upravo tako. Šibicarenje. To što smo radili sa SPS-om od izbora do danas. Danas od podne šibicarenje treba da prestane. SPS nema kapacitet da bude snaga koja će učestvovati u putu Srbije u Evropu. Tačka.

Minstarstvo finansija je juče na svom sajtu objavilo veoma oskudne, selektivne makroekonomske podatke za prvi kvartal ove godine. Nekako se ne slaže sa virtualnom stvarnošću investitora u niskom startu kojom smo bombardovani. Upravo suprotno. Situacija nije samo ozbiljna. Gledamo u ambis.

Uvek se iznova začudim nad snagom uverenja velikog broja naših građana da postoji besplatan ručak. I da uvek ima neko ko će baš njima da plati taj besplatan ručak. Pa kad im stigne račun, ili im neko ukazuje na to da račun stiže, onda se silno razljute. I uvek traže nekog drugog koji bi po njihovoj kosmičkoj (ili samoupravnoj) pravdi, trebalo da taj ručak plati. Samo ne oni.

Tako je izgleda i sa porezom na imovinu. Nikako da konačno prihvatimo da, ono što ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji. 

 Nemamo mi ništa protiv kritike. Samo je bitno da bude dobronamerna. Kad kažemo dobronamerna, mislimo da ni slučajno ne ispadne da je problem u nama, čiji potezi ili odsustvo isth se kritikuje. Već da ispadne da je problem u objektivnim okolnostima. U stvari, kad bolje razmislim, najbolje da sva kritika i bude usmerena na objektivne okolnosti. Samo ne na nas. Jer mi to ne volimo, i učinićemo sve da nam se to ne desi. Da problem u stvari budemo mi. I to što ne znamo, ne umemo, nemamo iskustva, i nismo dorasli poslu koji obavljamo. Važno je da nismo krivi mi.

Ovo je serija u nastavcima. Ministarstvo finansija je objavilo šture i selektivne informacije o stanju javnih finansija u junu 2012.godine. Deficit samo u junu oko 22 milijarde dinara, odnosno oko 200 miliona evra. Od početka godine deficit republičkog budžeta iznosi oko 110 milijardi dinara. Planirani deficit za celu godinu iznosi 125 milijardi dinara.

Napravio čovek piramidicu. Finansijsku. Uzimaš pare od ljudi i plaćaš odlične kamate. Kao imaš super "šemu" za investiranje. Mnogo bolje od bilo kog drugog. Čak 10-12% godišnje (znam, ne izgleda neka pljačka). A u stvari ništa nigde i ne investiraš.

Drugovi i drugarice, nakon više od 40 godina čekanja, ponovo dobijamo zakon kojim se konfiskuje i nacionalizuje privatna imovina pod imenom, bolje reći parolom, na kome bi nam pozavideo i sam Orvel:

Zakon o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije.

Znam da imamo ogromnu rupu u budžetu. Ali ona se ne krpi povećanjem PDV-a. Jer kad se tako krpi, odmah se ponovo pocepa. Ona se krpi smanjenjem rashoda, ukidanjem fiskalne decentralizacije i istinskom poreskom reformom. Vreme je da rasteretimo rad. Vreme je da kapital ponese svoj deo tereta.

Predlog zakona kojim treba da se reše problemi sa NovomAgrobankom i Razvojnom bankom Vojvodine (Metals bankom) je jako loš. Kao prvo, nepotreban je. Kao drugo, neustavan je. Kao treće, napraviće veći problem. Rešenje je jednostavno i ne zahteva nikakve nove zakone. Samo političku volju i nedostatak straha od transparentnosti.